Svašta se moglo očekivati, osim onoga što se najposle desilo, a desilo se to da nikakvo izaslanstvo nije došlo iz sela u samostan. Jedino što se iz sela čulo, bilo je da je naredni sajam otkazan, što se nije dogodilo otkad je Margit pamtila.
Dva dana nakon paljenja trga, Margit se iznenada setila peškira i odeće koje je ćušnula pod grm kad je Castor došao po nju. Iz nekog ludog razloga, to je odjednom postala nabitnija stvar na svetu. Dobro je pazila da ugrabi momenat kad se niko nije kretao oko kupatila, a onda hitro pošla stazom, bacajući poglede pod grmove. Spazivši, najzad, odsjaj belila među lišćem, sagnula se i počela trpati stvari u zagrnut skut.
Jedan glas progovori:
-Bila sam sigurna da ćete doći po to, sestro.
Margit se obazre. Još uvek je čučala, osetivši kako joj izdajničko crvenilo obliva lice. Sestra Ofelia je stajala na stazi između visokih rododendrona, gledajući u nju.
-Oprostite, sestro?..
-Zato nisam htela ništa da diram. Nisam bila sigurna o čemu se radi, jer, mogla je biti i kakva magija iz Šume...
-Vrlo dobro znate da Šuma ne dolazi u samostan.
-Znam li?
Margit ne odgovori, već strpa zadnji komad veša u skut, pa ustane. Sestra Ofelia reče:
-Naravno, ne mogu da znam. Ono što mogu, to je da pretpostavim da imate mnogo bolji uvid u ono što se dogodilo u selu nego iko drugi u samostanu.
-Čak i ako je tako, slabo da išta menja. Ne bih govorila drugačije na savetovanju.
Sestra Ofelia uzdahne.
-Znam da ne biste. Ne razumete.
-Šta to?
-Ima već izvestan broj godina kako mi je jasno da je vaše poznanstvo sa Šumom od drugačije vrste i korena nego bi se dalo zaključiti samo na osnovu naših tajnih susretanja. Čak i da sam bila slepa sve ove godine, naš zadnji odlazak tamo bi me naterao da progledam. Vi poznajete Šumu vrlo dobro. To svi u samostanu znaju, mada nikome nije jasno zašto i kako. Osim meni, mislim. Vaše poznavanje Šume je dobro zato što je tako dugo. Zar ne, sestro Margit?
-Bez obzira koliko dugo smrtnik poznavao Šumu, nikad je neće upoznati dobro. Stariji Narod vam pokaže samo ono što on želi.
-Pa, ako nekome mogu verovati na reč po tom pitanju, to ste vi.
Margit je ćutala.
Znala je da je potpuno besmisleno da pokuša da laže, i zapravo se više čudila kako je sve te godine mogla misliti da se sestra Ofelia nikad neće zapitati oko određenih stvari, niti zaključiti pravo. Oh, svakako je bila vrlo vešta, i uvek pazila, i znala je da niko drugi u samostanu i ne sluti. Međutim, sestra Ofelia, kojoj se poverila pre toliko vremena, i koja je već toliko dugo prati prilikom sretanja s Aedanom - zaista je bilo sasvim budalasto od nje što je verovala da sestra Ofelia ništa ne primećuje.
Rekla je:
-Šta nameravate da uradite, sestro?
-Ono što sam nameravala, to sam uradila. Znate da ne volim da me se vuče za nos, a vi to već isuviše dugo radite. Ili barem verujete da radite. Volim da su stvari između ljudi jasne.
Sestra Ofelia joj se primače za jedan korak.
-Nije mi namera da vaše poslove obelodanjujem sestrama. Da mi je to ikada bila namera, prijavila bih vas prvi put kad ste me pozvali da vas pratim na razgovore sa Šumom.
-To je veliko kršenje pravila, baš kako ste uvek govorili.
-Ali je praktično i bez bespotrebne galame, zar ne?
Margit se malo nasmeši.
-Vaši načini, mada se kose s pravilima Reda, u stvari su opravdani i logični. Ovo što se dogodilo u selu je najbolji dokaz da ste svo vreme bili u pravu. Naravno, otkako sam shvatila o čemu se radi, prestala sam da preispitujem valjanost vaših postupaka. Neko ko poseduje poseban vid odnosa sa Šumom, možda i ceo život, u svakom je slučaju osoba kojoj ću prvoj poverovati kad Šumu tumači. Vi ste uvek govorili da će kad tad izbiti neredi.
-Zaista jesam.
-Zaista jeste.
Mlada žena oćuti par trenutaka. Onda je rekla:
-Ne tražim da mi ukažete poverenje. Ne želim da znam detalje. Ali ako ćete mi oprostiti, zbog našeg dugog poznanstva...
-Sestro Ofelia, znate da preda mnom možete reći šta god. Nikad se nisam ljutila zbog vaših primedbi. Ja cenim vaš razum.
-Hvala. Ako je tako, onda bih rekla nešto. Molim vas, pazite na sebe.
Margit skrene pogled.
-Svesna sam da moje reči nekome poput vas mogu zvučati besmisleno. Govorim o stvarima o kojima vi posedujete nezamislivo veće znanje. Ali opet, učenik ste Reda isto kao i ja, i znate da je Dogma u svojoj biti tačna. Vi ste smrtni, sestro Margit. Retko izlazi na dobro kad se smrtnik petlja sa Šumom.
Margit je i dalje ćutala.
-To je jedino što sam vam, zapravo, htela reći. Ova će nesretna stvar proći, i ako budemo u milosti bogova, iz nje ćemo nešto naučiti. Ali vi ste ta koja me brine, ako mi opraštate na ovolikoj otvorenosti.
Najzad, Margit pogleda ženu u oči.
-Nemojte se brinuti za mene, sestro Ofelia. Nisam ni u kakvoj opasnosti, i nikad nisam ni bila.
Dva dana nakon paljenja trga, Margit se iznenada setila peškira i odeće koje je ćušnula pod grm kad je Castor došao po nju. Iz nekog ludog razloga, to je odjednom postala nabitnija stvar na svetu. Dobro je pazila da ugrabi momenat kad se niko nije kretao oko kupatila, a onda hitro pošla stazom, bacajući poglede pod grmove. Spazivši, najzad, odsjaj belila među lišćem, sagnula se i počela trpati stvari u zagrnut skut.
Jedan glas progovori:
-Bila sam sigurna da ćete doći po to, sestro.
Margit se obazre. Još uvek je čučala, osetivši kako joj izdajničko crvenilo obliva lice. Sestra Ofelia je stajala na stazi između visokih rododendrona, gledajući u nju.
-Oprostite, sestro?..
-Zato nisam htela ništa da diram. Nisam bila sigurna o čemu se radi, jer, mogla je biti i kakva magija iz Šume...
-Vrlo dobro znate da Šuma ne dolazi u samostan.
-Znam li?
Margit ne odgovori, već strpa zadnji komad veša u skut, pa ustane. Sestra Ofelia reče:
-Naravno, ne mogu da znam. Ono što mogu, to je da pretpostavim da imate mnogo bolji uvid u ono što se dogodilo u selu nego iko drugi u samostanu.
-Čak i ako je tako, slabo da išta menja. Ne bih govorila drugačije na savetovanju.
Sestra Ofelia uzdahne.
-Znam da ne biste. Ne razumete.
-Šta to?
-Ima već izvestan broj godina kako mi je jasno da je vaše poznanstvo sa Šumom od drugačije vrste i korena nego bi se dalo zaključiti samo na osnovu naših tajnih susretanja. Čak i da sam bila slepa sve ove godine, naš zadnji odlazak tamo bi me naterao da progledam. Vi poznajete Šumu vrlo dobro. To svi u samostanu znaju, mada nikome nije jasno zašto i kako. Osim meni, mislim. Vaše poznavanje Šume je dobro zato što je tako dugo. Zar ne, sestro Margit?
-Bez obzira koliko dugo smrtnik poznavao Šumu, nikad je neće upoznati dobro. Stariji Narod vam pokaže samo ono što on želi.
-Pa, ako nekome mogu verovati na reč po tom pitanju, to ste vi.
Margit je ćutala.
Znala je da je potpuno besmisleno da pokuša da laže, i zapravo se više čudila kako je sve te godine mogla misliti da se sestra Ofelia nikad neće zapitati oko određenih stvari, niti zaključiti pravo. Oh, svakako je bila vrlo vešta, i uvek pazila, i znala je da niko drugi u samostanu i ne sluti. Međutim, sestra Ofelia, kojoj se poverila pre toliko vremena, i koja je već toliko dugo prati prilikom sretanja s Aedanom - zaista je bilo sasvim budalasto od nje što je verovala da sestra Ofelia ništa ne primećuje.
Rekla je:
-Šta nameravate da uradite, sestro?
-Ono što sam nameravala, to sam uradila. Znate da ne volim da me se vuče za nos, a vi to već isuviše dugo radite. Ili barem verujete da radite. Volim da su stvari između ljudi jasne.
Sestra Ofelia joj se primače za jedan korak.
-Nije mi namera da vaše poslove obelodanjujem sestrama. Da mi je to ikada bila namera, prijavila bih vas prvi put kad ste me pozvali da vas pratim na razgovore sa Šumom.
-To je veliko kršenje pravila, baš kako ste uvek govorili.
-Ali je praktično i bez bespotrebne galame, zar ne?
Margit se malo nasmeši.
-Vaši načini, mada se kose s pravilima Reda, u stvari su opravdani i logični. Ovo što se dogodilo u selu je najbolji dokaz da ste svo vreme bili u pravu. Naravno, otkako sam shvatila o čemu se radi, prestala sam da preispitujem valjanost vaših postupaka. Neko ko poseduje poseban vid odnosa sa Šumom, možda i ceo život, u svakom je slučaju osoba kojoj ću prvoj poverovati kad Šumu tumači. Vi ste uvek govorili da će kad tad izbiti neredi.
-Zaista jesam.
-Zaista jeste.
Mlada žena oćuti par trenutaka. Onda je rekla:
-Ne tražim da mi ukažete poverenje. Ne želim da znam detalje. Ali ako ćete mi oprostiti, zbog našeg dugog poznanstva...
-Sestro Ofelia, znate da preda mnom možete reći šta god. Nikad se nisam ljutila zbog vaših primedbi. Ja cenim vaš razum.
-Hvala. Ako je tako, onda bih rekla nešto. Molim vas, pazite na sebe.
Margit skrene pogled.
-Svesna sam da moje reči nekome poput vas mogu zvučati besmisleno. Govorim o stvarima o kojima vi posedujete nezamislivo veće znanje. Ali opet, učenik ste Reda isto kao i ja, i znate da je Dogma u svojoj biti tačna. Vi ste smrtni, sestro Margit. Retko izlazi na dobro kad se smrtnik petlja sa Šumom.
Margit je i dalje ćutala.
-To je jedino što sam vam, zapravo, htela reći. Ova će nesretna stvar proći, i ako budemo u milosti bogova, iz nje ćemo nešto naučiti. Ali vi ste ta koja me brine, ako mi opraštate na ovolikoj otvorenosti.
Najzad, Margit pogleda ženu u oči.
-Nemojte se brinuti za mene, sestro Ofelia. Nisam ni u kakvoj opasnosti, i nikad nisam ni bila.