Ljudi su se plašili seksa ponajviše zato što Šuma nije, dok ga je Red anatemisao jer mu je seks tokom veka pravio najviše problema. Zato su sestre iznašle da Dogma treba počivati na celibatu i aksetizmu, kao i da je svaka od njih dužna da uvek ostane hladne glave. Iz takvog tumačenja Dogme proizašlo je sve što je imalo bilo kakve veze sa sparivanjem, između ostalog i način na koji se lepota u Redu doživljavala kao nešto krajnje bespotrebno, ili čak i opasno.
Svi su znali da se lepuškaste devojčice skoro nikad ne biraju za pitomice i da je lepo lice obično prva stvar zbog koje će vas sestre odbiti. Međutim, kako je s Margit ta stvar bila drukčija, jer se ona prosto zatekla tu gde jeste i niko u stvari nije odlučivao o njenom izboru, celog je veka bila kako kakav vruć zalogaj koji sestre prevrću po ustima a ne mogu da ga progutaju. Još dok je bila takoreći devojčica, Margit je čula starije sestre kako otvoreno komentarišu problematičnost njenog lica, mada je onda još bila premlada da bi shvatila šta time misle. Svojim je dečjim umom prosto zaključila da je nakazna, i to ju je posramilo, i dugo vremena teralo da beži u samoću i praktično krije od svačijeg pogleda.
Možda nikad ne bi prerasla tu stvar, da nije bilo Aedana.
Aedan je bio taj koji ju je jednom, prepentravši se preko visokog samostanskog zida, pronašao kako plače u najtajnijem i naskrivenijem ćošku bašte koji je mogla naći. Margit nije imala više od deset godina tada, a ni on nije bio puno stariji. Ugledavši je kako jeca, u prvo vreme nije ništa govorio. Samo je sedeo tamo, pod žbunom zajedno s njom, gledajući je i čekajući da se smiri. Stariji Narod, mada po ljudskim merilima okrutan, zapravo je savršeno sposoban za emocije. Čak su i neke sestre tvrdile da je Šuma nesposobna da oseća, ali Margit je znala da to nije tačno. Nije se radilo o tome da Stariji Narod nije bio sposoban da oseća. Radilo se o tome da su oni osećali drugačije od ljudi, a za ljude vrlo malo.
Nakon što se malo smirila, Aedan ju je upitao šta se dogodilo. S detinjom naivnošću, i već tada gledajući ga kao najbližu osobu u svom životu, jedinu s kojom deli svoje tajne i najintimnije stvari, Margit mu je kroz suze rekla kako je sestre mrze zato što je ružna.
Još uvek je pamtila način na koji je pogledao u nju, kao da je izvalila najveću budalaštinu za koju je ikada čuo. Kao da je rekla da krave lete, ili tako šta.
Međutim, kako je odmah uvideo da ona to stvarno veruje, rekao je: "Ne, gusko. U stvari je obrnuto. Mrze te zato što si lepa." Obzirom da je ona s nerazumevanjem zurila u njega, nestrpljivo je nastavio. "Sestre ne znaju šta da rade s lepotom jer su sve one ružne ko đavoli. Zato se plaše lepih lica, i zato se plaše i mrze tvoje. I trebaju: ti si najlepša devojka koja je u ovim krajevima viđena otkad se priča, da ne pominjem Red u kojem niko nikada i nije bio lep." Margit je dahnula: "Misliš?.." Aedan je prevrnuo onim preplavim očima. "Oh, gusko jedna. Ne, ne mislim. Znam." Oćutao je par trenutaka, pa dodao: "To je razlog što te nikad neće voleti, ne samo sestre već ljudi uopšte. Ljudi se dive lepoti, ali ih ona plaši, ne razumeju je i u stvari ne vole. Tvoja je rasa neverovatno glupava. Zato je Šuma uvek mogla da radi s vama šta god hoće, jer ništa ne razumete: slušate a ne čujete i gledate a ne vidite." Nju je to malo uvredilo. Pitala ga je: "Zašto dolaziš ovamo, onda?" Aedan se iscerio, zablesnuvši je zubima mladog grabljivca. "Zato što sam iz Šume. Mi uvek idemo tamo gde je lepota zato što nemamo straha od nje i razumemo je. Uvek želimo da se dočepamo svega lepog što vidimo, jer je lepota tako retka, i vredna." Ona mu je odbrusila: "Pa, svakako se nećeš dočepati mene." Aedan ju je čudno pogledao. Rekao je: "Misliš?" Ali nasmijao se pre nego je ona stigla da mu uzvrati, i okrenuo temu. Nije pamtila da su je ikada više ponovo potezali.
Nije ni bilo potrebe, jer je nakon tog razgovora Margit počela drukčije doživljavati komentare koji su je pratili po samostanu, i s vremenom je prestala misliti o tome uopšte.
Osim u ovakvim slučajevima, kad bi se našla u sobi punoj starijih sestara kojima bukvalno u očima vidi da njene predloge ne umeju a da ih ne tumače kroz prizmu njenog prokletog lica.
Aedan je bio u pravu. Ljudi umeju biti neverovatno budalasti.
Svi su znali da se lepuškaste devojčice skoro nikad ne biraju za pitomice i da je lepo lice obično prva stvar zbog koje će vas sestre odbiti. Međutim, kako je s Margit ta stvar bila drukčija, jer se ona prosto zatekla tu gde jeste i niko u stvari nije odlučivao o njenom izboru, celog je veka bila kako kakav vruć zalogaj koji sestre prevrću po ustima a ne mogu da ga progutaju. Još dok je bila takoreći devojčica, Margit je čula starije sestre kako otvoreno komentarišu problematičnost njenog lica, mada je onda još bila premlada da bi shvatila šta time misle. Svojim je dečjim umom prosto zaključila da je nakazna, i to ju je posramilo, i dugo vremena teralo da beži u samoću i praktično krije od svačijeg pogleda.
Možda nikad ne bi prerasla tu stvar, da nije bilo Aedana.
Aedan je bio taj koji ju je jednom, prepentravši se preko visokog samostanskog zida, pronašao kako plače u najtajnijem i naskrivenijem ćošku bašte koji je mogla naći. Margit nije imala više od deset godina tada, a ni on nije bio puno stariji. Ugledavši je kako jeca, u prvo vreme nije ništa govorio. Samo je sedeo tamo, pod žbunom zajedno s njom, gledajući je i čekajući da se smiri. Stariji Narod, mada po ljudskim merilima okrutan, zapravo je savršeno sposoban za emocije. Čak su i neke sestre tvrdile da je Šuma nesposobna da oseća, ali Margit je znala da to nije tačno. Nije se radilo o tome da Stariji Narod nije bio sposoban da oseća. Radilo se o tome da su oni osećali drugačije od ljudi, a za ljude vrlo malo.
Nakon što se malo smirila, Aedan ju je upitao šta se dogodilo. S detinjom naivnošću, i već tada gledajući ga kao najbližu osobu u svom životu, jedinu s kojom deli svoje tajne i najintimnije stvari, Margit mu je kroz suze rekla kako je sestre mrze zato što je ružna.
Još uvek je pamtila način na koji je pogledao u nju, kao da je izvalila najveću budalaštinu za koju je ikada čuo. Kao da je rekla da krave lete, ili tako šta.
Međutim, kako je odmah uvideo da ona to stvarno veruje, rekao je: "Ne, gusko. U stvari je obrnuto. Mrze te zato što si lepa." Obzirom da je ona s nerazumevanjem zurila u njega, nestrpljivo je nastavio. "Sestre ne znaju šta da rade s lepotom jer su sve one ružne ko đavoli. Zato se plaše lepih lica, i zato se plaše i mrze tvoje. I trebaju: ti si najlepša devojka koja je u ovim krajevima viđena otkad se priča, da ne pominjem Red u kojem niko nikada i nije bio lep." Margit je dahnula: "Misliš?.." Aedan je prevrnuo onim preplavim očima. "Oh, gusko jedna. Ne, ne mislim. Znam." Oćutao je par trenutaka, pa dodao: "To je razlog što te nikad neće voleti, ne samo sestre već ljudi uopšte. Ljudi se dive lepoti, ali ih ona plaši, ne razumeju je i u stvari ne vole. Tvoja je rasa neverovatno glupava. Zato je Šuma uvek mogla da radi s vama šta god hoće, jer ništa ne razumete: slušate a ne čujete i gledate a ne vidite." Nju je to malo uvredilo. Pitala ga je: "Zašto dolaziš ovamo, onda?" Aedan se iscerio, zablesnuvši je zubima mladog grabljivca. "Zato što sam iz Šume. Mi uvek idemo tamo gde je lepota zato što nemamo straha od nje i razumemo je. Uvek želimo da se dočepamo svega lepog što vidimo, jer je lepota tako retka, i vredna." Ona mu je odbrusila: "Pa, svakako se nećeš dočepati mene." Aedan ju je čudno pogledao. Rekao je: "Misliš?" Ali nasmijao se pre nego je ona stigla da mu uzvrati, i okrenuo temu. Nije pamtila da su je ikada više ponovo potezali.
Nije ni bilo potrebe, jer je nakon tog razgovora Margit počela drukčije doživljavati komentare koji su je pratili po samostanu, i s vremenom je prestala misliti o tome uopšte.
Osim u ovakvim slučajevima, kad bi se našla u sobi punoj starijih sestara kojima bukvalno u očima vidi da njene predloge ne umeju a da ih ne tumače kroz prizmu njenog prokletog lica.
Aedan je bio u pravu. Ljudi umeju biti neverovatno budalasti.