Livade urasle u nekošenu travu pušile su se pod nebom bez sunca. Bilo je još prerano za dan. Pod drugačijim okolnostima – pod bilo kakvim, zapravo - malo bi se smrtnih ljudi uputilo na ovu stranu. Zakon je glasio: ljudi ne idu u Šume, Šuma ne pripada smrtnicima.
Margit je osećala kako joj se vlažne, čudno jake, opiruće biljke upliću u skute. Sestre su je pratile dva koraka za leđima. Obe su bile tihe. Znala je da se nijednoj ne može dopadati što su tu gde jesu, jer su i sestre bile smrtne.
Po ko zna koji put Margit se zapitala šta je tačno njen problem.
Nije uživala posmatrajući ivicu Šume koja se poput tamnomodrog zida pružala pred njom u nedogled. Međutim, taj je prizor nije plašio. Ono što je osećala, bio je bes prožet lakim gađenjem, kao i često kad bi imala posla sa Starijim Narodom.
Zastala je da na tren predahne. Sestra Ofelia je ugrabila priliku da stane rame uz nju.
-I dalje mislite da je ovo pametno, sestro Margit?
-Nikad nije pametno. Ali je svakako mnogo praktičnije, i bez nepotrebne galame.
-Doći će do velike galame ako bilo ko otkrije šta radimo.
-Zašto, onda, dolazite sa mnom, sestro?
Sestra Ofelia je oćutala tren. Onda je rekla, trpko:
-Zato što je praktično, baš kako ste izvoleli primetiti.
Margit se nasmešila sama sebi. Sestra Ofelia je pročistila grlo.
-Što ne znači da se slažem da smo trebali povesti mlađu sestru Ifigeniju.
-Imale smo ovu raspravu koliko sinoć.
-Bez obzira. I dalje smatram da nije bilo potrebe da joj ukazujemo ovako sumnjivo i problematično poverenje.
Sestra Ofelia je savršeno svladala jedno od osnovnih pravila u Redu: govori tako da te ne čuje niko osim onoga kome je namenjeno. Mada je sestra Ifigenija bila bukvalno za njihovim leđima, Margit je znala da ih ne može čuti - ili, čak i ako ih čuje, pre bi umrla nego to pokazala. Umetnost nemešanja sestre su tokom veka dovele do perfekcije. Ljudi izvana nikada to nisu shvatali, a i kad bi tvrdili da razumeju, lagali bi.
-Mlađa sestra Ifigenija je bila najbolja pitomica u svojoj generaciji. Pokazala je osećaj za diskreciju i širinu uma kakve su već dugo nisu videle u Redu. Složile smo se da ovu stvar ne možemo zauvek zadržati između sebe, sestro, kao i da je nužno da s njom upoznamo nekog mlađeg. Sestra Ifigenija je najbolji izbor, to je vrlo prosto.
-To je komplikovanije nego se čini, što bi trebali i sami znati. Ima mnogo godina kako sam vam pratnja u ovakvim situacijama, mada svakako ne toliko da bih se plašila kako će s našom skorom smrti neuobičajena praksa prestati.
Margit se malo obazrela preko ramena.
-Zar je moguće da vas je pominjanje godina uvredilo, sestro?
Sestra Ofelia je izdigla bradu. Bio je to gest koji je Margit poznavala iz detinjstva, još dok su obe bile samo pitomice u Redu.
-Ne budite blesavi kad to niste, sestro Margit.
-Onda, o kakvim komplikacijama u stvari govorite?
-Da li ste ikada pogledali u mlađu sestru? Zaista ikada pogledali u nju?
-Naravno da jesam.
-Šta je onda to što me pitate?
Margit ništa ne odgovori. Zapravo, dobro je razumela o čemu sestra Ofelia govori.
Ona je nastavila:
-Mada, pretpostavljam da je vama to možda teže da vidite.
-Teže?..
-Vi ste od prvog dana u Redu sviknuti da vas se smatra za drugačiju.
Uhvativši Margitin pogled, sestra je tvrdoglavo nastavila:
-Pokušala sam vam objasniti prethodnih dana, ali sam ona uvidela da me, izgleda, ne razumete. Zato kažem da pretpostavljam da je ljudima poput vas to teško ili čak i nemoguće.
-Ljudima poput mene?
-Nemojte da mi zavrćete nosom, ne zaboravite koliko se dugo poznajemo. Vi znate o čemu govorim.
-O čemu, zapravo?
-O mlađoj sestri. Vi - bogovi znaju kako i zašto - imate čudnu otpornost po tom pitanju, i za vas se nikad nisam plašila. Ali, mlađa sestra?
-Možda pripisujete preveliku važnost toj stvari.
-Da. Vi zaista ne možete da razumete.
Ali razumem, htela je Margit da otpovrne. Možda ste vi ta koja ne razume, u stvari. Međutim, već su isuviše dugo stajali tamo. Krajem oka uhvatila je kretnju u liniji drveća, koja im je, isturena, bila najbliža. Postojao je samo jedan razlog usled kojeg je uspela da vidi tu kretnju: oni su hteli da budu viđeni.
To je bio znak koji je čekala.
Rekla je:
-Hajdemo, sestro. Uskoro će početi da sviće, a do zore moramo ponovo biti u samostanu.
Margit je osećala kako joj se vlažne, čudno jake, opiruće biljke upliću u skute. Sestre su je pratile dva koraka za leđima. Obe su bile tihe. Znala je da se nijednoj ne može dopadati što su tu gde jesu, jer su i sestre bile smrtne.
Po ko zna koji put Margit se zapitala šta je tačno njen problem.
Nije uživala posmatrajući ivicu Šume koja se poput tamnomodrog zida pružala pred njom u nedogled. Međutim, taj je prizor nije plašio. Ono što je osećala, bio je bes prožet lakim gađenjem, kao i često kad bi imala posla sa Starijim Narodom.
Zastala je da na tren predahne. Sestra Ofelia je ugrabila priliku da stane rame uz nju.
-I dalje mislite da je ovo pametno, sestro Margit?
-Nikad nije pametno. Ali je svakako mnogo praktičnije, i bez nepotrebne galame.
-Doći će do velike galame ako bilo ko otkrije šta radimo.
-Zašto, onda, dolazite sa mnom, sestro?
Sestra Ofelia je oćutala tren. Onda je rekla, trpko:
-Zato što je praktično, baš kako ste izvoleli primetiti.
Margit se nasmešila sama sebi. Sestra Ofelia je pročistila grlo.
-Što ne znači da se slažem da smo trebali povesti mlađu sestru Ifigeniju.
-Imale smo ovu raspravu koliko sinoć.
-Bez obzira. I dalje smatram da nije bilo potrebe da joj ukazujemo ovako sumnjivo i problematično poverenje.
Sestra Ofelia je savršeno svladala jedno od osnovnih pravila u Redu: govori tako da te ne čuje niko osim onoga kome je namenjeno. Mada je sestra Ifigenija bila bukvalno za njihovim leđima, Margit je znala da ih ne može čuti - ili, čak i ako ih čuje, pre bi umrla nego to pokazala. Umetnost nemešanja sestre su tokom veka dovele do perfekcije. Ljudi izvana nikada to nisu shvatali, a i kad bi tvrdili da razumeju, lagali bi.
-Mlađa sestra Ifigenija je bila najbolja pitomica u svojoj generaciji. Pokazala je osećaj za diskreciju i širinu uma kakve su već dugo nisu videle u Redu. Složile smo se da ovu stvar ne možemo zauvek zadržati između sebe, sestro, kao i da je nužno da s njom upoznamo nekog mlađeg. Sestra Ifigenija je najbolji izbor, to je vrlo prosto.
-To je komplikovanije nego se čini, što bi trebali i sami znati. Ima mnogo godina kako sam vam pratnja u ovakvim situacijama, mada svakako ne toliko da bih se plašila kako će s našom skorom smrti neuobičajena praksa prestati.
Margit se malo obazrela preko ramena.
-Zar je moguće da vas je pominjanje godina uvredilo, sestro?
Sestra Ofelia je izdigla bradu. Bio je to gest koji je Margit poznavala iz detinjstva, još dok su obe bile samo pitomice u Redu.
-Ne budite blesavi kad to niste, sestro Margit.
-Onda, o kakvim komplikacijama u stvari govorite?
-Da li ste ikada pogledali u mlađu sestru? Zaista ikada pogledali u nju?
-Naravno da jesam.
-Šta je onda to što me pitate?
Margit ništa ne odgovori. Zapravo, dobro je razumela o čemu sestra Ofelia govori.
Ona je nastavila:
-Mada, pretpostavljam da je vama to možda teže da vidite.
-Teže?..
-Vi ste od prvog dana u Redu sviknuti da vas se smatra za drugačiju.
Uhvativši Margitin pogled, sestra je tvrdoglavo nastavila:
-Pokušala sam vam objasniti prethodnih dana, ali sam ona uvidela da me, izgleda, ne razumete. Zato kažem da pretpostavljam da je ljudima poput vas to teško ili čak i nemoguće.
-Ljudima poput mene?
-Nemojte da mi zavrćete nosom, ne zaboravite koliko se dugo poznajemo. Vi znate o čemu govorim.
-O čemu, zapravo?
-O mlađoj sestri. Vi - bogovi znaju kako i zašto - imate čudnu otpornost po tom pitanju, i za vas se nikad nisam plašila. Ali, mlađa sestra?
-Možda pripisujete preveliku važnost toj stvari.
-Da. Vi zaista ne možete da razumete.
Ali razumem, htela je Margit da otpovrne. Možda ste vi ta koja ne razume, u stvari. Međutim, već su isuviše dugo stajali tamo. Krajem oka uhvatila je kretnju u liniji drveća, koja im je, isturena, bila najbliža. Postojao je samo jedan razlog usled kojeg je uspela da vidi tu kretnju: oni su hteli da budu viđeni.
To je bio znak koji je čekala.
Rekla je:
-Hajdemo, sestro. Uskoro će početi da sviće, a do zore moramo ponovo biti u samostanu.
