.. psovke kao začin jezika ..

[Mrkalj]

На овој теми је дошло до недозвољеног мешања вулгарности, простаклука и дегутантног изражавања са псовањем, а између тога се мора повући граница (иако је то понекад тешко, јер се често не може утврдити када је псовка псовка, а када већ постаје део говора и комуникације). Псовка је везана за афект и за моменат и углавном је везана за врло одређен број табуизираних речи и пожељно је да буде што краћа и језгровитија. Свака непотребна шароликост, разноврсност и маштовитост у описивању имена за сексуални чин, полне органе или измет већ прети да пређе границу где почиње обичан простаклук. Псовки је подложан свако изузев живих светитеља, док су вулгарност и простаклук у изражавању, нарочито претерана и пренаглашена, мерило бестидности и неваспитања. Речник људи који својом свакодневном комуникацијом, а нарочито оном коју сматрају "духовитом", изазивају стид и срам код људи из своје околине, никако се не може уврстити у псовање. А углавном су такве речи и изрази овде представљени. Са друге стране, занимљиво је да су и конзервативни и интелектуални кругови толерантни на псовку у афекту. Она се једино не толерише у јавности и пред непознатим људима и ту се сматра за непристојност, док се у потпуности не толерише једино у манастиру.

Odlično kazano.

Pojašnjenje: šaljivi spisak prostakluka prenet je ovde u surečju rasprave o automatskoj cenzuri na Raspravištu da bi oslikao njenu neodabirnost i nesvrsishodnost.