Psiholoski profil Urosa Nejakog

[minos]

Interesuje me vase misljenje o ovom vladaru-kako mu je od velikog carstva nakon nesto vise od decenije ostala samo kruna?

 

[sumljiv_tip]

Ma nije to toliko ni bilo cudno za srednji vek, da se drzva tako ekspresno raspadne. Nije Uros mozda nista ni kriv, da je Dule poziveo jos koju godinu mozda bi ucvrstio drzavu, a mozda i ne. Inace slicna stvar se nama casto desava, recimo recimo raspad Jugoslavija posle Aleksandra ili Tita.

 

[minos]

Pa da je postojala neka njegova aktivnost radi sprecavanja raspada drzave sve bi bilo jasno,istorijske prilike su takve i to je to..ali on ne radi gotovo nista,pasivan je,cak i pospesuje destruktivne procese...

 

[ljuta_mamba]

Pa da je postojala neka njegova aktivnost radi sprecavanja raspada drzave sve bi bilo jasno,istorijske prilike su takve i to je to..ali on ne radi gotovo nista,pasivan je,cak i pospesuje destruktivne procese...

mozda mu je bilo u interesu da podpomogne rastur,ko zna sta se tasda tacno desavalo unutar drzave,nije lako voditi drzavu,ukoliko je bila oskudica u hrani ili novcu,te raznorazni unutrasnji problemi,mozda mu je interes i bio da se ratosilja nekih delova zemlje,ko ce znati

a mozda je prosto,ko ovi danasnji,radio za CIA-u i interese mrskog zapada

 

[Пресретач]

Joш за време Цара Стефана Душана дошло је до јачања феудалних господара у српском царству, колика је била њихова моћ најбоље сведочи податак да је Цар Стефан Душан највероватније отрован. Јако православно царство усред Балкана била је препрека како Османлијама тако и папској држави. Но атентат на једног Цара је немогућ без завереника унутар самог царства у овом случају српских феудалних господара.

Цар Стефан Урош V је Свети српски Цар и постоје велики изгледи да му је учињена неправдаи и да је доживео судбину свог оца. Највероватније је трован од своје ране младости те отуд га неки хроничари именују нејаки.

Но ако погледамо фреску из тог времена на којој је осликан српски Цар може се уочити да се не ради о нејаком владару.

 

[ljuta_mamba]

Joш за време Цара Стефана Душана дошло је до јачања феудалних господара у српском царству, колика је била њихова моћ најбоље сведочи податак да је Цар Стефан Душан највероватније отрован. Јако православно царство усред Балкана била је препрека како Османлијама тако и папској држави. Но атентат на једног Цара је немогућ без завереника унутар самог царства у овом случају српских феудалних господара.

Цар Стефан Урош V је Свети српски Цар и постоје велики изгледи да му је учињена неправдаи и да је доживео судбину свог оца. Највероватније је трован од своје ране младости те отуд га неки хроничари именују нејаки.

Но ако погледамо фреску из тог времена на којој је осликан српски Цар може се уочити да се не ради о нејаком владару.

kolikoja pamtim,procitah negde davno
nejaki nije od toga da je bio fizicki slabasan (kazu bas kontra)
vec da je vrlo mlad stupio na presto,kao dete...znas onaj naziv nejac...otud,kao mlado dete,nejac...te nejaki

on je dugo i bio pod patronatom kao vladar jer je bio vrlo mlad,zatop je mislim naziv nejaki....ne zbog fizicke snage

mada otkud znam

 

[Пресретач]

kolikoja pamtim,procitah negde davno
nejaki nije od toga da je bio fizicki slabasan (kazu bas kontra)
vec da je vrlo mlad stupio na presto,kao dete...znas onaj naziv nejac...otud,kao mlado dete,nejac...te nejaki

on je dugo i bio pod patronatom kao vladar jer je bio vrlo mlad,zatop je mislim naziv nejaki....ne zbog fizicke snage

mada otkud znam

Углавном се за Урошеву нејакост подразумева не његова физичка већ умна нејакост.
Урош је рођен 1337. године значи на престо је ступио са 18 година.

Староставни српски летописи и родослови описују блаженог Уроша као "младића истински красна и лепога стаса, али младога смислом, претерано милостива и кротка, који ... савете старих не примаше, а држаше се савета младих". Као тако кротак, благ и незлобив, Урош није хтео силом владати и подчињавати моћне и необуздане великаше српске, па зато и кажу за њега стари летописци да су добром и нејаком цару "нанели штете и сами његови дворски људи, од којих он претрпе многа зла и неправде". Многа од тих великаша почеше се одвајати од младога цара и цепати Српско царство, велику Душанову царевину. http://www.agencijami.com/eparhija/ZS/ZSviewprn.asp?ID=352

Владимир Ћоровић:

Наскоро иза битке на Марици, 4. децембра 1371. умро је и цар Урош. Доцнија причања, настала можебити у вези са у нас познатим и популарним причањима из романа о Тристану, казивала су, да је краљ Вукашин лишио цара не само престола него и живота. А убио га је, говорила су најраспрострањенија причања и народне песме, у лову, на води, кад се цар сагао да се освежи. Наша црква је, на основу тог предања, огласила Уроша за мученика и узела га у серију својих светитеља. Његово тело, обретено тек 1584. год. у запустелом манастиру код Шареника, налази се данас у манастиру Јаску, у Срему.

Ако је Цар Стефан Урош V постао светитељ да ли је био и умом нејак?

Владимир Ћоровић његовоу канонизацији за светитеља сматра погрешно предање на основу ког је српска црква Цара Уроша прогласила светитеља, а место почивања његових моштију наводи Јасак (прави назив места је Јазак) или је словна грешка или Ћоровић се никада није удостојио да посети и поклони се моштима Светог српског Цара Стефана Уроша V.


А радило се наиме о следећим разлозима канонизације Цара Стефана Уроша V:

Свети цар Урош, седми и последњи владар Немањић, погребен је у манастиру Успења Пресвете Богородице у Неродимљу, код данашњег Урошевца, града који је по њему и добио име. Његове свете мошти објављене су од Бога на чудесан начин на 211 година после његове омрти (око 1584. године). Манастир Успења у Неродимљу у то време беше запустео. Но Пресвета Богородица, којој је манастир био посвећен, учини преко неког по божног пастирчета да храм буде очишћен и обновљен. Када се потом у прву недељу окупио многи народ у храму, онај исти пастир повикао је свима присутнима: ''Ходите и помозите ми да извадим мошти Светога Уроша, младога цара". Тада би подигнут велики камен од гроба унутра у цркви, и нађоше се красне мошти, које испуштаху благоухане мирисе, тако да су се сви дивили и викали ''Господе помилуј". Тада би начињен и диван кивот од ораховог дрвета и у њега положене чесне мошти Светога цара мученика. О свему овоме би извештен и тадашњи архијереј Василије, у Новобрдској митрополији Грачаничкој. Митрополит Василије даде писмо за скупљање прилога ради обнове манастира, те овај манастир у Неродимљу би обновљен и украшен у част Матере Божје и новојављеног Светог Уроша цара. Главни ктитор манастира био је неки благоверии хришћанин из Јањева, са Косова, по имену Јован Живковић, као што о томе опширно пише и сведочи свјатјејши патријарх Српски Пајсије Јањевац, који је и написао одмах Житије и Службу Светом цару Урошу мученику, и то написао по јављењу у сну и жељи самог Светитеља, како сведочи о томе сам речени патријарх.

Моштима Светог Уроша цара долазили су побожни људи још док су оне лежале у ''манастиру Светог Уроша" у Неродимљу, и многи су од њих добијали духовне и телесне помоћи и исцељења. Тако је његовим светим моштима дошао да се поклони јеромонах Михаило Хиландарац, чак из Свете Горе (1695. године). Године пак 1705, месеца маја 11, пренео је Урошеве свете мошти у Сремски манастир Јазак српски монах Христифор, а заједно са њима понео је и Житије и Службу Светога. (Један пак део светих моштију цара Уроша донет је у манастир Студеницу). Из Јаска су мошти Светог Уроша преношене у манастире Врдник и Крушедол, па су затим опет враћане у Јазак. За време последњег Светског рата (14. априла 1942. године) мошти Светог цара Уроша морале су испред безбожних усташа бити уклоњене из манастира Јаска, и тада су пренете у Саборну цркву Св. Арханђела у Београд, где и до данас почивају. Светитељски лик Св. цара Уроша налази се насликан на многим фрескама и иконама по старијим и новијим српским манастирима и црквама. Његовим светим молитвама нека Господ Свемилостиви помилује и спасе све нас и све људе Своје, јер Њему приличи свака слава и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и кроза све векове. Амин.

http://www.czipm.org/urosh.html

Да ли је чувени историчар и још истакнутији слободни зидар погрешно интерпретирао канонизацију Цара Стефана Уроша V, могуће да јесте ако није ни покушао да обиђе почивалиште последњег српског Цара и да се лично увери у светост његових моштију а можда му слободнозидарске идеје нису дозвољавале тако нешто?

 

[crni lepotan]

hm, nezgodno je to
Dusan mu izgleda nije poveravao neke velike poslove kao tinejdzeru (ne zaboravimo da je sam Dusan bio vladar u malom nekih 7 godina pre stupanja na presto, ne bas uspesan, ali sigurno mu je to iskustvo koristilo), a i on je sa jedva nekih 19 godina stupio na presto
odmah su se protiv njega odmetnuli rodjaci, ujak i stric koji su imali najvece oblasti i verovatno su trebali da budu njegovi zastitnici
nakon toga on je vise lutka nego vladar, trazi zastitnike, koji ga koriste i kasnije odbacuju (Vojinovic, Mrnjavcevic, Altomanovic)
verovatno je bio slabasna licnost, a bio je suocen sa vec silnim protivnicaima unutar drzave

Међутим, осим што је био веома млад када је наследио царство, по свему судећи Урош не да само није имао способности да влада (то му замерају скоро сви), већ изгледа да није имао ни неке посебне воље. Чудно је да га Душан, иако га је веома рано прогласио за савладара, није више укључивао у своје ратне походе или политичке акције. Урош се уопште не спомиње све до оног момента док није био присиљен да преузме власт, па се стиче утисак да је он цео свој дотадашњи живот провео на неком другом месту, а не поред Душана, учећи се државној и ратничкој вештини. Да ли га је Душан стварно запостављао, рачунајући да има још довољно времена да га научи како се влада српским царством, или сам Урош није био много заинтересован, остаје тајна. Касније ће се видети да Урош није био без извесног талента, али није имао одлучности када је то требало. Додуше, нешто јаче акције код њега видимо одмах по преузимању престола (1356.) тако да сам почетак његове владавине ипак улива известан оптимизам. "Био је, наиме, прекрасног изгледа и од његова владања надаху се сваком добру. И мада је имао једва двадесет година, у почетку је ипак показивао велику разборитост и памет у свим својим делима, али током времена показа да не вреди много" (Мавро Орбин). Међутим, све то је код њега трајало само једно веома кратко време, отприлике до 1360. године. До те године он је успео да царство колико – толико одржи на окупу и да сачува централну власт. Међутим, од 1360. године све се почело нагло осипати.

evo nesto od Fajfica

vec sam pisao da je moje misljenje da on nije Dusanov sin
jedino su on i Radoslav bili potpuno letargicni vladari, bez ikakave energije i smisla za vodjenje drzave iz cele dinastije, a za obojicu postoje indicije da nisu Nemanjici

 

[minos]

hm, nezgodno je to
Dusan mu izgleda nije poveravao neke velike poslove kao tinejdzeru (ne zaboravimo da je sam Dusan bio vladar u malom nekih 7 godina pre stupanja na presto, ne bas uspesan, ali sigurno mu je to iskustvo koristilo), a i on je sa jedva nekih 19 godina stupio na presto
odmah su se protiv njega odmetnuli rodjaci, ujak i stric koji su imali najvece oblasti i verovatno su trebali da budu njegovi zastitnici
nakon toga on je vise lutka nego vladar, trazi zastitnike, koji ga koriste i kasnije odbacuju (Vojinovic, Mrnjavcevic, Altomanovic)
verovatno je bio slabasna licnost, a bio je suocen sa vec silnim protivnicaima unutar drzave


evo nesto od Fajfica

vec sam pisao da je moje misljenje da on nije Dusanov sin
jedino su on i Radoslav bili potpuno letargicni vladari, bez ikakave energije i smisla za vodjenje drzave iz cele dinastije, a za obojicu postoje indicije da nisu Nemanjici

Ovo sto je pomenuo Fajfric-nedostatak volje,mislim da je to presudno...ko zna da li je i u samom pocetku imao volje,pre bih rekao da tada izgleda nesto odlucniji ne zbog njega samog vec poslove dobro odradjuje uigrana centralna vlast na dvoru,dvorani odani caru Dusanu-izgleda da su posle nekoliko godina dosli neki novi ljudi sto je zabelezeno i u srednjovekovnim spisima...

Cesto sam postavljao pitanje da li je Uros uopste shvatao sta je "drzava" a sve zbog onog nesretnog pominjanja drzave kneza Vojislava (u mirovnom ugovoru sa Dubrovnikom) u svojoj sopstvenoj carevini?

A ciji mislis da je bio sin?

 

[Bajo Pivljanin]

Мислим да "држава" не мора означавати независну политичку јединицу у том контексту, већзначи нешто као "посед".

Што се Уроша тиче, пустите Фајфрића, он је публициста, цитирајте неког историографа

Узгред, шта мислите о односу Уроша и његове мајке, Јелене? Да ли је она подривала његов ауторитет, и колика је њена улога у урушавању царства?

 

[minos]

Мислим да "држава" не мора означавати независну политичку јединицу у том контексту, већзначи нешто као "посед".

Што се Уроша тиче, пустите Фајфрића, он је публициста, цитирајте неког историографа

Узгред, шта мислите о односу Уроша и његове мајке, Јелене? Да ли је она подривала његов ауторитет, и колика је њена улога у урушавању царства?

Mislim da bi za posed stajalo "bastina"...obicno je u srednjem veku za ono sto je dobijeno na upravu (od centralne vlasti,znaci ne u privatnu svojinu nego samo na upravljanje) pisano "u drzavu" a ovde bas nekako bode oci ono "drzavi kneza Vojislava" i uopste iz citavog koncepta mirovnog ugovora,bas kao iz dogadjanja pre toga izgleda kao da Uros nije svestan sta se zapravo desava...

I to o odnosu majke i sina je velika zagonetka-lako moze biti da mu je ona i nametnula Vukasina za savladara da bi mu pomogla da konsoliduje drzavu ali opet,ono nepominjanje njega kao vladara u Serskoj drzavi govori o njenom separatizmu (mada bi zapravo ona najvise trebala da istice svog sina kao vladara)...

 

[Anon~Iman]

hm, nezgodno je to
Dusan mu izgleda nije poveravao neke velike poslove kao tinejdzeru (ne zaboravimo da je sam Dusan bio vladar u malom nekih 7 godina pre stupanja na presto, ne bas uspesan, ali sigurno mu je to iskustvo koristilo), a i on je sa jedva nekih 19 godina stupio na presto
odmah su se protiv njega odmetnuli rodjaci, ujak i stric koji su imali najvece oblasti i verovatno su trebali da budu njegovi zastitnici
nakon toga on je vise lutka nego vladar, trazi zastitnike, koji ga koriste i kasnije odbacuju (Vojinovic, Mrnjavcevic, Altomanovic)
verovatno je bio slabasna licnost, a bio je suocen sa vec silnim protivnicaima unutar drzave


evo nesto od Fajfica

vec sam pisao da je moje misljenje da on nije Dusanov sin
jedino su on i Radoslav bili potpuno letargicni vladari, bez ikakave energije i smisla za vodjenje drzave iz cele dinastije, a za obojicu postoje indicije da nisu Nemanjici

Иронија је у томе што су једино њих двојица на престо дошли мирно, односно нису никога свргавали, ратовали за наслеђе итд.

 

[Bajo Pivljanin]

Mislim da bi za posed stajalo "bastina"...obicno je u srednjem veku za ono sto je dobijeno na upravu (od centralne vlasti,znaci ne u privatnu svojinu nego samo na upravljanje) pisano "u drzavu" a ovde bas nekako bode oci ono "drzavi kneza Vojislava" i uopste iz citavog koncepta mirovnog ugovora,bas kao iz dogadjanja pre toga izgleda kao da Uros nije svestan sta se zapravo desava...

Али ако се не варам, и краљица Јелена (дакле не царица, него краљица) је имала своју "државу" и то за време њених синова, па то не значи да је она била и самостална. А пре тога имамо и пример где она обећава Дубровчанима помоћ ако Урош крене на њих. Опасне те Јелене

I to o odnosu majke i sina je velika zagonetka-lako moze biti da mu je ona i nametnula Vukasina za savladara da bi mu pomogla da konsoliduje drzavu ali opet,ono nepominjanje njega kao vladara u Serskoj drzavi govori o njenom separatizmu (mada bi zapravo ona najvise trebala da istice svog sina kao vladara)...

Урпаво то - тиме директно подрива синовљев ауторитет. А опет, не знам имамо ли извора који помињу неки сукоб између њих?



Угред, да поставим линкове за оне које занима да баце поглед на Р. Михаљчић, Крај српског царства, Београд 1975.(ја никако људски да је прочитам )
(Велико хвала момцима са istorijabalkana.com који су поставили ову књигу на нет! Ја само прослеђујем.)

Фајл је из 3 дела, свеукупно мало преко 100МБ:
http://www.*************/?nniumtzncyy
http://www.*************/?z5cwd0y4yxf
http://www.*************/?miimmyoozhw

 

[Bastiani]

Његов син (који га је удавио) потом је умро, а после њега је остао син његов Стефан Урош, који је рђаво управљао царством: због греха оца његовога господ бог му је одузео разум, јер напустивши верне заслужне слуге он се приклонио новим и невернима, који су га пак прозвали[127] Луди Урош. Такође је био дао двојици браће читаво царство бугарскога цара и био је такав обичај у овим земљама да ниједан човек осим цара, краља и кнежева није носио црвене чизме; а цар Урош је дао овој браћи црвене чизме: видећи они ове ствари[128] и традицију[129] бугарске земље, успротивише се цару; а кад им је поручио да к њему дођу, овако му одговорише: "Дао си нам црвене чизме из којих нас нећеш (брзо и) лако извући"[130], а усто је и бугарска земља била њима наклоњена због дела царскога оца. А после тога времена турски цар Мурат је дошао и опсео Једрене.

Ово је одломак из "Турске хронике" Константина Михаилиовића из Островице. Детаљ који се тиче црвених чизама није толико бизаран као што изгледа. Реч је о томе да је цар Мрњавчевићима дао одређене привилегије које су симболично означене у боји одеће и обуће коју су великаши њиховог ранга смели да носе. Што су они искористили да се одметну од царске власти. Та епизода је описана у овм одељку.

Само да напоменем да је Константин Михаиловић српску историју написао на основу легенди (чега није био свестан) па тако и ову причу треба сматрати легендом, али оно што је бито то је да је реч о легенди која је постојала можда само стотинак година након догађаја које описује.

 

[ljuta_mamba]

hm, nezgodno je to
Dusan mu izgleda nije poveravao neke velike poslove kao tinejdzeru (ne zaboravimo da je sam Dusan bio vladar u malom nekih 7 godina pre stupanja na presto, ne bas uspesan, ali sigurno mu je to iskustvo koristilo), a i on je sa jedva nekih 19 godina stupio na presto
odmah su se protiv njega odmetnuli rodjaci, ujak i stric koji su imali najvece oblasti i verovatno su trebali da budu njegovi zastitnici
nakon toga on je vise lutka nego vladar, trazi zastitnike, koji ga koriste i kasnije odbacuju (Vojinovic, Mrnjavcevic, Altomanovic)
verovatno je bio slabasna licnost, a bio je suocen sa vec silnim protivnicaima unutar drzave


evo nesto od Fajfica

vec sam pisao da je moje misljenje da on nije Dusanov sin
jedino su on i Radoslav bili potpuno letargicni vladari, bez ikakave energije i smisla za vodjenje drzave iz cele dinastije, a za obojicu postoje indicije da nisu Nemanjici

cuj,obicno od tih autoritativnih i snaznih oceva i budu takvi sinovi,sve ide obrnuto

 

[crni lepotan]

cuj,obicno od tih autoritativnih i snaznih oceva i budu takvi sinovi,sve ide obrnuto

ne bih ja rekao da je Dusan bio tako silan i autoritativan, sigurno ne kao sto je bio Milutin, pa da je ovaj ispao ovakav mlakonja
sa druge strane mozda je bilo isto kao i sa Petrom Velikim i njegovim sinom, koga je on stalno prekoravao i ubijao ga u pojam...

 

[crni lepotan]

Ovo sto je pomenuo Fajfric-nedostatak volje,mislim da je to presudno...ko zna da li je i u samom pocetku imao volje,pre bih rekao da tada izgleda nesto odlucniji ne zbog njega samog vec poslove dobro odradjuje uigrana centralna vlast na dvoru,dvorani odani caru Dusanu-izgleda da su posle nekoliko godina dosli neki novi ljudi sto je zabelezeno i u srednjovekovnim spisima...

Cesto sam postavljao pitanje da li je Uros uopste shvatao sta je "drzava" a sve zbog onog nesretnog pominjanja drzave kneza Vojislava (u mirovnom ugovoru sa Dubrovnikom) u svojoj sopstvenoj carevini?

A ciji mislis da je bio sin?

bila je vec rasprava ovde pre jedno dve godine na mojoj temi o Nemanjicima, malo je zazvucalo kao latino serija, gde su svi vernici pokajnici, a ne zna se kojo su cija deca
ne znam, mozda je bio od nekog sluge ili mozda nekog gardiste koji je cuvao Jelenu
citao sam da je ona imala sopstvenu vojnu jedinicu, dao joj je Dusan previse slobode, kao jos ponekima (Jovanu Oliveru i Jovanu Asenu) i to se kasnije Urosu obilo o glavu
gde ste pronasli to da Jelena ne pominje Urosa kao vladara?

 

[crni lepotan]

Иронија је у томе што су једино њих двојица на престо дошли мирно, односно нису никога свргавали, ратовали за наслеђе итд.

stavrno ironija
na zalost Uros nije imao vise brace koja bi ga svrgla, kao sto je Radoslav imao Vladislava i Urosa
Simeon zbog svog izrazito progrckog drzanja nije bio omiljen, a mozda je vlastela mislila da je dovoljno snazna da joj vise i ne treba snazan vrhovni vladar iz dinastije Nemanjica

 

[sumljiv_tip]

Dusanova zena je prva koja je prisustvovala drzavnim saborima, mesala se u politiku, bila na Svetoj Gori, nesto ko baba Jula

 

[Пресретач]

Dusanova zena je prva koja je prisustvovala drzavnim saborima, mesala se u politiku, bila na Svetoj Gori, nesto ko baba Jula

Владала је куга, иначе није једина жена која је била на Светој Гори са наших простора, била је и деспина Мара ћерка деспота Ђурађа.

 

[Konstantin Veliki]

Za njegovo vreme je najvise vladala njegova majka.

Kao i kod njegovog oca isto.

Ili Milica kod Lazara i Stefana.

 

[Realnost]

Poznato je da je Dusan pre Urosevog rodjenja hteo da vrati Jelenu njenom ocu...Zasto? Zato sto nije mogla da mu rodi dete...
Nakon nekog vremena (oko 5 godina), posle boravka kod brata u Bugarskoj, Jelena objavljuje da nosi Dusanovo dete...
Elem, ja mislim da Dusan (Silni ), nije mogao da ima decu, pa je Jelena potrazila pomoc od nekog Bugarina...razumete me...

 

[Ja_Dosao_Biciklom]

Nisu svi zeljni vlasti i slave. Uzmimo za primer Rastka Nemanjica (ili Porfifogenita). Mada je Rastko posle u zivotu pokazao veliki dar za organizaciju, diplomatiju, politiku, cvrstu ruku i sve drugo sto krasi dobrog vladara. Izgleda da je Uros bio posvecen religiji i bogu a da mu je vlast bila nezeljeno opterecenje koje je nevoljno morao da prihvati na sebe jer je bio jedinac. Izgleda i da je bio dobar covek u svakom znacenju te reci. Nigde nisam procitao da je neko tada rekao nesta lose o njemu kao coveku. Mada osobine koje cine dobrog coveka ne idu obavezno i uz dobrog vladara, politicara. Izgleda da je Uros imao veru u ljude, ali svi to danas (a i tada) u stvari nazivaju naivnoscu. To su obilato koristili velikasi da se "igraju" sa njim i da ga iskoristavaju (Vojislav, Vukasin, Lazar...). Zanimljivo da mu je "anfan teribl" - Nikola Altomanovic uvek ukazivao carsko postovanje. Mada je i Nikola bio mlad i mozda bi kasnije i on poceo da ga zavlaci. U stvari najgore se prema Urosu poneo upravo Lazar koji je njega i Nikolu izdao na Kosovu '69.

 

[crni lepotan]

Poznato je da je Dusan pre Urosevog rodjenja hteo da vrati Jelenu njenom ocu...Zasto? Zato sto nije mogla da mu rodi dete...
Nakon nekog vremena (oko 5 godina), posle boravka kod brata u Bugarskoj, Jelena objavljuje da nosi Dusanovo dete...
Elem, ja mislim da Dusan (Silni ), nije mogao da ima decu, pa je Jelena potrazila pomoc od nekog Bugarina...razumete me...

pre bih rekao od nekog svapskog placenika, oni su plavi ili svetlo smedji ko sto je bio Uros, a ne crmpurasti kao sto su Bugari
Disan i Jelena su bili crnpurasti, a Uros je bio svetlo smedj

 

[Realnost]

Moguce, moguce...ali u sustini ja mislim da Uros nije bio Dusanovo dete...