Psiholoski gledano: Pogresne odluke ili krivo shvacen zivot?

[UltraVioletna]

Iz perspektive nekoga ko je radio i posao za koji se školovao i poslove za koje je prekvalifikovan, reći ću da sam shvatila da je izuzetno bitno raditi posao koji te ispunjava,koji smatraš smislenim i svrsishodnim. Posao za koji sa radošću ujutru ustaješ,na kome ne gledaš na sat i čekaš da "zvoni za kraj", da živiš od petka do petka čekajući vikend i sl. Pitanje visine plate svakako daje još jednu dimenziju u celoj perspektivi,ali svakako ne utiče presudno na unutrašnji osećaj i stav prema poslu. Svoj poziv sam odabrala sa ljubavlju i zaista uživam kada radim. Ne smeta mi kad odradim i nešto što izlazi iz okvira opisa posla,ako sam time nekome olakšala a meni je pričinilo zadovoljstvo. Poenta je na osećaju zadovoljstva.

 

[mali roker]

Možda ništa ne bih trebalo da komentarišem.
Prst me svrbi
I ne nije zato što imate mnogo više nego ja
Iz drugih razloga upadam na temu
Ni u nižim slojevima nije atmosfera bolja.

U sadašnje vreme sretan si ako imaš prijatelja, ako imaš ljude sa kojima možeš da se družiš, razgovaraš
Mislim da to više ima veze sa društvom uopšteno.
Sve je postalo neko trulo
Gledaju se neke druge vrednosti
Deca koja danas odrastaju uglavnom se ugledaju na rijaliti zvezde, čast izuzecima.
Mada kad razmislim malo bolje i nisu oni toliko u većini koliko su glasni.
Dakle nije samo do nas
A što se tiče nezadovoljstva to je nešto sa čime je potrebno sami da se suočimo i rešimo.

 

[rechner27]

Jako je gadno kad ne možeš da nađeš neki određeni broj ljudi koji dele iste vrednosti kao ti, a lično ih smatraš normalnim. Tako se i ja nekada osećam kao da ne pripadam više tu, nije to nužno onaj smisao kao da sam ja nešto iznad, možda je problem i u meni, ne znam, kako ko to posmatra... Samo mi deluje da je ona izreka "život je za glupe komedija, za pametne tragedija" sve više ima smisla...

Ima ih dosta ali su rastrkani po svetu. Nikome ni tamo nije prelako ali mi se cini da im je za nijansu lakse. Sto je najgore, po nekom standardu zarade smo tu negde, ali stvar je sto oni imaju gde da pomole nos i da pogledaju u nesto, a da to nije svuda beda, muka i jad. Takodje, sistem je jasan i precizan. Mozes se osloniti na njega. Sto se posla tice, cak i on tamo dobija vise smisla. Cak i kao radnik u Mc Donaldsu imas neko dostojanstvo. Ovde znam toliko profesora koji predaju na fakultetetima koji imaju tretman kao smece.

 

[Araon]

Možda ništa ne bih trebalo da komentarišem.
Prst me svrbi
I ne nije zato što imate mnogo više nego ja
Iz drugih razloga upadam na temu
Ni u nižim slojevima nije atmosfera bolja.

U sadašnje vreme sretan si ako imaš prijatelja, ako imaš ljude sa kojima možeš da se družiš, razgovaraš
Mislim da to više ima veze sa društvom uopšteno.
Sve je postalo neko trulo
Gledaju se neke druge vrednosti
Deca koja danas odrastaju uglavnom se ugledaju na rijaliti zvezde, čast izuzecima.
Mada kad razmislim malo bolje i nisu oni toliko u većini koliko su glasni.
Dakle nije samo do nas
A što se tiče nezadovoljstva to je nešto sa čime je potrebno sami da se suočimo i rešimo.

Nije ovo stvar slojeva ili statusa, mi svi živimo isto to nevezano za to koliko ko ima... Ovde se to navodilo kao primer da ti to ponekad dođe još gore jer šta god kažeš ispadne "ajde, bre, šta se ti buniš, šta je tebi loše", jer smo se ovde sveli na nivo imaš pare, šta se žališ? A verujte mi znam mnogo ljudi koji su otišli odavde i živeli dobro, prosto više nisu mogli da se biju sa ovim....

Ima ih dosta ali su rastrkani po svetu. Nikome ni tamo nije prelako ali mi se cini da im je za nijansu lakse. Sto je najgore, po nekom standardu zarade smo tu negde, ali stvar je sto oni imaju gde da pomole nos i da pogledaju u nesto, a da to nije svuda beda, muka i jad. Takodje, sistem je jasan i precizan. Mozes se osloniti na njega. Sto se posla tice, cak i on tamo dobija vise smisla. Cak i kao radnik u Mc Donaldsu imas neko dostojanstvo. Ovde znam toliko profesora koji predaju na fakultetetima koji imaju tretman kao smece.

Meni je drugar iz Amerike rekao da se isto radi, sve je to tačno, ali kad dođe prvi on plati sve i ostane mu za lep život, plus ima neku budućnost, može nešto da planira... Ovde zavisiš od odluke jednog ludaka, niko nema ni petogodišnji plan jer niko ne zna šta ovde može da se desi, a da ne pričam o dvadesetogodišnjem planu.

Ovde imaju dobar tretman samo političari i kriminalci i to jer ih se plaše.

 

[mali roker]

Znam, Araon šta pišeš.
I slažem se.
I ne mislim da je tebi kao osobi lakše, finansijski jeste, ali kao osobi nije.
Tu smo isti.
Ili si čovek ili nisi.

Kad si nezadovoljan prvo vidiš šta je to što izaziva nezadovoljstvo, kad utvrdiš gledaš da to promeniš bez obzira šta ljudi oko tebe misle.
To je tvoj život i niko ne može da ga živi umesto tebe.
Teže ti je da se otvoriš jer svi misle da je tebi super i ismejavaju te što si se uopšte požalio.

 

[Araon]

Znam, Araon šta pišeš.
I slažem se.
I ne mislim da je tebi kao osobi lakše, finansijski jeste, ali kao osobi nije.
Tu smo isti.
Ili si čovek ili nisi.

Kad si nezadovoljan prvo vidiš šta je to što izaziva nezadovoljstvo, kad utvrdiš gledaš da to promeniš bez obzira šta ljudi oko tebe misle.
To je tvoj život i niko ne može da ga živi umesto tebe.
Teže ti je da se otvoriš jer svi misle da je tebi super i ismejavaju te što si se uopšte požalio.

Tačno, ali ume da bude problem kada to što utvrdiš sa sobom odnosi sve to što si sad, a donosi ti sve to novo što ne znaš ni kako bi počeo, ni odakle. To se ljudima možda čini kao mali problem, ali probaj sutra da lupam od mašinskog inženjera pređeš uspešno u IT sektor ili trgovinu berzom, nije to baš hop eto ga, a i kome se obratiti, kako doći do toga? Bukvalno sve što danas jesi sutra više nisi i ideš iznova, a plus tu je i pitanje hoće li uspeti ili si ostavio sve što jesi ni za šta.

Upravo tako.

 

[mali roker]

Tačno, ali ume da bude problem kada to što utvrdiš sa sobom odnosi sve to što si sad, a donosi ti sve to novo što ne znaš ni kako bi počeo, ni odakle. To se ljudima možda čini kao mali problem, ali probaj sutra da lupam od mašinskog inženjera pređeš uspešno u IT sektor ili trgovinu berzom, nije to baš hop eto ga, a i kome se obratiti, kako doći do toga? Bukvalno sve što danas jesi sutra više nisi i ideš iznova, a plus tu je i pitanje hoće li uspeti ili si ostavio sve što jesi ni za šta.

Upravo tako.

Razumem.
Meni je frka kad agencija izgubi na tenderu i treba druga agencija da preuzme.
Uvek dobro razmislim koja opcija mi je bolja.
Nova agencija ili moja trenutna.

Znam da su ovo različite stvari, ali kad razmišljaš o promeni mnogo toga je u opticaju.
Mnogo je teže kad menjaš komplet sve.

Nadam se da će Rechner naći pravo rešenje.
Ako već nema razumevanja u reali, ovde uvek može naći nekog ko će ga podržati i pročitati šta je napisao.

 

[rechner27]

Razumem.
Meni je frka kad agencija izgubi na tenderu i treba druga agencija da preuzme.
Uvek dobro razmislim koja opcija mi je bolja.
Nova agencija ili moja trenutna.

Znam da su ovo različite stvari, ali kad razmišljaš o promeni mnogo toga je u opticaju.
Mnogo je teže kad menjaš komplet sve.

Nadam se da će Rechner naći pravo rešenje.
Ako već nema razumevanja u reali, ovde uvek može naći nekog ko će ga podržati i pročitati šta je napisao.

Hvala za podrsku

U pravu si, puno toga covek stavi na kocku kod svake promene ili uloga. Takav je i sam zivot. Nista nije garantovano. Manjak kompetencije u svetu nas dovodi do propasti generalno, u svakom smislu. Sve se odrazava na nas hteli mi to ili ne. Momentalno i objektivno ako cemo, najgore je vreme za emigraciju u EU od kako pamtim. Jos nismo videli ni deo krize koja nas verovatno ceka na jesen. Sve sto se sada coveku "obeca", ne mora da znaci da ce i biti.

Pricam bas juce sa jednom poznanicom koja radi u jednoj ambasadi drzave u koju je migracija nikad veca zadnjih godina, i ona je bukvalno zatecena sudbinama ljudi koji odlaze. Pricam joj svoje neke ideje i planove za promene, a ona meni sudbine ljudi koji odlaze "trbuhom za kruhom", ljudi u dugovima, ljudi koji pristaju na sve i ne pitaju nista, ljudi koji bi na Mesec otisli samo da prehrane porodicu... "Jesi li ti svestan da ti sa takvima ne bi imao rec da progovoris a kamoli da radis i da se kreces?!" Verovatno je u pravu. Mozda je bolje ipak naci neki izazov unutar profesije ili pokusati nesto "normalno". Takodje, i sama prica o standardu sve manje pije vodu. Intenzivno komuniciram sa poznanicima, prijateljima, kolegama iz onih "boljih" drzava, i svi se zale na slicne stvari. Definitivno nema vise oazi mira i prosperiteta. Bilo nekad, kazu. Svi danas ekonomisu. Retko ko se izivljava, a i ko se izivljava, radi to zarad drustvenih mreza i kompleksa. Problemi za koje su ranije mislili da ne postoje, danas su ih dobili svi.

Sto rece jedan clan foruma na ovoj temi, sreca je moja pa nemam ehzistencijalnu brigu, da uopste mogu da se bavim "finim podesavanjima" zivota. Ali valjda je i to neka zasluga.

 

[moca77]

Hvala za podrsku

U pravu si, puno toga covek stavi na kocku kod svake promene ili uloga. Takav je i sam zivot. Nista nije garantovano. Manjak kompetencije u svetu nas dovodi do propasti generalno, u svakom smislu. Sve se odrazava na nas hteli mi to ili ne. Momentalno i objektivno ako cemo, najgore je vreme za emigraciju u EU od kako pamtim. Jos nismo videli ni deo krize koja nas verovatno ceka na jesen. Sve sto se sada coveku "obeca", ne mora da znaci da ce i biti.

Pricam bas juce sa jednom poznanicom koja radi u jednoj ambasadi drzave u koju je migracija nikad veca zadnjih godina, i ona je bukvalno zatecena sudbinama ljudi koji odlaze. Pricam joj svoje neke ideje i planove za promene, a ona meni sudbine ljudi koji odlaze "trbuhom za kruhom", ljudi u dugovima, ljudi koji pristaju na sve i ne pitaju nista, ljudi koji bi na Mesec otisli samo da prehrane porodicu... "Jesi li ti svestan da ti sa takvima ne bi imao rec da progovoris a kamoli da radis i da se kreces?!" Verovatno je u pravu. Mozda je bolje ipak naci neki izazov unutar profesije ili pokusati nesto "normalno". Takodje, i sama prica o standardu sve manje pije vodu. Intenzivno komuniciram sa poznanicima, prijateljima, kolegama iz onih "boljih" drzava, i svi se zale na slicne stvari. Definitivno nema vise oazi mira i prosperiteta. Bilo nekad, kazu. Svi danas ekonomisu. Retko ko se izivljava, a i ko se izivljava, radi to zarad drustvenih mreza i kompleksa. Problemi za koje su ranije mislili da ne postoje, danas su ih dobili svi.

Sto rece jedan clan foruma na ovoj temi, sreca je moja pa nemam ehzistencijalnu brigu, da uopste mogu da se bavim "finim podesavanjima" zivota. Ali valjda je i to neka zasluga.

Fina podesavanja jesu zasluga, pogotovo ako imas vremena za te male eksperimente, posao koji volis u stabilnoj zemlji i porodici, kao ja. No velika odstupanje od zone konfora u relativno dobrim uslovima je ogroman izazov, cak i ako imas veliki osecaj praznine.

Mada mozda je upravo to jedino bitno, velika odstupanja, jer sta je zivot i izbog cega zivimo ako se sve desava u krugu koji je poznat, kao da je zivot nesto banalno, dosadno i programirano. No, svi u stvari imamo osecaj praznine jer je prirodno coveku da zeli ono sta nema a da niko u stvari nema sve. Mene samo nervira to sto je sve navodno okej u poredjnju sa drugima i tako se tesimo a u stvari se ne usudjujemo preci nase granice, cak ih ignorisemo, do te mere da vise i ne znamo sta to konretno zelimo jer smo to sakrili od nas samih zbog vecitog straha koji imamo. Ne osudjujem ovde nikog, govorim iz svog iskustva.

 

[sonia.]

Pricam bas juce sa jednom poznanicom koja radi u jednoj ambasadi drzave u koju je migracija nikad veca zadnjih godina, i ona je bukvalno zatecena sudbinama ljudi koji odlaze. Pricam joj svoje neke ideje i planove za promene, a ona meni sudbine ljudi koji odlaze "trbuhom za kruhom", ljudi u dugovima, ljudi koji pristaju na sve i ne pitaju nista, ljudi koji bi na Mesec otisli samo da prehrane porodicu... "Jesi li ti svestan da ti sa takvima ne bi imao rec da progovoris a kamoli da radis i da se kreces?!" Verovatno je u pravu. Mozda je bolje ipak naci neki izazov unutar profesije ili pokusati nesto "normalno".

Izvini, ne razumem cemu ova recenica. Ne ides ti 'tamo' da se ukljucis u neku exyu zajednicu, ako si obrazovan, kako kazes, sa 'takvima' neces ni da se sreces.
Sve vreme, cini mi se, stavljas sebe iznad drugih...

 

[rechner27]

Izvini, ne razumem cemu ova recenica. Ne ides ti 'tamo' da se ukljucis u neku exyu zajednicu, ako si obrazovan, kako kazes, sa 'takvima' neces ni da se sreces.
Sve vreme, cini mi se, stavljas sebe iznad drugih.

Ne razumes. Nezgodno je naci posao u mojoj struci vani, tako da si osudjena da radis ono sto ti se daje, a to su nizi poslovi. Barem za neki pocetak mora biti tako. Posto nemam EU dokumenta da bih u stratu mogao da biram puno i nisam jedini koji ima taj problem. EU je puna visokoobrazovanih ljudi koji rade poslove daleko ispod svog nivoa, ali to je jedini nacin da se "ode" u nesto "novo" i kako se vec nadanje namece, "bolje". E sada, misljenja su podeljena sta je zapravo bolje, a sta ne. Definitivno otici bez nekog viseg cilja predstavlja problem, jer nismo vise u 1970' kada se moglo svuda i lakse, barem za ljude sa nasih prostora.

 

[sonia.]

Ok ako je zbog struke, mozda nisam pazljivo citala postove pa mi je to promaklo, sorry. Btw, govorim ti ovo jer moj decko zivi i radi u eu kao inzenjer, a nase srece samo po marketima

 

[SURbel]

Ne razumes. Nezgodno je naci posao u mojoj struci vani, tako da si osudjena da radis ono sto ti se daje, a to su nizi poslovi. Barem za neki pocetak mora biti tako. Posto nemam EU dokumenta da bih u stratu mogao da biram puno i nisam jedini koji ima taj problem. EU je puna visokoobrazovanih ljudi koji rade poslove daleko ispod svog nivoa, ali to je jedini nacin da se "ode" u nesto "novo" i kako se vec nadanje namece, "bolje". E sada, misljenja su podeljena sta je zapravo bolje, a sta ne. Definitivno otici bez nekog viseg cilja predstavlja problem, jer nismo vise u 1970' kada se moglo svuda i lakse, barem za ljude sa nasih prostora.

Шта фали томе? Тако проширујеш свој "видокруг", сазнање.
И још нешто - прави ауторитет се стиче, на знању (али) и на таквим сазнањима. Није загарантован титулом или гомилом новца.
Титула и/или гомила новца ти даје моћ, која најчешће изазива страхопоштовање, али прави ауторитет изазива дубоко поштовање.
А такав ауторитет углавном имају особе које су кренуле са "дна".
Коме ћеш пре да верујеш и кога ћеш више да поштујеш, оног ко је ( банализујем) кренуо од прања судова у неком ресторану па својим радом постао власник ресторана, или 'татином синчићу' који је наследио тај ресторан?
Први има у малом прсту све - набавке, радници, гости, а други је углавном неки шалабајзер кога мораш да поштујеш јер је 'татин син' и зато што сутра може да те отпусти јер си га 'криво' погледао.
Први поштује рад својих радника, а за другог су они потрошна роба.
Ето, размисли и о томе, уколико је ауторитет 'то нешто' што ти фали у твом послу.

 

[rechner27]

Шта фали томе? Тако проширујеш свој "видокруг", сазнање.
И још нешто - прави ауторитет се стиче, на знању (али) и на таквим сазнањима. Није загарантован титулом или гомилом новца.
Титула и/или гомила новца ти даје моћ, која најчешће изазива страхопоштовање, али прави ауторитет изазива дубоко поштовање.
А такав ауторитет углавном имају особе које су кренуле са "дна".
Коме ћеш пре да верујеш и кога ћеш више да поштујеш, оног ко је ( банализујем) кренуо од прања судова у неком ресторану па својим радом постао власник ресторана, или 'татином синчићу' који је наследио тај ресторан?
Први има у малом прсту све - набавке, радници, гости, а други је углавном неки шалабајзер кога мораш да поштујеш јер је 'татин син' и зато што сутра може да те отпусти јер си га 'криво' погледао.
Први поштује рад својих радника, а за другог су они потрошна роба.
Ето, размисли и о томе, уколико је ауторитет 'то нешто' што ти фали у твом послу.

Naprotiv, ne fali autoritet nikakav.

Za ovo sto si boldovao, stvar je jasna. Samo za poslove u IT, medicini i vozacima je prakticno omogucen rad u EU u struci. Svi ostali, ma kako da su dobri, tesko ulaze na trziste rada cak i da su bolji kandidati od njihovih. Vise puta sam to i iskusio i na primerima drugih video. Znaci, zamisli da se nalazis u takvoj poziciji da ti prakticno jedino Srbija garantuje posao, a uzmes u obzir sve okolnosti koje to ima i kakve moguce poteskoce (cak i ako zaradjujes pristojno). Sa druge strane, emigrantska zemlja neka, nudi ti pocetak sa dna, i ostaje ti pitanje da li da prihvatis to ili ne. Ima naznanka i za "da" i za "ne". Vreme je cudno, kriza je najveca od kako ja pamtim, sto mi je neko merilo
Naci ce se valjda neko resenje.

 

[moca77]

Naprotiv, ne fali autoritet nikakav.

Za ovo sto si boldovao, stvar je jasna. Samo za poslove u IT, medicini i vozacima je prakticno omogucen rad u EU u struci. Svi ostali, ma kako da su dobri, tesko ulaze na trziste rada cak i da su bolji kandidati od njihovih. Vise puta sam to i iskusio i na primerima drugih video. Znaci, zamisli da se nalazis u takvoj poziciji da ti prakticno jedino Srbija garantuje posao, a uzmes u obzir sve okolnosti koje to ima i kakve moguce poteskoce (cak i ako zaradjujes pristojno). Sa druge strane, emigrantska zemlja neka, nudi ti pocetak sa dna, i ostaje ti pitanje da li da prihvatis to ili ne. Ima naznanka i za "da" i za "ne". Vreme je cudno, kriza je najveca od kako ja pamtim, sto mi je neko merilo
Naci ce se valjda neko resenje.

Može se u struci raditi u većini državnih službi, čak ne moraš ni konkurs položiti.

 

[rechner27]

Može se u struci raditi u većini državnih službi, čak ne moraš ni konkurs položiti.

Ako pricamo o Nemackoj, Austriji, Svedskoj... to je nemoguca misija.

 

[moca77]

Ako pricamo o Nemackoj, Austriji, Svedskoj... to je nemoguca misija.

Pa dobro, mogu da pričam samo o Francuskoj, naravno da treba neke stvari da se poklope ali u struci možeš raditi skoro svuda gde ima potrebe. Čak u nekim oblastima gde ti je potrebno ime, neki privatni kabinet na pr, možeš proći ako imaš dostojanstvo osim ako ciljaš određenu klijentelu sa staležem kojim ne pripadaš. U državnoj službi ti ne treba ime i u većini privatnih sektora. Mislim da je tako i u drugim EU zemljama, ispravićete me ako grešim, samo se ne treba u startu postaviti kao neki inferiorni migrant iz banana zemlje. Sve to naravno ako imaš papire i odgovarajući nivo jezika.

 

[rechner27]

Pa dobro, mogu da pričam samo o Francuskoj, naravno da treba neke stvari da se poklope ali u struci možeš raditi skoro svuda gde ima potrebe. Čak u nekim oblastima gde ti je potrebno ime, neki privatni kabinet na pr, možeš proći ako imaš dostojanstvo osim ako ciljaš određenu klijentelu sa staležem kojim ne pripadaš. U državnoj službi ti ne treba ime i u većini privatnih sektora. Mislim da je tako i u drugim EU zemljama, ispravićete me ako grešim, samo se ne treba u startu postaviti kao neki inferiorni migrant iz banana zemlje. Sve to naravno ako imaš papire i odgovarajući nivo jezika.

Za Francusku nisam gledao, jer mi nije u fokusu ta zemlja, najvise zbog jezika. Ja sam vise germanofil i tu se odlicno snalazim. Mislim da je Francuska drugacija i po drugim pravilima u odnosu na ostatak EU. Dovoljno su veliki da mogu to sebi da priuste.

U Nemackoj, na papiru, struka se ceni i puna su im usta toga na sajtu ambasade. U realnosti, zaposljavaju iz trecih zemalja samo ako bas,bas moraju. Za Balkan je prakticno rezervisano mesto "baustele" i "negovatelja". Vozaci svuda fale. Pojedinacno odlaze i IT strucnjaci, mada oni svuda odlaze i trebaju, i nisu merilo stanja.

Odlican primer za to ti je kada dobijes ugovor za posao u struci, znaci hoce da te prime, zakazes termin, dobijes, a onda iz neobjasnjivog razloga cekas da ti odobre vizu taman toliko dugo da se poslodavcu smuci da te ceka, i mora da trazi drugog. Koliko samo takvih primera znam... Dok za baustela-elektriku-negovatelje ides po ubrzanom postupku, a dovoljno je da nemas 2 leve ruke otprilike.

 

[Richard III]

To je stara priča, karijera često nema veze sa srećom (iako može da ima). U modernom svetu je uspeh sve, a ljudi su površni i kad se 'središ' po kriterijumima sistema misle da si sve rešio i da nemaš probleme. U ljudima je ogroman problem jer je sistem i skrojen za većinu, i kad se ispune njihova očekivanja misle da si ispunio i svoje. A većina tako gura, sa kezom na licu, i većina ljudi doživljava svet ko ona Jovana Joksimović sa K televizije, to je prototip prosečne osobe. Imaju terenac, biznis, sve po jusu, snalaženje... ko nije u tome za njih prirodno ne postoji jer je sve i stvoreno za takve. Borba je borba, nema tu filozofiranja. Mašta se u tinejdž dobu, kad odrasteš moraš hteo ne hteo da se boriš i plivaš.

Ja nikad duhom nisam osećao da pripadam ovim prostorima, ali verovatno i precenjujem sebe, ali je duh odvojen od toga odavno. Doduše BG ima nešto od zapadnih zemalja, ali opet, uvek sam hteo da pobegnem, da se sakrijem. Lepo reče Tomi Šelbi - možeš da promeniš ono što radiš, ne i ono što želiš. Ima ljudi koji su tip-top skockani, sredjeni, sve po jusu, a najradije bi se negde tukli i kurvali i pijančili. Ali idu za razumom, ne za srcem, jer bi ih srce uništilo. Ima ljudi koje privlači kriminal ali su u normalnim poslovima (znam jednog). Znaju šta to nosi sa sobom ali taj osećaj slobode, neopterećenosti, izgubljenosti, to si što si...

Čovek mora da ubedi sebe u vrednost napora i borbe, da bi se takmičio na socijal-darvinističkoj skali. Kao onaj David Goggins ili Dan Pena. I love suffering, I need to master my mind and make it tough and unsensitive. Inače... Ima ljudi koji su čist interes i borba, ali ne u politici nego u svakodnevnom životu, običan je čovek pa ceo život radi i gradi, neprekidna borba, školovanje, samo da napravi temelj i obezbedi svoje. Svaka vlast i stranka je stepenik više. On ide razumom pa je pobednik i učestvuje u borbi, da ide srcem možda bi bio luzer ali srećniji. Sistem (država) je to tako napravila. Ne može i jare i pare (sem ponekad, retko).