Мужијак,
написао си (твоје речи су на латиници а моје на ћирилици):
Za sada je najbolje da se držiš ovog viđenja sveta gde navodno postoji podeljenost da duh i materiju. Za sada smatraj da se radi o jedinstvu duha i materije gde ni jednom ni drugom ne daješ prednost, ali oba uvažavaš. Praktično nije ni bitno da li duh upravlja telom ili telo duhom.
Значи ли то да си пантеиста? Пантеизам као веровање у природу. То је веровање у творевину а без веровања у Творца, Створитеља, Бога. Јел то твоја вера, твој став?
Кажеш:
Ali mi sada nije momenat za to, a i kako bRu zLi reče, nije dobro da ti objašnjavam nešto što je teško za razumevanje. Ne radi se o tome da je previše komplikovano, već o tome da je potreban napor da se shvati, jer se izlazi iz sfere realnog iskustva.
Па хајдемо у сферу нереалног или иреалног или надреалног или подреалног искуства, па ми објасни. Само нећеш ми ваљда рећи да морам неком магијом да то схватим, да погледам у магичну куглу, или у тарот карте као неки психијатри што раде.
Кажеш:
Hrišćanstvo pravi razliku. Ovde sada ulazimo u semantiku i to kako ko tumači ove reči. Veoma bitna je suština. U hrišćanstvu duša predstavlja jedinstvo duha i tela. Tako da ispada da je duh deo duše. Pojmovi po sebi nisu bitni već kakvo im značenje pridajemo.
Није тако. Хришћанство каже да је спој душе и тела – дух. Из Божијег Духа су створене све људске душе и тела. А такође из Божијег Духа су пре људи створени и бестелесни духови који се зову анђели, од којих је највишљи анђео, први до Бога, хтео да буде Бог и кренуо у побуну и назвао се Сатана или Ђаво и за њим је кренула трећина анђела и они су пали анђели или демони или зли духови. И они се боре за људске душе против Божијих анђела и Бога. Тако то каже хришћанство, па и Ислам и Јудаизам а слично и друге неке вере.
Хвала на подсећању на емоционалну интелигенцију, чуо сам давно за то, а сад сам скинуо књиге са нета о томе, па ћу ако нађем времена да читам.
Написао си:
Psihologija je opširna oblast. Ponekad je bolje ne znati ništa nego polovično ili pogrešno. Problem nije u tome što se zna polovično, već što se može doći do pogrešnih zaključaka usled nepoznavanja svih važnih elemenata za zaključivanje. Zato osoba koja nešto zna ne treba previše da veruje tome što zna i olako donosi zaključke.
Потпуно тако исто је и у религији, а мислим и у свим наукама. Рекао си општу истину.
А питао си ме да ли желим да ми објасниш одговоре на моја питања. Мој одговор је „да“. А не брини за моје лекаре, они немају баш много времена са мном да често причају а и мене је срамота да их јурим и досађујем им јер они имају хитније и теже случајеве, и не говоре о тим општим и теоретским питањима, већ говоримо о мојим проблемима који су углавном у вези мог односа са мојим родитељима, али то је интимно и није за јавно писање на теми, о томе ти могу писати приватним порукама ако хоћеш, као што сам написао и Бруз лију. Нека ти он проследи те моје поруке или ћу ја. Не мешаш се ти у посао мојих лекара, већ допуњујеш моје знање и саветујеш ме као пријатељ, схвати то тако. То и лекари саветују и називају као у квизу „Помоћ пријатеља“
која је добродошла и препоручује се јер не може лекар све да стигне и није лепо да га цимамо за сваку ствар.
ali mudar... Pa to mi laska. 
