Ne znam kako da postavim pitanje, a kamoli sazeto da izlozim problem ali probacu.
Moji su se razveli rano sto i nije bio veci problem, jer smo brat i ja bili relativno nezavisni za svoje godine. Medjutim problem se pojavio u njihovom odnosu. Otac i majka su izuzetno razliciti, uz razliku od 13god, sto sve dodatno komplikuje. Zivela sam sa ocem, babom i bratom do 14te
(sad imam 22) dok je postalo isuvise naporno funkcionisati u toj sredini (pa se vratila na 4 meseca i izbacili me) otisla kod majke, i to mi jeste predstavljalo problem, mada sam se izborila sa tim. Brat nije bio za to, jer je ipak bio vise vezan za babu i oca. Otac -jedinac, veoma vezan za majku, sa izuzetnim moralnim nacelima, poreklom iz CG, oboje intelektualci, tesko se privikavaju naravno na vreme koje je dolazilo, protiv svega novog, jer je samim tim i lose, svaki kontakt sa ljudima su prekinuli, jer im zele navodno lose, ipak realna na neki nacin tolko i iskrivljena do krajnosti slika o svetu. Tesko da bilo ko sa strane je mogao da spozna bilo sta od toga, jer van kuce se ponasaju adekvatno svakoj prilici. Samponi, fensi sapuncici, dezodoransi i sve nepotrebno nije smelo da se koristi, lak za nokte... mislim citava serija zabrana koje ne mogu sad navesti... odredjene paranoje koje se ticu raznih teorija zavere od strane drzave..hemijskih indrustija...itd itd...sve su spletke svaka prica ima pozadinu... Izbacivanje iz kuce svakodnevno, sto da se vidi reakcija, sto zato sto se kasni 2min kuci, zato sto papuce nisu paralelno postavljene, itditd
Znaci, ja sam otisla... imala odredjen nedefinisan kontakt sa ocem, jer mi nismo porodica ako ne zivimo zajedno...jer sam ih izdala... naravno posla za majkom ulicarkom (isto intelektualac samo malo savremenijih shvatanja...sto kazu majka je ipak majka)...da bi to prestalo pre god i po dana jer je preslo svake granice....
Brat je ostao. Baba je umrla pre malo vise od 2god... Za sve to vreme sa bratom nisam imala skoro nikakav kontakt jer je bio revoltiran mojim odlaskom dok vreme nije proslo,,,dok nije odrastao i sazreo i spoznao stvari iz zrelije perspektive. Za to vreme trpeo je psihicki teror, i fizicki u smislu vucaranja za jaknu da ga izbaci napolje, gadjanje stvarima... niko nije smeo u kucu da im udje... stan od 80kvadrata je zapusten jer se hemikalije ne koriste to je stetno... na prozoru jos stoji pena kada sam ja za novu 2001 napisala na prozoru nesto, soba i babina terasa se ne koriste...to je glib...stvari nove ne kupuju, hrane se tu i tamo, ipak su to 2 muskarca... svaka naznaka mladalackog zivota je 'ulicarski fazon sestre' itd.....
I jos mnoogo toga..
Problem je sto je kao i mene, i brata sputavao u svemu i god pokusavam da uticem na njega ali to mi ne uspeva, psih je slabiji dosta od mene. Vec je zapao u 'zamku' zrtve i ne zeli oca da ostavi, sto je razumljivo, zao mu ga je sam da ostane.... a ovaj mu svakodnevno unistava zivot. Brat ima 21 sad, devojku nije imao...pokusava da trenira, na tatu studira ETF, zeli puno od zivota, i zali za prosloscu u kojoj zivi ipak i nista ne menja... Sve sam pokusala i stvarno nemam nacina vise da mu pomognem sa tom idiotskom situacijom izvinjavam se na recniku. Pomoc sa str ne prihvata, sve je nemoguce, tesko, neizvodljivo. Ipak je izustio da bi to bila najteza odluka u zivotu, jer je svestan da kada ode to ce biti zauvek... zivimo u istom gradu na 20min autobusom i vidjamo se mozda par puta godisnje. A kako vreme prolazi, a on tako zatvoren i asocijalan, sve vise sam sigurna da ce sve ovo ostaviti takve oziljke i posledice koje se nece moci ublaziti, kao recimo kod mene...mislim da se nikad nece izboriti.
Pitanje je, da li postoji sansa da mu pukne film ili nesto, pa da se odvoji od njega..i ako uspe da zivi jednim normalnim zivotom? I da li ja mogu da pomognem jer ta prica ide u prazno vec godinama..........
Moji su se razveli rano sto i nije bio veci problem, jer smo brat i ja bili relativno nezavisni za svoje godine. Medjutim problem se pojavio u njihovom odnosu. Otac i majka su izuzetno razliciti, uz razliku od 13god, sto sve dodatno komplikuje. Zivela sam sa ocem, babom i bratom do 14te
(sad imam 22) dok je postalo isuvise naporno funkcionisati u toj sredini (pa se vratila na 4 meseca i izbacili me) otisla kod majke, i to mi jeste predstavljalo problem, mada sam se izborila sa tim. Brat nije bio za to, jer je ipak bio vise vezan za babu i oca. Otac -jedinac, veoma vezan za majku, sa izuzetnim moralnim nacelima, poreklom iz CG, oboje intelektualci, tesko se privikavaju naravno na vreme koje je dolazilo, protiv svega novog, jer je samim tim i lose, svaki kontakt sa ljudima su prekinuli, jer im zele navodno lose, ipak realna na neki nacin tolko i iskrivljena do krajnosti slika o svetu. Tesko da bilo ko sa strane je mogao da spozna bilo sta od toga, jer van kuce se ponasaju adekvatno svakoj prilici. Samponi, fensi sapuncici, dezodoransi i sve nepotrebno nije smelo da se koristi, lak za nokte... mislim citava serija zabrana koje ne mogu sad navesti... odredjene paranoje koje se ticu raznih teorija zavere od strane drzave..hemijskih indrustija...itd itd...sve su spletke svaka prica ima pozadinu... Izbacivanje iz kuce svakodnevno, sto da se vidi reakcija, sto zato sto se kasni 2min kuci, zato sto papuce nisu paralelno postavljene, itditd
Znaci, ja sam otisla... imala odredjen nedefinisan kontakt sa ocem, jer mi nismo porodica ako ne zivimo zajedno...jer sam ih izdala... naravno posla za majkom ulicarkom (isto intelektualac samo malo savremenijih shvatanja...sto kazu majka je ipak majka)...da bi to prestalo pre god i po dana jer je preslo svake granice....
Brat je ostao. Baba je umrla pre malo vise od 2god... Za sve to vreme sa bratom nisam imala skoro nikakav kontakt jer je bio revoltiran mojim odlaskom dok vreme nije proslo,,,dok nije odrastao i sazreo i spoznao stvari iz zrelije perspektive. Za to vreme trpeo je psihicki teror, i fizicki u smislu vucaranja za jaknu da ga izbaci napolje, gadjanje stvarima... niko nije smeo u kucu da im udje... stan od 80kvadrata je zapusten jer se hemikalije ne koriste to je stetno... na prozoru jos stoji pena kada sam ja za novu 2001 napisala na prozoru nesto, soba i babina terasa se ne koriste...to je glib...stvari nove ne kupuju, hrane se tu i tamo, ipak su to 2 muskarca... svaka naznaka mladalackog zivota je 'ulicarski fazon sestre' itd.....
I jos mnoogo toga..
Problem je sto je kao i mene, i brata sputavao u svemu i god pokusavam da uticem na njega ali to mi ne uspeva, psih je slabiji dosta od mene. Vec je zapao u 'zamku' zrtve i ne zeli oca da ostavi, sto je razumljivo, zao mu ga je sam da ostane.... a ovaj mu svakodnevno unistava zivot. Brat ima 21 sad, devojku nije imao...pokusava da trenira, na tatu studira ETF, zeli puno od zivota, i zali za prosloscu u kojoj zivi ipak i nista ne menja... Sve sam pokusala i stvarno nemam nacina vise da mu pomognem sa tom idiotskom situacijom izvinjavam se na recniku. Pomoc sa str ne prihvata, sve je nemoguce, tesko, neizvodljivo. Ipak je izustio da bi to bila najteza odluka u zivotu, jer je svestan da kada ode to ce biti zauvek... zivimo u istom gradu na 20min autobusom i vidjamo se mozda par puta godisnje. A kako vreme prolazi, a on tako zatvoren i asocijalan, sve vise sam sigurna da ce sve ovo ostaviti takve oziljke i posledice koje se nece moci ublaziti, kao recimo kod mene...mislim da se nikad nece izboriti.
Pitanje je, da li postoji sansa da mu pukne film ili nesto, pa da se odvoji od njega..i ako uspe da zivi jednim normalnim zivotom? I da li ja mogu da pomognem jer ta prica ide u prazno vec godinama..........
