Pseća vernost nema granice

[Nina]

Grejfrajers Bobi (1855-1872) je najverniji pas u Škotskoj. On je skaj terijer koji je čuvao grob pokojnog vlasnika punih 14 godina. Bobiju su u Škotskoj,
odakle je, podigli spomenik, ali i spomen ploču na samom groblju, a preko puta je i bar koji nosi naziv sa njegovim imenom. Po njemu je snimljen film.

Na desnoj slici je spomenik psu u Rusiji. Ovaj ovčar je proveo 7 godina na mestu na kome su njegovi vlasnici poginuli u saobraćajnoj nesreći.
Odbijao je sve pokušaje da bude udomljen i na kraju ga je grad usvojio i u čast njegove vernosti podigao spomenik.

Verovatno najpoznatija priča o vernosti psa je zabeležena u filmu "Hačiko". On je svaki dan išao do obližnje železničke stanice Šibuja, gde je čekao svog vlasnika prilikom povratka sa posla. Međutim jednog dana profesor Hidesaburo Ueno je na poslu doživeo infarkt usled čega je umro. Ipak, lojalnost psa je bila tolika, da je on svakog dana dolazio na stanicu Šibuja da bi sačekao svog prijatelja. Pas Hačiko je nakon skoro punih deset godina pronađen mrtav ispred stanice Šibuja, gde je do svog poslednjeg dana išao da čeka profesora. Njegov originalni spomenik je uništen u vreme Drugog svetskog rata i obnovljen 1948. godine. U 2015. godini Univerzitet Tokija u čast Hačija i njegovog omiljenog čoveka postavio je i drugi spomenik koji prikazuje njihov konačan susret. U mestu Odate, na pedesotogodišnjicu osnivanja Udruženja za očuvanje akita pasa otvoren je i muzej posvećen Hačiju. U Tokiju na stanici Šibuja, svake godine ljubitelji pasa organizuju ceremoniju u sećanje na ovog vernog psa.

 

[Nina]

Skulptura koja podseća na veliku smelost i hrabrost u spašavanju čitavog jednog grada. Na slici desno Balto i Gunar Kasen. Za Balta se verovalo da je mešanac psa i vuka, pa zato nikada do te istorijske misije nije čak ni obučavan da predvodi zapregu. Ipak Kasen je odlučio da baš on bude lider, na kraju se ispostavio kao odličan izbor, jer je spasao i njegov život. Kasen nije mogao da vidi sopstvene ruke od vejavice i magle, ali Balto nije odustajao i uspešno je vodio svoj čopor poslednjih 88 kilometara i 2. februara stigao u Nome, pet i po dana nakon početka cele akcije nabavljanja lekova (prešli su ukupno 1800 km). Priča o ovom podvigu ubrzo se proširila po celoj Americi. Nakon što je Sol Leser, američki filmski producent, odveo pse u Los Anđeles kako bi snimio animirani film „Baltova trka do Nouma“, psima se gubi trag, a stiče se utisak da više niko nije ni bio zainteresovan za njih. Međutim, dve godine kasnije biznismen Džordž Kimbl u Los Anđelesu nailazi na Balta i druge pse u malom muzeju. Psi su bili izgladneli i u lošem stanju. Kako bi ih oslobodio morao je da plati 2.000 dolara, zato je pokrenuo akciju prikupljanja novca. Brojne radio stanice su izveštavale o ovoj akciji, vest se prenosila brzo i za samo 10 dana skupljeno je dovoljno novca da se Balto i ostatak družine oslobodi.