- Poruka
- 389.960
Ako ste mislili da pseca mafija ne postoji, postoji kod nas vise od 10 godina.
Prociajte ovaj tekst sa sajta Orke
Popularnost kućnih ljubimaca, u zemljama zapadne Evrope dostigla je svoj vrhunac tokom pandemije. Da bi nabavili psa “popularnih” rasa, neki vlasnici ne biraju odakle ih kupuju. Tako je nastao prostor za šverc pasa.
Gruba je procena ORCA, da se iz Srbije se godišnje ilegalno “izveze” između 3.000 i 5.000 pasa. Međutim, s obzirom da veliki deo trgovine ostaje skriven, teško je proceniti tačne cifre. Problem je to što se za veliki broj ovih pasa ne zna gde završavaju.
Kada govorimo o švercu pasa u Srbiji, govorimo o dve situacije. Postoji šverc rasnih pasa koji se razmnožavaju radi prodaje u inostranstvu. Pojedini neodgovorni odgajivači, u cilju brze zarade, drže ženke jedne ili više rasa isključivo za razmnožavanje i prodaju štenaca.
Psi popularnih rasa, poput maltezera, mopseva ili francuskih buldoga, prodaju se u zemljama Evropske unije, gde za njih postoji velika potražnja i gde je moguće više zaraditi. Primera radi, cena francuskog buldoga je u Srbiji oko 350 eura, dok se u Nemačkoj ovaj pas može prodati za 1500 eura, a u Švedskoj za čak 2200 eura.
Takođe, u Srbiji postoji i šverc pasa za udomljavanje. Napušteni psi se izvoze u inostranstvo, najčešće u zapadnoevrpske zemlje poput Nemačke, Austrije, Švajcarske. Ove zemlje su rešile problem napuštenih životinja, pa u njima postoji velika potražnja za usvajanjem mešanaca. Čak postoje i liste za njihovo usvajanje.
Veliki broj pasa ilegalno bude odnet iz prihvatilišta za napuštene životinje, iako njihovi staratelji često to rade iz najbolje namere – da ih udome! Ono što se prijavljuje ORCA je da se tim psima obično gubi trag kada pređu granicu. Neko obeća volonterima da će pas biti udomljen preko neke inostrane organizacije, to se ne desi, a volonteri na kraju nemaju informaciju šta se dogodilo sa psom.
Organizacija Dogs Trust iz Velike Britanije, koja se bavi zaštitom pasa, istražila je problem švercovanja pasa sa Balkana. Njihovi istraživači, pozirali su kao kupci koji žele da ilegalno izvezu pse u Veliku Britaniju, a u razgovoru sa odgajivačima koji se bave švrcom, otkrili su da nije teško preći granicu sa životinjom ilegalno.
Ovo istraživanje je pokazalo da neki veterinari za jako mlade pse obezbeđuju unapred popunjene mađarske, bugarske ili rumunske pasoše i mikročipove, pomoću kojih se ove životinje predstavljaju kao da su rođene u Evropskoj uniji. Na taj način, njihov prelazak preko granice je jednostavniji, jer važe manje stroga pravila.
Da bi se zaustavio šverc pasa, potrebna je bolja kontrola odgajivačnica. Zakon o dobrobiti životinja propisuje obaveznu registraciju odgajivačnica. Međutim, u Registru Uprave za veterinu sada ima samo 44 registrovane odgajivačnice, dok ih je preko 3500 na sajtu Kinološkog saveza Srbije. Važno je da se proces registracije dovrši, kako bi se odvojile odgajivačnice koje odgovorno posluju, od onih koji to rade neodgovorno.
Takođe, potrebna je bolja kontrola od strane carinika na graničnom prelazu. To se pre svega odnosi na doslednu proveru dokumentacije i fizičku proveru da li pas odgovara informacijama koje se nalaze u pasošu. Potrebno je preispitati procedure koje se trenutno koriste i kreirati one kojima se lakše može otkriti neispravna ili falsifikovana dokumentacija i druge nepravilnosti, kako bi se stalo na put ovom problemu.
(Orca)
Prociajte ovaj tekst sa sajta Orke
Popularnost kućnih ljubimaca, u zemljama zapadne Evrope dostigla je svoj vrhunac tokom pandemije. Da bi nabavili psa “popularnih” rasa, neki vlasnici ne biraju odakle ih kupuju. Tako je nastao prostor za šverc pasa.
Gruba je procena ORCA, da se iz Srbije se godišnje ilegalno “izveze” između 3.000 i 5.000 pasa. Međutim, s obzirom da veliki deo trgovine ostaje skriven, teško je proceniti tačne cifre. Problem je to što se za veliki broj ovih pasa ne zna gde završavaju.
Kada govorimo o švercu pasa u Srbiji, govorimo o dve situacije. Postoji šverc rasnih pasa koji se razmnožavaju radi prodaje u inostranstvu. Pojedini neodgovorni odgajivači, u cilju brze zarade, drže ženke jedne ili više rasa isključivo za razmnožavanje i prodaju štenaca.
Psi popularnih rasa, poput maltezera, mopseva ili francuskih buldoga, prodaju se u zemljama Evropske unije, gde za njih postoji velika potražnja i gde je moguće više zaraditi. Primera radi, cena francuskog buldoga je u Srbiji oko 350 eura, dok se u Nemačkoj ovaj pas može prodati za 1500 eura, a u Švedskoj za čak 2200 eura.
Takođe, u Srbiji postoji i šverc pasa za udomljavanje. Napušteni psi se izvoze u inostranstvo, najčešće u zapadnoevrpske zemlje poput Nemačke, Austrije, Švajcarske. Ove zemlje su rešile problem napuštenih životinja, pa u njima postoji velika potražnja za usvajanjem mešanaca. Čak postoje i liste za njihovo usvajanje.
Veliki broj pasa ilegalno bude odnet iz prihvatilišta za napuštene životinje, iako njihovi staratelji često to rade iz najbolje namere – da ih udome! Ono što se prijavljuje ORCA je da se tim psima obično gubi trag kada pređu granicu. Neko obeća volonterima da će pas biti udomljen preko neke inostrane organizacije, to se ne desi, a volonteri na kraju nemaju informaciju šta se dogodilo sa psom.
Organizacija Dogs Trust iz Velike Britanije, koja se bavi zaštitom pasa, istražila je problem švercovanja pasa sa Balkana. Njihovi istraživači, pozirali su kao kupci koji žele da ilegalno izvezu pse u Veliku Britaniju, a u razgovoru sa odgajivačima koji se bave švrcom, otkrili su da nije teško preći granicu sa životinjom ilegalno.
Ovo istraživanje je pokazalo da neki veterinari za jako mlade pse obezbeđuju unapred popunjene mađarske, bugarske ili rumunske pasoše i mikročipove, pomoću kojih se ove životinje predstavljaju kao da su rođene u Evropskoj uniji. Na taj način, njihov prelazak preko granice je jednostavniji, jer važe manje stroga pravila.
Da bi se zaustavio šverc pasa, potrebna je bolja kontrola odgajivačnica. Zakon o dobrobiti životinja propisuje obaveznu registraciju odgajivačnica. Međutim, u Registru Uprave za veterinu sada ima samo 44 registrovane odgajivačnice, dok ih je preko 3500 na sajtu Kinološkog saveza Srbije. Važno je da se proces registracije dovrši, kako bi se odvojile odgajivačnice koje odgovorno posluju, od onih koji to rade neodgovorno.
Takođe, potrebna je bolja kontrola od strane carinika na graničnom prelazu. To se pre svega odnosi na doslednu proveru dokumentacije i fizičku proveru da li pas odgovara informacijama koje se nalaze u pasošu. Potrebno je preispitati procedure koje se trenutno koriste i kreirati one kojima se lakše može otkriti neispravna ili falsifikovana dokumentacija i druge nepravilnosti, kako bi se stalo na put ovom problemu.
(Orca)
