Prvomajski uranak

  • Začetnik teme Začetnik teme vecic
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Prvi maj ili međunarodni praznik radničkog pokreta ustanovljen je daleke 1889. godine.

Njegovi začeci zapravo padaju još u 1886. godinu, kada su stotine hiljada američkih radnika izašle na ulice Čikaga kako bi zahtevale opšte prihvaćenje osmočasovnog radnog vremena.
Iako 1. i 2. maja nije bilo nereda na ulicama, 3. maja je izbila tuča u kojoj su od strane policije ubijena četiri člana sindikata.

To je bila inicijalna kapisla da i radnici na poziv anarhista A.Spejsa i A. Parsona dođu na proteste naoružani, i novi su zakazani već za sutradan, za 4. maj 1886. Iako je na pomenuti protest došlo svega 3.000 radnika, pred kraj protesta neko je pod nerazjašnjenim okolnostima bacio bombu, ubivši pri tome sedam radnika i 67 policajaca.


Gradske vlasti su gotovo godinu i po dana kasnije za taj čin optužile anarhiste, posle čega su njih osmorica bili osuđeni na smrtnu kaznu (pogubljenjem). Više od 200.000 ljudi je bilo prisutno u njihovoj povorci, a već 1889. godine je na Prvom kongresu 2. Internacionale ustanovljeno da je „Prvi maj zajednički praznik svih zemalja na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost“.

Od tada se svake godine baš 1. maja obeležava praznik radnika i njihovih prava na svim svetskim meridijanima.

Ovaj praznik je prvi put u našoj zemlji obeležen 1. maja 1893. godine i to velikim protesnim skupovima u Beogradu.
Izvor: Danas Online
💕💕
💕
 
Poslednja izmena:
Nikada nisam voleo 1. Maj iako sam redovno izlazio sa prijateljima. Više zato što sam morao.

Obožavam boravak u prirodi i dobru hranu, druženje, ali tog dana nisi mogao da prošetaš obalom reke a da ne nabasaš na pijanog Srbu kako mokri iza drveta kao kakav medved, ili izbegneš treštanje narodnjaka koje rastera sav životinjski svet. Izađeš u prirodu i onda zavrneš neku glasnu muziku da se ori kilometrima unaokolo. Pa oslušni malo te ptice, uživaj, opusti mozak.

A priroda je oduvek bila veliki afrodizijak za mene, još od malih nogu. I hoćeš malo u šumu da popričaš i prošetaš sa devojkom a da te ne saleću tribali, geti i dačani sa pivskim flašama i ratnim pokličima.

Kunem se, stalno su izbijale neke tuče, incidenti a najgore je kad treba da se spakuješ, onako u lenjo kasno popodne, brzo kući na tuš pa u kafić ili diskoteku da se nastave bahanalije a ne znaš gde ti je glava, svi zbunjeni ali glume da im je lepo.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top