Koliko vam je vazan i koliko se oslanjate na prvi utisak prilikom upoznavanja sa nekom osobom?Da li vam prvo pruzanje ruku pri pozdravu daje prvi utisak o toj osobi,kakva je i da li bi ste je mogli prihvatiti kao prijatelja?Ako vam pruzi mlitavo ruku ili vam polomi prste pri stisku?Da li uopste obracte paznju na to?Da li vas je ikad sopstveni instinkt prevario ili ste ga potiskivali i ubedjivali sebe da je pogresan?
Већину људи не упознајемо званично, рукујући се.
Руковању ја не придајем велики значај, нити изводим закључке из њега.
О људима ми много више казује оно што говоре и како говоре...
Но, живи доказ да први утисак не мора да буде истинит - сам ја!

Први утисак који ја остављам на људе (и визуелно и понашањем) је: уображена, надмена, строоога, превише озбиљна...или евентуално: тиха, замишљена, занесена...

А после, кад се боље упознамо и спријатељимо сви ми управо то кажу: да су мислили да сам таква, али да сада виде да нисам ни близу томе...
И тако пролазим још од тинејџерских дана до данас!

Прошлог месеца сам била на семинару где је било нас тридесетак. Првог дана семинара требало је, смао на основу првог утиска, да сви напишем о свакоме по нешто, не гледајући шта су други написали. Ја сам добила скоро све одговоре типа:''озбиљна'', ''превише озбиљна'' и ''строга''...

Моје колеге су умирале од смеха када су то прочитали, јер ме познају сасвим другачију!
Први утисак, дакле, не мора да буде погрешан из неке намере да нас неко превари, одглуми и превесла... јендоставно, неким људима је потребно више времена и поверења да би се отворили за неког ко им је непознат....
Зато ја увек дајем више шанси људима и не судим никад на прву лопту!
