Prvi maj bez protestnih okupljanja radnika: Ni ustanka, ni uranka

T

toz972

Poznat
Poruka
8.376
Prvi maj bez protestnih okupljanja radnika: Ni ustanka, ni uranka
https://www.021.rs/story/Info/Srbij...-okupljanja-radnika-Ni-ustanka-ni-uranka.html

Prvi maj će i ove godine proteći bez protestnog okupljanja i protestne šetnje radnika u organizaciji sindikalnih centrala.

KOMENTARI 18
INFO 01.05.2021. | 18:28 > 08:02
Prvi maj bez protestnih okupljanja radnika: Ni ustanka, ni urankaFoto: Pixabay
Glavni razlog za to svakako je epidemija korona virusa i mere zaštite od širenja zaraze, mada se iza odluke o neizlasku na ulice, bar kod nekih sindikata, može naslutiti i rezigniranost zbog toga što raniji protesti i zahtevi nisu urodili plodom.

"Nemamo više želje ni da produžavamo ritualno obeležavanje i upućivanje zahteva koji su adresirani vladi i institucijama koje su tada zatvorene", rekao je predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković.

On navodi da će u uslovima pandemije osim šetnji i protesta izostati i uranci, koje su ranije često organizovali baš sindikati.

"Sve u svemu, moglo bi se reći da ove godine neće biti ni ustanka ni uranka za 1. maj", kaže Stojiljković.

Govoreći o materijalnom položaju radnika, navodi podatak međunarodne mreže Klin Klouz prema kome je za pristojan život tročlane porodice potrebno 98.000 dinara mesečno, što je, prema njegovim rečima, san za bar tri četvrtine zaposlenih u Srbiji.

Naglašava da radnici i sindikati ne mogu biti zadovoljni ako nemaju dostojanstven rad, bezbedan i pristojno plaćen. Ukazuje da nije dobro što se sindikati malo pitaju u važnim stvarima kao što su priprema zakona, mere pomoći zbog pandemije, rebalans budžeta.

U takvim uslovima, kako kaže, sindikatima preostaje jedino da menjaju način delovanja, da zaigraju ozbiljnije i agresivnije i da sami kreiraju predloge zakona i guraju ih u proceduru.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže da zbog poštovanja mera zaštite ni ovaj sindikat neće sutra organizovati ranije uobičajeno protestno okupljanje radnika u Beogradu.

"U takvoj situaciji naša poruka radnicima je prvo želja da oni i njihove porodice budu živi i zdravi i da ukoliko firme ne poštuju mere zaštite radnika, budu otvoreni i to nam prijave. Želimo im bolje uslove za rad, veće plate i bolji standard", kaže Orbović.



Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) je u svom prvomajskom proglasu navela da će nastaviti da se bori za zakonska, sindikalna i građanska prava svojih članova i svih radnika.

Navodeći za šta će se konkretno boriti, kažu da je jedna od takvih stvari da se zaposlenima u kovid bolnicama i ambulantama prizna beneficirani radni staž.

Zalagaće se i da nedelja bude neradni dan, da se reši problem zarada u komunalnim javnim preduzećima, da zaposleni u javnom sektoru dobiju regres i topli obrok, kao i da se promeni Zakon o radu.

Prvi maj se obeležava u znak sećanja na velike demonstracije u Čikagu u maju 1886. godine, kada su radnici štrajkovali tražeći osmočasovno radno vreme. Na ulicama je protestvovalo blizu 40.000 radnika, a njihovi zahtevi su simbolično istaknuti u tri čuvene osmice - osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog uzdizanja.

Demonstracije su se završile krvavim sukobima sa policijom kada je šest radnika ubijeno, a oko 50 ranjeno. Na prvom kongresu Druge internacionale, održanom tri godine kasnije, doneta je odluka da se svakog 1. maja održavaju radničke demonstracije.
Autor: Tanjug

Radnoci tj.robovi uživajte u roštilju, pa za neki dan opet kao roblje bez radničkih prava na posao. Lepo reče jedan pametan čovek " pod sramotom živi naše pokoljenje, ne čuju se ni protesti ni jauci.."
 
Moderno robovlasništvo u NAREDBI jednog gazde i najtužnija slika Srbije u 21. veku


Veliki je petak, najtužniji hrišćanski praznik i nagoveštaj Uskrsa. Raspeće Hristovo danas najviše oseća radnička klasa koju rastežu i na čijoj krvi pofitiraju beskrupulozni poslodavci. Građani u Srbiji ne postoje, jer građani imaju prava i obaveze. Postoje kmetovi koji rade za hranu i prenoćište i koji su u službi one malobrojne vlastele. Vraćeni smo civilizacijski vekovima unazad.

Isus je vaskrsao, ali narod ćuti i visi na sopstvenom krstu. Ljudi ćute i trpe hodajući po ivici egzistencije. Tužna slika Srbije u 21. veku.


Jedan od mnogobrojnih primera dolazi nam iz NAREDBE koju je propisalo rukovodstvo industrije mesa Biftek.

Rađajte decu, broj robova ne sme se smanjiti. Rađajte decu i vaspitavajte ih da budu poslušni beskičmenjaci, dupelisci i zahvalni robovi. Nikako im nemojte usaditi osećaj samopoštovanja, solidarnosti i humanosti. Te vrednosti im neće biti od koristi u današnjem svetu i to im neće dostaviti hranu na astal.

Naučite ih da budu sebični, samoživi i surovi jer to ovo doba zahteva od njih. Recite im da okrenu glavu kada vide čoveka u nevolji, da slobodno uzmu i šta nije njihovo, učite ih agresivnosti i pohlepi. Vaspitavajte ih da budu gori od najgorih i da je to jedini put ka uspehu.

Priznajte im svoj životni neuspeh i zabludu poštenja. Ako ih već rađate, recite im da je lažni osmeh ulaznica društvenog života. Ukoliko imate privatan biznis neka vaša deca budu predvodnici nove generacije robovlasnika. Objasnite im princip magarca i šargarepe, neka im prva igračka bude plastični nož za seciranje ljudske duše.

Učite ih da je obrazovanje prevaziđena kategorija, a primitivizam manir međuljudskih odnosa. Neka vaša deca ne budu vaša slika i prilika. Naivnost kojom ste vi išli kroz život neka bude primer kako ne treba. Mažite ih raznim bojama, neka budu ljigavi i prilagodljivi političkim promenama. Neka idu uz dlaku, a nikako uverenjima.

Ljubav ne postoji, tako im kažite. Interes je važan, o emocijama neka čitaju u knjigama. Profit je mera uspeha, a čovek je vredan koliko mu je račun težak.

Drugarstvo takođe ne postoji, nemojte zaboraviti da im naglasite. Prijatelji su ljudi koji hoće da se okoriste, koji će im zariti nož u leđa prvom prilikom kada se interes i profit pojave kao mogućnost. Neka budu zatvorene knjige, lica bez ličnosti i stava.

Kažite im da je svet od njih počeo i kao što Rambo lepo reče – Nema više naše, nema više vaše, ima samo moje, ima samo tvoje.

Neka hodaju preko leševa zarad svog uspeha, neka lažu, kradu i varaju. Učite ih sve suprotno od onoga u šta ste vi verovali da je ispravno. Uskratite im otrežnjenje surove realnosti, olakšajte im muke. Recite im da su samo broj. Dva puta ponovite da dobro ne postoji, da je to incident koji se mora saseći u korenu. Neka budu vojnici zla, jer to će im doneti profit u društvu kojem pripadaju.

Učite ih tako dok ne odlučite da je vreme da vaskrsnete i zbacite okove. Neka bude tako dok ne shvatite da je krst na kojem visite nezaslužen i da Isus nije visio da bi mi danas bili ovolike jajare.

Ukoliko to ne učinite, sam Bog će smatrati da je vaš čin nepoštovanje njegovih slobodarskih principa i da vam je život uzalud podaren. Pa vi odlučite koga ćete slušati, svoju savest ili svog šefa.

Srećan vam predstojeći Uskrs!
 
buudala:
Radnici su stvar prošlosti.

Kao zaprege ili parne mašine.

Danas je pred ljudima tehnološka budućnost koja će omogućiti život bez ljudskog rada.

Protestvovati i dramiti oko radničkih prava je anahronizam
Kliknite za proširenje...
Da u civilizovanim društvima.

Ali uzme li se u obzir to da živimo u neotitoističkom feudaliznu što je verovatno najzaostaliku model društvenog i državnog uređenja u ovom delu sveta u kome mašine neće u skorije vreme zameniti ljudski rad radnici su ovde i dalje stvar budućnosti.
 
toz972:
Moderno robovlasništvo u NAREDBI jednog gazde i najtužnija slika Srbije u 21. veku


Veliki je petak, najtužniji hrišćanski praznik i nagoveštaj Uskrsa. Raspeće Hristovo danas najviše oseća radnička klasa koju rastežu i na čijoj krvi pofitiraju beskrupulozni poslodavci. Građani u Srbiji ne postoje, jer građani imaju prava i obaveze. Postoje kmetovi koji rade za hranu i prenoćište i koji su u službi one malobrojne vlastele. Vraćeni smo civilizacijski vekovima unazad.

Isus je vaskrsao, ali narod ćuti i visi na sopstvenom krstu. Ljudi ćute i trpe hodajući po ivici egzistencije. Tužna slika Srbije u 21. veku.


Jedan od mnogobrojnih primera dolazi nam iz NAREDBE koju je propisalo rukovodstvo industrije mesa Biftek.

Rađajte decu, broj robova ne sme se smanjiti. Rađajte decu i vaspitavajte ih da budu poslušni beskičmenjaci, dupelisci i zahvalni robovi. Nikako im nemojte usaditi osećaj samopoštovanja, solidarnosti i humanosti. Te vrednosti im neće biti od koristi u današnjem svetu i to im neće dostaviti hranu na astal.

Naučite ih da budu sebični, samoživi i surovi jer to ovo doba zahteva od njih. Recite im da okrenu glavu kada vide čoveka u nevolji, da slobodno uzmu i šta nije njihovo, učite ih agresivnosti i pohlepi. Vaspitavajte ih da budu gori od najgorih i da je to jedini put ka uspehu.

Priznajte im svoj životni neuspeh i zabludu poštenja. Ako ih već rađate, recite im da je lažni osmeh ulaznica društvenog života. Ukoliko imate privatan biznis neka vaša deca budu predvodnici nove generacije robovlasnika. Objasnite im princip magarca i šargarepe, neka im prva igračka bude plastični nož za seciranje ljudske duše.

Učite ih da je obrazovanje prevaziđena kategorija, a primitivizam manir međuljudskih odnosa. Neka vaša deca ne budu vaša slika i prilika. Naivnost kojom ste vi išli kroz život neka bude primer kako ne treba. Mažite ih raznim bojama, neka budu ljigavi i prilagodljivi političkim promenama. Neka idu uz dlaku, a nikako uverenjima.

Ljubav ne postoji, tako im kažite. Interes je važan, o emocijama neka čitaju u knjigama. Profit je mera uspeha, a čovek je vredan koliko mu je račun težak.

Drugarstvo takođe ne postoji, nemojte zaboraviti da im naglasite. Prijatelji su ljudi koji hoće da se okoriste, koji će im zariti nož u leđa prvom prilikom kada se interes i profit pojave kao mogućnost. Neka budu zatvorene knjige, lica bez ličnosti i stava.

Kažite im da je svet od njih počeo i kao što Rambo lepo reče – Nema više naše, nema više vaše, ima samo moje, ima samo tvoje.

Neka hodaju preko leševa zarad svog uspeha, neka lažu, kradu i varaju. Učite ih sve suprotno od onoga u šta ste vi verovali da je ispravno. Uskratite im otrežnjenje surove realnosti, olakšajte im muke. Recite im da su samo broj. Dva puta ponovite da dobro ne postoji, da je to incident koji se mora saseći u korenu. Neka budu vojnici zla, jer to će im doneti profit u društvu kojem pripadaju.

Učite ih tako dok ne odlučite da je vreme da vaskrsnete i zbacite okove. Neka bude tako dok ne shvatite da je krst na kojem visite nezaslužen i da Isus nije visio da bi mi danas bili ovolike jajare.

Ukoliko to ne učinite, sam Bog će smatrati da je vaš čin nepoštovanje njegovih slobodarskih principa i da vam je život uzalud podaren. Pa vi odlučite koga ćete slušati, svoju savest ili svog šefa.

Srećan vam predstojeći Uskrs!
Kliknite za proširenje...
Nemoj više da mešaš pića
 
Boris Grušenko:
Da u civilizovanim društvima.

Ali uzme li se u obzir to da živimo u neotitoističkom feudaliznu što je verovatno najzaostaliku model društvenog i državnog uređenja u ovom delu sveta u kome mašine neće u skorije vreme zameniti ljudski rad radnici su ovde i dalje stvar budućnosti.
Kliknite za proširenje...
Iznenadićeš se verovatno, ali prosečan Srbin je kapitalista vlasnik svoje kuće i imanja
 
buudala:
U Srbiji kupiš kuću i imanje za cenu osrednjeg stana u BG
Kliknite za proširenje...

Nije reč samo o kući ili stanu već o elementarnom dostojanstvu.

Titoističko potomstvo koje je samoproglasilo osmodecenijski monopol na vlasti ponaša se divljački i do te mere ponižava ljude da to više niko neće da trpi.

Pogledaj onog morona Palmu, a takvih je koliko hoćeš na funkcijama.
 
1619860331946.png



Vaistinu Prvi maj​


Amerika s kraja 19. veka: borba za osmočasovno radno vreme. Radi se po 12 sati, šest dana nedeljno, za bedne pare. Gazde su nepopustljive, vlast je na njihovoj strani. Čudno, 135 godina je prošlo. A kao da je bilo juče.


Neredi na Hejmarketu u Čikagu
Neredi na Hejmarketu u Čikagu

Prvog maja se dešavalo mnogo toga što nema veze sa jugoslovenskim mitom o prvomajskom uranku. U Njujorku je 1931. svečano otvoren Empajer stejt bilding. Airton Sena je 1994. u Imoli poginuo u bolidu – šampion Formule 1 kojeg su zbog fantastične vožnje po kiši zvali „kišni čovek“ umro je po suvom vremenu. Na Grahovcu je 1858. crnogorska vojska potukla osmansku. Jozef i Magda Gebels su se 1945. u Berlinu ubili cijanidom – otrovavši prethodno i svoje šestoro dece.

Prvog maja 1987. bio sam na Carskoj bašti, brežuljku u jednoj bosanskoj varošici – u dvorištu druga polivao sam pivom životinju na ražnju.

Prvomajski autobus u Lužanima pogodio je projektil Severnoantlanskog pakta, te 1999. je u napadu umrlo 46 civila. Evropska unija je 1. maja 2004. odjednom primila deset država, među kojima je bila i bivša najsevernija jugoslovenska republika Slovenija. Mocartova opera Figarova ženidba je 1786. premijerno izvedena u Beču.

Nemački emigrant

Jedan prvi maj će, međutim, trajno obeležiti planetu. Tog datuma 1886. je u Čikagu otpočeo štrajk koji su organizovali radnički sindikati. Sve o tome može se naći u istorijskim udžbenicima. Mene interesuje čovek koji je sa svojim drugovima te događaje platio glavom – Avgust Špis.

Rođen je 1855. u Nemačkoj, u Hesenu, otac mu je bio šumar. Pohađao je tehničku školu u Kaselu. Posle očeve smrti sa 17 godina odlazi trbuhom za kruhom u Sjedinjene Države, najpre u Njujork, potom u Čikago. Priključuje se radničkom pokretu, postaje urednik Radničkih novina koje su izlazile na nemačkom.

Sindikati se bore za osmočasovno radno vreme. Tadašnji radnici provode na poslu po 12 sati dnevno, šest dana nedeljno pod nemogućim uslovima. Bedno su plaćeni. Vlasnici fabrika su nepopustljivi, vlada je na njihovoj strani. Sindikati organizuju štrajk koji počinje prvog maja. Trećeg maja policija u Čikagu puca na štrajkače i ubija četiri radnika.

Sutradan, na protesnom skupu od više hiljada radnika, pojavilo se 180 policajaca koji su naredili masi da se raziđe. Jedan od govornika pred masom bio je Avgust Špis (njegovo ime u našim izvorima često amerikanizuju kao „Spajs“ iako je on u kratkoj autobiografiji engleskim čitaocima ostavio instrukciju kako da pročitaju nemačko prezime).

Neko iz sporedne ulice baca ručno napravljenu bombu na policajce. Nastaje haos. Policija nasumice puca. Na kraju su na Hejmarketu ostali mrtvi i teško povređeni. Bilans: sedam poginulih policajaca i neutvrđen broj mrtvih radnika. Suđenje koje je usledilo učinilo je od čikaških prvomajskih događaja planetarni simbol.

Pravosudno ubistvo

Američki sudovi su optužili radničke prvake, njih osam, za organizovanje bombaškog napada. Iako niko od svedoka nije mogao da ih dovede u vezu sa nasiljem, sudija i porota koja je pristrasno izabrana, unapred su videli u radničkim vođama opasne zaverenike. Postoje tumačenja da je bombaški napad bio povezan sa agentima provokatorima. Ali sudija je kao dokaze za krivicu optuženih uvažio i govore i tekstove objavljene u novinama koji pozivaju na radnički otpor. Dokazi su delom falsifikovani.

Za vreme suđenja, Nina van Zand, ćerka jedinica bogatog čikaškog hemičara koja je studirala na elitnom Vasarskom koledžu, udala se za Avgusta Špisa.

Petorica optuženih, među njima i Avgust Špis, osuđeni su na smrt vešanjem. Presuda je izvršena 11. novembra 1887. Avgustu Špisu pripisuju reči na stratištu: „Doći će dan kada će naše ćutanje biti snažnije od glasova koje danas gušite.“ Ove reči su uklesane u Spomenik hejmarketskim mučenicima koji je na grobu pogubljenih podignut 1893. Na sahranu je došlo 25.000 ljudi.

Protestovali su kasniji književni nobelovac Džordž Bernard Šo, pesnik aristokrata i anarhista Petar Kropotkin, irski književnik Oskar Vajld i mnogi drugi.

Novi guverner Ilinoisa Džon Piter Oltgeld je 1893. pomilovao preostale osuđenike, a za suđenje je rekao: „Ni jedan od optuženika nije mogao da se dovede u vezu sa slučajem. Porota je izabrana pristrasno.“

Mnogo kasnije Džon Kenedi je ovom čestitom čoveku odao priznanje za građansku hrabrost. Ali guverner nije ponovo izabran. Istorija je presudila sudiji i porotnicima, jer se celi proces u međuvremenu naziva „pravosudnim ubistvom“.

Medijski linč

Do danas nije utvrđeno ko je bacio bombu. Ali ona je učinila dve stvari – oslabila je američke sindikate i pretvorila prvi dan meseca maja u međunarodni simbol borbe radnika za svoja prava. Druga internacionala je to ozvaničila 1890.

Mediji čija imena danas izgovaramo sa određenim poštovanjem, pošto su u njima ponikle desetine dobitnika Pulicerove nagrade, odigrali su tada sramnu ulogu. Izveštavali su po šemi prijatelj-neprijatelj, a neprijatelj je uvek bio krivac za nasilje i haos, bez obzira na činjenice. Njujork tajms je objavljivao huškačke tekstove protiv radničkog pokreta. Tako su horski radili i drugi mediji.

Engleski socijalista i zet Karla Marksa, Eduard Eveling, rekao je ovako: „Ako ovi ljudi na kraju budu obešeni, to će učiniti Čikago tribjun.“ Nije na odmet imati to na umu, jer je 3. maj Svetski dan slobode medija.

Zbivanja u vezi sa masakrom na Hejmarketu imala su posledice i na celo američko društvo. Izvršene su čistke u institucijama i obrazovnom sistemu, svi levo orijentisani intelektualci, svejedno da li hrišćanski ili marksistički inspirisani, odstranjeni su iz službe. Policija je bez sudskog naloga upadala u radnička udruženja i privatne stanove, hapšenja i racije su trajali nedeljama.

Novine su jednoglasno optužile anarhističke agitatore za „pobunu“, uznemirena javnost je lako preuzela to tumačenje.

Čega se Čikago seća?

Najpre je 1889. u skladu sa tadašnjim duhom vremena podignuta trometarska statua policajca u blizini mesta na kojem se sve odigralo. To je značilo da su mrtvi policajci dobri momci, a da mrtvi radnici ne vrede mnogo. Statua je više puta premeštana. Levičarska radikalna grupa Meteorolog (Weatherman) je krajem šezdesetih čak dva puta srušila spomenik. Inače, ova grupa se nazvala po stihu jedne pesme Boba Dilana – „Ne treba ti meteorolog da znaš odakle vetar duva“ (You don’t need a weatherman to know which way the wind blows). Posle toga je spomenik premešten u predvorje policijske stanice.

Od 1992. je na mestu krvavog obračuna postavljena spomen-ploča. Na njoj je zapisano: „Decenija spora između radnika i industrije dostigla je vrhunac u sukobu koji je doveo do tragične smrti radnika i policajaca.“ Gradonačelnik, sindikati i policija u Čikagu su tek 2004. dogovorili da se podigne novi spomenik, sa kolima na kojima je govornik u bronzi. To je simbol štrajka ali i – slobode govora.

Srpski prvi maj

Onda se setim šta mi je pričao jedan mladić iz Srbije: „Potpisao sam ugovor kao komercijalista, a prekomandovali su me u magacin. Nisam nikada znao kada ću kući. Stigne kamion u subotu u osam naveče i onda ostaneš do ponoći, iako si došao ujutro u osam. Nikada ne znaš kada ćeš dobiti odmor. Na godišnji ideš kada ti šef kaže. Nema plaćanja prekovremenog. Kada sam jedne subote u deset naveče otišao kući – već sam skoro 14 sati bio u firmi – dali su mi otkaz. Radio sam za 300 evra mesečno.“

Svim ovakvim ljudima je takođe osvanuo prvomajski dan. Osvanuće i Uskrs. A njihov rad je ponižen i prezren i po opštehumanističkim i po hrišćanskim kriterijumima, ali i prema evropskim socijalnim standardima.

Naposletku, opet čitam ono što sam u ovom tekstu napisao o Americi s kraja 19. veka: Sindikati se bore za osmosatno radno vreme. Radnici rade po 12 sati, šest dana nedeljno pod nemogućim uslovima. Bedno su plaćeni. Vlasnici fabrika su nepopustljivi, vlada je na njihovoj strani.

Čudno, 135 godina je prošlo. A kao da je bilo juče.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Kakva je sudbina radnika posle odluke Leonija da zatvori pogon
Odgovora
6
Pregleda
231
ružislav
ružislav
Nina
Oko 1.000 radnika Starbaksa stupilo u štrajk zbog promene kodeksa oblačenja
Odgovora
2
Pregleda
171
Nina
Nina
B
Bez studije, publike i plana: Stadioni u Zaječaru, Loznici i Leskovcu u minusu od starta
Odgovora
4
Pregleda
238
AleksaJ
AleksaJ

Back
Top