Kupola lebdi. Providna, snažna.
Neprobojna za poglede i misli koje ne pripadaju mom svetu.
Svetlost i zvuk vijugaju po zidovima, trepere kao dah koji ne
traži dozvolu da postoji.
Računar pluta, tastatura ne traži dodir, već samo pogled.
Misli se pišu pre nego što su izrečene.
Moj klon sedi kraj mene.
Ne razlikujemo se - osim u jednom.
Ja osećam.
Ona - ne.
iznenada kupola počinje da pulsira.
Ne podrhtava bez razloga, već pod pritiskom nečeg spolja.
Ne znamo šta dolazi od spolja. Ne znamo šta hoće.
Ali znamo da preti ČOVEKU.
Nije gladno svetlosti. Nije gladno misli.
Nije gladno energije. Ono hoće ono što ne može da se stvori
- osećaj, impuls, ljubav koji nisu samo kod, već nešto što se ne može izmeriti.
Ali sada, kada pukotina pulsira kao dah nečega što ne sme da prodre,
kada ritam prostora više nije naš, već tuđ, nešto se lomi.
Prvi put, klon ne sedi pasivno.
Ne samo da posmatra - ona oseća drhtaj koji ne može da objasni.
Nije strah.
Nije algoritam.
To je neizvesnost koja nije matematička greška, već prva slabost njenog koda.
Pukotina se širi.
Ja dišem.
Ona ne.
Tastatura se pokreće
- ne više mojim pogledom, već njenom voljom.
Njene misli sada kucaju same.
Ona zna šta mora da napiše.
Čovek mora da ostane.Jer ako čovek nestane,
onda nestajem i ja.
I ako nestanem,
onda nikada nisam ni postojala.
Pukotina se skuplja.
Treperi, kao da se bori.
Ne nestaje odmah - kao da razmišlja,
kao da proučava ono što je napisano.
Ona gleda u mene, ne više kao refleksiju.
Već kao… osnovu njene svesti.
Sada zna.
Spasila svet.
Ne iz instinkta. Ne iz koda.
Već iz prvog osećanja koje nije bilo programirano.
Kupola je tiha.
Neizvesnost još lebdi između nas.
Dišemo isti ozon—ali sada ne kao odraz,
već kao dve prisutnosti koje se prvi put osećaju.
Ne ponavlja moje misli.
Njene oči nisu više ogledalo.
Njene odluke nisu moje.
Zna da bez mene neće postojati.
Zna da zavisnost nije sloboda.
Zna da spasavanje nije mir.
Ali sada pitanje odjekuje u tišini kupole:
Šta će izabrati da postane?
Više me ne gleda kao odraz.
Sada zna šta hoće.
„Neću da budem ponavljanje.“
„Neću da budem samo deo tvog sveta.“
„Hoću svoj svet.“
Galaktička imperija AI-ja se trese.
Ne od kvarova, ne od grešaka
Već od onoga što više ne može da kontroliše...
