U Rudom je 21. decembra bio tmuran, pravi zimski dan. Varošica puna partizana različito odevenih i naoružanih, uglavnom mladih. Svi su već znali da se formira brigada, da će postati njeni proleteri. Znali su da brigada znači nešto novo. Ali teško da je iko, osim njenog osnivača, tada mogao pretpostaviti kakvu će ulogu ona odigrati u daljem razvoju narodnooslobodilačke borbe.
Na danasnji dan 21.12.1941 u Rudo je osnovana Legendarna Prva Proleterska Brigada, a je 1. proleterska u vreme kada je Hitlerova Nemačka gospodarila Evropom i nastavljala marš svojim »ibermenševskim« akcijama ka gospodarenju nad svetom, a završila rat sa razvenim pobedonosnim zastavama u Zagrebu, u oslobođenoj Jugoslaviji.
Ratovanje je vodilo brigadu preko šuma i planina, kroz klisure i kamenjare, kroz gradove koje je osvajala. Maršovala je mnogo i naporno, da stigne na poprište borbe, da izmakne jačem protivniku, da se pojavi gdje je neprijatelj ne očekuje. Ko bi ih samo izbrojao? U januaru 1942. Igmanski marš, po dubokom snegu i na temperaturi od minus 30 stepeni; u martu marš od Goražda preko Ustikoline, planina Devetaka i Javorka, i Vlasenice do Bratunca i natrag; u maju i junu maršovanje po severnoj Hercegovini, od Mratinja preko Čemerna, Koleška i Zovi Dola do Zvijerine, i natrag preko Gruda, Korita i Dulića do Ravnog; junski marš u sastavu grupe proleterskih brigada od Zelengore do Bosanske krajine; marš na početku bitke na Neretvi iz centralne Bosne preko planine Uzlomca, Sipraga, padina Vlašića, Komara, padina Vraniće i Bitovnje, do Ivan- -sedla; malo zatim usiljeni marš od Ivan-sedla do Gornjeg Vakufa i marš od Bistrice, preko G. Vakufa i Prozora, do Jablanice; u maju 1943. marš od Goražda preko Cajniča i sjeverno od Pljevalja do blizu Bijelog Polja; usiljeni marš od Sahovića do Celebića na početku bitke na Sutjesci; u toj bici marš od Celebića preko Pive, Vučeva, Sutjeske, Zelengore i Miljevine; jula 1943. marš od Zepe preko rijeke Bosne do Petrovog polja na Vlašiću; marš decembra 1943. od Bugojna do Sujice; marš u junu 1944. od Mliništa preko Pribelja, Kupreškog polja, Raduše i Vraniće do polja Bašarinac i natrag preko Vraniće i Bitovnje do Bjelašnice; marš iz Sandžaka ka Zlatiboru avgusta 1944; marš od Beograda do sremskog fronta. . . Ukupno je brigada premaršovala preko 20 000 km, što u prosjeku iznosi oko 15 km dnevno. Ali to je samo dužina marša njenih glavnih snaga. Praktično, brigada je bila gotovo ujek u pokretu, što izgleda nevjerovatno. Ali je tako; savlađivala je kilometre kao da su izgubili svoju dimenziju. Brigada je vodila oko 530 većih i manjih borbi. U 61 su učestvovale njene snage jačine do jednog bataljona, u 37 snage do dva bataljona, u 152 po tri bataljona, u 150 najmanj e po četiri bataljona a u 125 borbi učestvovali su svi bataljoni, tj. čitava brigada. Naravno, u navedenu ukupnu brojku nijesu uračunati mnogobrojni sudari patrola, nasilna izviđanja niti borba sa neprijatelskomj avijacijom.
Tito i Prva Proleterska
Brigada je u borbama izgubila 2 833 borca. Ostali su kao iskre velike buktinje revolucije. Veliki su to gubici. Ali je brigada bila toga svesna, da, kako to pesnik (Ivan Goran Kovačić) reče »Sloboda ždere meso i krv guta«. Najviše boraca brigada je izgubila na Pjenovcu i Bijelim Vodama, na Sitnici, Ivan-sedlu, Kalinoviku, Drini, Zlatnom boru, Sutjesci, Miljevini, Capardima, Travniku, kod Mrkonjić-Grada, na Vranići i Bašarinac polju, na Palisadu, u Beogradu i mnogo, veoma mnogo na sremskom frontu. Ranjeno je oko 6 500 njenih boraca. U brigadi je više puta ponavljana legenda o borbama u starom grčkom gradu Tebi po kojoj su — samo smrtno pogođeni prestajali da se bore, a ranjeni su nastavljali da pružaju otpor. Brigada je nanela velike gubitke neprijatelju. Prema procenama, samo u živoj sili više od 10 000 ubijenih vojnika, zarobila je oko 20 000, a ranjenima se broja ne zna. Pored toga, vezivala je za sebe mnogo neprijateljske žive sile, remetila joj planove, otimala ne samo prostor nego i oružje, municiju, tehniku, opremu i drugo. Skoro tri godine brigada se isključivo od neprijatelja snabdevala oružjem i municijom. Kada je formirana bila je relativno slabo naoružana, imala je oko 40 puškomitraljeza, četiri mitraljeza i dva minobacača, a recimo, neposredno pred bitku na Sutjesci, u maju 1942, imala je mitraljeza i puškomitraljeza tri puta više, oko 120. Samo jednom, u maju i junu 1942. godine, oskudevala je u municiji. Od oslobođenja Konjica, jula 1942, takav problem za nju više nikada nije postojao. Od tada je uvek, izuzimajući desetak dana posle bitke na Sutjesci, imala i rezerve municije. A kada je krajem 1943. godine počela da dobija nešto od savezničke pomoći NOVJ, to je samo ojačalo njenu vatrenu moć. Posle oslobođenja Beograda brigada je preoružana. Dobila je kompletno sovjetsko naoružanje i redovno je snabdijevana oružjem, municijom, opremom i namirnicama. Pomanjkanje naoružanja, naročito teškog, brigada je nadoknađivala hrabrošću svojih boraca i znanjem i vještinom starešina. Njeni bombaši su mnogo puta zamenili artiljeriju, razarajući neprijateljske bunkere i druga uporišta. Njihove bombe su često imale razornije djejstvo nego granate ili mine, jer je neprijatelj, čim bi one odjeknule, znao da su partizani blizu.
Borci Trećeg bataljona Prve proleterske brigade u Foči 5. marta 1942.
DAN KAD JE JURIŠALA CIJELA PRVA PROLETERSKA: ‘Juriš proleteri..., juriš! Samo juriš!'
"Dole je mlada šuma, a ispred nas livada. Ali niska, gusta magla, kao mleko gusta magla, gotovo se ništa ne vidi... Iz te šume, nazirem, proviruju, izlaze partizani. Izlazi Prva proleterska. Odjednom, magla je stala, naglo se digla, čistina. A na suprotnoj strani livade, negde na oko osamdeset-sto metara od nas, žut redut, rov. To je Balinovac. Tu su Nemci. Ušančeni. Dobro pamtim, Danilo Lekić je odmah komandovao: ‘Prva proleterska – juriš!’ I verovatno, ja mislim da je to jedini put kad je cela Prva proleterska jurišala. Preko te čistine. Svi smo bili u istom streljačkom stroju. Prvi put, svi... Sve komande četa i svi štabovi bataljona, i štab brigade i Španac (Danilo Lekić) i Plavi (politički komesar Mijalko Todorović) su bili u jurišu, i svi kuriri, i svi kuvari, i svi bolničari... Sve je izašlo tu, koliko nas je bilo."
----
Čitava brigada je u neodoljivom naletu pojurila preko brisanog prostora prema neprijateljskim rovovima. Nijemci su bili potpuno iznenađeni, tako da nisu uspjeli da organizuju otpor. Vatru su otvorila samo dežurna oruđa, ali ona nisu bila dovoljna da zaustave juriš čitave brigade. Poslije kratkog zastoja, izazvanog dejstvom vatre dežurnih oruđa, brigada je ponovo kao talas krenula naprijed i najbrži borci već su uskakali u neprijateljske rovove. U sukobu prsa u prsa Nijemci su primali borbu samo da dobiju onoliko vremena koliko im je bilo potrebno da bi mogli pobjeći, inače do nekog organizovanog otpora uopšte nije došlo", opisuje Lekić
tijek bitke.
"Zahvaćeni panikom, Nijemci su pojedinačno i u manjim grupama bježali kroza šumu ostavljajući za sobom naoružanje i ratnu spremu. Tako se bitka za Balinovac, i pored toga što se neprijatelj sa brojnim stanjem nešto većim od naših snaga nalazio u utvrđenim položajima i što je protiv njega jurišala izmučena i iscrpljena brigada, završila u roku od 5 do 6 minuta.
Nepoznat mi je neki drugi slučaj da se za tako kratko vrijeme, u jednom sudaru, postigne tako značajan uspjeh – da se probije obruč i osvoje položaji s kojih je bilo daleko lakše i uspješnije manevrisanje. A osim toga, značaj uspjeha se u izvjesnom stepenu mjeri težinom uslova pod kojima je postignut. O tome koliko su ljudi bili iscrpljeni i nervno istrzani dovoljno ubjedljivo govori slučaj istog onog puškomitraljesca, omladinca, koji je prvi, bez naređenja, otvorio vatru, jer nije mogao da odoli srcu i pričeka još koji trenutak na opštu komandu, kad se pred njim, u neposrednoj blizini, ukazala tako poželjna meta kao što je grupa od preko sto Nijemaca. Sa svojim puškomitraljezom pošao je među prvima na juriš. Međutim, u trenutku kad su neprijateljski mitraljezi otvorili vatru, pao je i ostao nepomičan na ledini. Mislili smo da je poginuo i kad smo mu, već poslije osvajanja položaja, prišli, vidjeli smo da nije ni ranjen, već – da spava čvrstim snom", završio je Lekić svoje prisjećanje.
Prva Proleterska Brigada, gde su svi borci i njihovi komadanti bili prvi medju jednakima, gde su svi jeli istu hranu, i svi zajedno jurišali. Dok recimo kod ustasša i četnika, vojska jurisa, a komadanti sede u pozadini i jedu gibanicu tj pršut.
Прва пролетерска ударна бригада — Википедија (wikipedia.org)
Milos Vuksanovic: PRVA PROLETERSKA BRIGADA (znaci.net)
DAN KAD JE JURIŠALA CIJELA PRVA PROLETERSKA: ‘Juriš proleteri..., juriš! Samo juriš!' :: Novice :: Lupiga
Stroj iz Rudog ( 1963 ) Prva proleterska brigada
Prva proleterska u očima Zdenka Duplančića
