-
- Popularno:
- Srela beskućnika i odlepila za njim
- 1 dolar za zavrtanje šrafa i 9.999...
- Ostrvo lutaka
- Objavljena jeziva snimka: "Rusi otetu...
- Dal si kao kornjača?
- Kremlj potvrdio: Zvanično dogovoren...
- Imovina političara: hacijende, imovina...
- Poseta predsednika Srbije bolesniku
- Ako nisi uz mene, protiv mene si
- Severina objavila singl "Pumpaj"
Prva nagrada za „Eksplozivni seks“ riba
- Začetnik teme Lada
- Datum pokretanja
Izgleda kao podvodna eksplozija. Nekoliko kamuflažnih kirnji žuri da ispusti spermu dok ženka u mlazu izbacuje jaja.
Predsednica žirija Roz Kidman Koks obrazložila je da je reč o tehničkoj majstoriji.
„Delom je do okruženja, slikanom tokom punog Meseca, ali i do pravog trenutka, znati kad treba slikati."
Kamuflažne kirnje se mreste u julu.
Poznato je da ono privuče i do 20.000 riba, zajedno sa mnogim koralnim ajkulama u potrazi za hranom.
Prekomerni ribolov ugrožava kirnje, ali ova slika nastala je u rezervatu koji im pruža neku vrstu zaštite.
„Proveli smo pet godina na tom mestu, obavili 3.000 sati ronjenja da bismo uhvatili ovaj konkretan trenutak", rekao je Loran.
Predsednica žirija Roz Kidman Koks obrazložila je da je reč o tehničkoj majstoriji.
„Delom je do okruženja, slikanom tokom punog Meseca, ali i do pravog trenutka, znati kad treba slikati."
Kamuflažne kirnje se mreste u julu.
Poznato je da ono privuče i do 20.000 riba, zajedno sa mnogim koralnim ajkulama u potrazi za hranom.
Prekomerni ribolov ugrožava kirnje, ali ova slika nastala je u rezervatu koji im pruža neku vrstu zaštite.
„Proveli smo pet godina na tom mestu, obavili 3.000 sati ronjenja da bismo uhvatili ovaj konkretan trenutak", rekao je Loran.
- Poruka
- 92.607
fascinantno. I zaslužio je
gost 433974
Veoma poznat
- Poruka
- 12.863
„Vezan sam za ovu sliku zbog oblika oblaka jaja: izgleda kao obrnuti znak pitanja.
„To je pitanje budućnosti tih jaja zato što će samo jedno od milion poživeti da odraste, ali je možda simboličnije za budućnost same prirode.
„To je jedno veoma važno pitanje za budućnosti prirode."
Osim što je osvajio glavnu nagradu, ovaj francuski fotograf pobedio je i takmičenju u kategoriji Podvodne slike.
„To je pitanje budućnosti tih jaja zato što će samo jedno od milion poživeti da odraste, ali je možda simboličnije za budućnost same prirode.
„To je jedno veoma važno pitanje za budućnosti prirode."
Osim što je osvajio glavnu nagradu, ovaj francuski fotograf pobedio je i takmičenju u kategoriji Podvodne slike.
Desetogodišnji Vudjun R. Džebar iz Indije proglašen je Mladim fotografom divljine za 2021. godinu, za ovu sliku pauka-tkača u njegovoj mreži.
Slika je nazvana „Dom pod kupolom".
Mutna zelena i žuta u pozadini pripadaju jednom od tuk-tuk taksija na tri točka.
„Fokus mu je oštar kao igla", izjavila je Roz Kidman Koks za BBC Njuz.
„Možete da vidite sićušne očnjake ako povećate sliku.
„Obožavam kako je kadrirana i kako vidite kompletnu teksturu mreže, njenu rešetkastu strukturu."
Vidjun se prisetio: „Bio je veliki izazov fokusirati pauka-tkača zato što bi se mreža zatresla svaki put kad bi u blizini prošlo neko vozilo."
Počev od 1964. godine kad je ustanovljena, ovu nagradu dodeljuje londonski Muzej prirodne istorije.
Svake godine, za takmičenje se prijavi desetine hiljada kandidata.
Adam Osvel je osvojio nagradu za Fotožurnalizam ovom slikom na kojoj se vide posetioci zoološkog vrta na Tajlandu dok gledaju mladog slona kako izvodi podvodnu tačku.
Slonovski turizam je u porastu širom Azije.
Na Tajlandu sada ima više slonova u zatočeništvu nego u divljini.
Svake godine, za takmičenje se prijavi desetine hiljada kandidata.
Adam Osvel je osvojio nagradu za Fotožurnalizam ovom slikom na kojoj se vide posetioci zoološkog vrta na Tajlandu dok gledaju mladog slona kako izvodi podvodnu tačku.
Slonovski turizam je u porastu širom Azije.
Na Tajlandu sada ima više slonova u zatočeništvu nego u divljini.
gost 435342
Domaćin
- Poruka
- 3.177
Ja mislio tema vezana za neki pornić kad ono životinje.
Brent Stirton je osvojio nagradu za Fotoreportersku priču.
Njegov niz slika priča priču o rehabilitacionom centru koji se brine o šimpanzama čije su roditelje ubili lovci u Africi radi trgovine divljim mesom.
Na fotografiji je direktorka centra u zagrljaju sa šimpanzama.
Njegov niz slika priča priču o rehabilitacionom centru koji se brine o šimpanzama čije su roditelje ubili lovci u Africi radi trgovine divljim mesom.
Na fotografiji je direktorka centra u zagrljaju sa šimpanzama.
- „Oni se pozdravljaju poljupcima i zagrljajima… Isto kao i mi.“
Džejn Gudal ume da komunicira sa šimpanzama koristeći zvuk i gestove
Revolucionarni rad Džejn Gudol promenio je način na koji doživljavamo šimpanze - naše najbliže rođake u životinjskom carstvu.
Kasnije je postala aktivistkinja i razvila mrežu lokalnih zajednica angažovanih na očuvanju prirode.
Ova 86-godišnja naučnica za BBC govori o šest decenija njenog predanog rada.
„Oni se pozdravljaju poljupcem, grle se i maze kako bi umirili jedni druge. Drže se za ruke. Traže fizički kontakt da bi odagnali nervozu ili stres. To veoma liči na nas."
Revolucionarni rad Džejn Gudol promenio je način na koji doživljavamo šimpanze - naše najbliže rođake u životinjskom carstvu.
Kasnije je postala aktivistkinja i razvila mrežu lokalnih zajednica angažovanih na očuvanju prirode.
Ova 86-godišnja naučnica za BBC govori o šest decenija njenog predanog rada.
„Oni se pozdravljaju poljupcem, grle se i maze kako bi umirili jedni druge. Drže se za ruke. Traže fizički kontakt da bi odagnali nervozu ili stres. To veoma liči na nas."
Ovako Džejn Gudol, jedna od najvećih stručnjakinja za šimpanze na svetu, opisuje sličnosti između ljudi i njihovih najbližih rođaka iz sveta životinja. Ali, priča se tu ne završava.
„Bilo je prilično šokantno otkriti da, kao i mi, oni umeju da budu surovi, pa čak i da objave neku vrstu rata. Umeju i da vole altruistički. Šimpanze iskazuju obe strane svoje prirode", kaže ona.
Ljudi dele 98,6 odsto svoje DNK sa šimpanzama, a opet je svet znao vrlo malo o njima dok ova britanska naučnica nije stigla u tanzanijski Nacionalni park Gombe 1960. godine.
Gudol za BBC priča kako je šest decenija njenog predanog rada pomoglo da svet počne da vodi računa o očuvanju primata i kako oni mogu da nam pomognu da shvatimo šta znači biti čovek.
„Bilo je prilično šokantno otkriti da, kao i mi, oni umeju da budu surovi, pa čak i da objave neku vrstu rata. Umeju i da vole altruistički. Šimpanze iskazuju obe strane svoje prirode", kaže ona.
Ljudi dele 98,6 odsto svoje DNK sa šimpanzama, a opet je svet znao vrlo malo o njima dok ova britanska naučnica nije stigla u tanzanijski Nacionalni park Gombe 1960. godine.
Gudol za BBC priča kako je šest decenija njenog predanog rada pomoglo da svet počne da vodi računa o očuvanju primata i kako oni mogu da nam pomognu da shvatimo šta znači biti čovek.
To drugacije ne bismo imali prilike da vidimo...
- Poruka
- 15.545
Nisu oni jos videli sta je umetnos.
Kad mr.infiniti kruzi kao lesinar oko deda mraza koji zadovoljava neku tamo seosku udaraljku.
Nisam ni ja video ali prepricali mi. Ima na xvideos ali ipak ne idem ja na te sajtove ja sam umetnik.
Kad mr.infiniti kruzi kao lesinar oko deda mraza koji zadovoljava neku tamo seosku udaraljku.
Nisam ni ja video ali prepricali mi. Ima na xvideos ali ipak ne idem ja na te sajtove ja sam umetnik.
Uh razocarenje za tebe ali znas da su ovo Zanimljivosti a Ljis je ono gde to mozda mozes pronaci
Naravno umetnik samo gleda umetnicku stranu a s emocijama prilazi drugacije...
Gudal je uspela da uspostavi blizak kontakt sa šimpanzama u Tanzaniji
Gudol je iznenadno postala zvezda 1965. godine, kada se pojavila na naslovnoj stranici časopisa „Nacionalna geografija".
O njenom radu snimljen je i dokumentarac „Gospođica Gudol i divlje šimpanze". Ovaj i drugi filmovi, vesti i članci iz časopisa i knjige upoznali su milione ljudi iz svih krajeva sveta sa društvenim i emocionalnim životom divljih šimpanzi.
Ova fotografija sa šimpanzom pomogla je Gudal da popularizuje svoj rad
Dokumentarac prikazuje bosonogu Gudol kako šeta kroz gustu džunglu, igra se i rve sa bebama šimpanzama. Odaje se utisak da je njen rad neverovatno romantičan.
Razmišljajući o tim trenucima slave iz svog porodičnog doma u Bornumutu na južnoj obali Engleske, ona se priseća borbe da stekne njihovo poverenje.
„Tretirali su me kao predatora", kaže ona.
Šimpanze su agresivno gestikulirale, vrištale su na nju pokazujući joj zube, savijali su grane dok im se krzno kostrešilo.
„Neobičan beli majmun"
„Bilo je zastrašujuće." Ona je znala da su šimpanze mnogo snažnije od nje, ali je nekako uspela da potisne strah.
AUTOR FOTOGRAFIJE,GETTY IMAGES
Potpis ispod fotografije,
Gudal je trebalo više od godinu dana da zadobije poverenje šimpanzi
„Trebalo mi je četiri meseca da se značajnije približim jednoj od njih i… godinu dana da bih sedela sa njima. Nisu nikad još videli ništa slično ovom belom čovekolikom majmunu."
Onda se sprijateljila sa pojedinačnim članovima grupe. Pojedinima je dala imena.
„Dejvid Grejbird je uzeo bananu od mene i dozvolio mi da ga trebim, a drugi se igrao sa mnom", priseća se Gudol.
Naučila je kako da razlikuje zvukove i kako šimpanze koriste verbalnu i neverbalnu komunikaciju. Zaintrigirale su je sličnosti i razlike sa međuljudskim interakcijama.
„Šimpanze se ne opraštaju, one naprosto odu. Nije li to čudno?", zabeležila je ona.
Korišćenje alata
Videla je muškog šimpanzu kako izvodi energičan ples i posmatrala kako se mladunčad zbližavaju sa majkama. Slučajno je otkrila i njihovu sposobnost pravljenja oruđa za razne potrebe.
AUTOR FOTOGRAFIJE,GETTY IMAGES
Potpis ispod fotografije,
Gudal je primetila da i šimpanze prave oruđa za razne potrebe u džungli
„Videla sam Dejvida Grejbirda kako svojom dlakavom rukom sakuplja stabljike trave, gura ih u leglo termita i izvlači sa termitima koji se drže čvrsto za nju čeljustima."
Gudol je bila uzbuđena. „Ne samo da koristi predmete kao alatke. On prepravlja predmete kako bi od njih napravio oruđa", zaključila je ona.
Ovo je, u pogledu našeg razumevanja šta su zapravo šimpanze, predstavljalo ogroman iskorak.
Naučna zajednica u Velikoj Britaniji bila je skeptična prema njenim metodama i nalazima kad se vratila u Ujedinjeno Kraljevstvo da bi doktorirala na Univerzitetu u Kembridžu.
„Nisam smela da govorim o tome da poseduju ličnost, da imaju umove sposobne da rešavaju probleme i svakako ne o njihovim emocijama", rekla je ona, jer su se ovi atributi smatrali jedinstvenim za ljude.
„Šimpanzama treba da se daju brojevi, a ne imena", govorili su oni.
„Većina ovih profesora smatrala je da sam sve pogrešno uradila."
„Nisam smela da govorim o tome da poseduju ličnost, da imaju umove sposobne da rešavaju probleme i svakako ne o njihovim emocijama", rekla je ona, jer su se ovi atributi smatrali jedinstvenim za ljude.
„Šimpanzama treba da se daju brojevi, a ne imena", govorili su oni.
„Većina ovih profesora smatrala je da sam sve pogrešno uradila."
Uspeh Džejn Gudol u informisaanju ostatka sveta o šimpanzama bio je izuzetan.
Mnogi ljudi, koji nikad nisu videli šimpanze u stvarnom životu, razvili su neku vrstu simpatije prema njima. Kad je dominantni matrijarh grupe koju je ona proučavala u Tanzaniji uginuo 1972. godine, list „Tajms" je čak objavio umrlicu.
AUTOR FOTOGRAFIJE,GETTY IMAGES
Potpis ispod fotografije,
Gudal je bila veoma tužna kada je među šimpanzama izbio krvav sukob
Dve godine kasnije usledile su nove smrti.
„Mala grupa mužjaka odvojila se sa jednim delom ženki i preuzela južni deo teritorije koju se ranije svi zajednički delili", ispričala je ona.
Šimpanze imaju strogu hijerarhiju dominacije i, budući da je grupa imala previše mužjaka, raskol je bio neizbežan. Ono što je usledilo bilo je istinski šokantno.
Odnos između dve grupe postao je izuzetno neprijateljski i mužjaci iz veće grupe počeli su da napadaju mužjake iz manje jednog po jednog, ostavljajući ih da umru od zadobijenih rana.
„Oni su ubijali pojedince sa kojima su se prethodni igrali i trebili. Bilo je zaista užasno. Nanesene rane bile su strašne", priseća se ona.
Borbe - koje Gudol poredi sa građanskim ratom - trajale su četiri godine.
„Mislila sam da su kao mi, samo bolji. A onda sam shvatila da su još i više kao mi, zato što poseduju i tu svoju surovu stranu", kaže ona.
Mnogi ljudi, koji nikad nisu videli šimpanze u stvarnom životu, razvili su neku vrstu simpatije prema njima. Kad je dominantni matrijarh grupe koju je ona proučavala u Tanzaniji uginuo 1972. godine, list „Tajms" je čak objavio umrlicu.
AUTOR FOTOGRAFIJE,GETTY IMAGES
Potpis ispod fotografije,
Gudal je bila veoma tužna kada je među šimpanzama izbio krvav sukob
Dve godine kasnije usledile su nove smrti.
„Mala grupa mužjaka odvojila se sa jednim delom ženki i preuzela južni deo teritorije koju se ranije svi zajednički delili", ispričala je ona.
Šimpanze imaju strogu hijerarhiju dominacije i, budući da je grupa imala previše mužjaka, raskol je bio neizbežan. Ono što je usledilo bilo je istinski šokantno.
Odnos između dve grupe postao je izuzetno neprijateljski i mužjaci iz veće grupe počeli su da napadaju mužjake iz manje jednog po jednog, ostavljajući ih da umru od zadobijenih rana.
„Oni su ubijali pojedince sa kojima su se prethodni igrali i trebili. Bilo je zaista užasno. Nanesene rane bile su strašne", priseća se ona.
Borbe - koje Gudol poredi sa građanskim ratom - trajale su četiri godine.
„Mislila sam da su kao mi, samo bolji. A onda sam shvatila da su još i više kao mi, zato što poseduju i tu svoju surovu stranu", kaže ona.
