Prva međunarodna vazduhoplovna izložba u Beogradu

[Nina]

Prva međunarodna vazduhoplovna izložba priređena na Sajmištu od 28. maja do 13. juna 1938. godine, pod pokroviteljstvom kralja Petra II i pod predsedništvom kneza namesnika Pavla Karađorđevića. Reč je bila o prvom ovakvom događaju ne samo u tadašnjoj Jugoslaviji već u čitavoj jugoistočnoj Evropi.

Braća Rajt poletela su 1903. godine. Samo tri i po decenije kasnije u Beogradu je održana izložba posvećena najnovijim modelima aviona, ali i čovekovoj beskrajnoj težnji da savlada nebo i – poleti.

Od 28. maja do 13. juna 1938. godine u Beogradu održana je Prva međunarodna vazduhoplovna izložba gde su, pored letelica koje je u to vreme proizvodila domaća vazduhoplovna industrija, bili izloženi i neki od poznatih stranih aviona.

 

[Nina]

Teško je danas i zamisliti kakav je to događaj bio. Onovremena štampa piše o hiljadama Beograđana koji su se tiskali pred ulazima u paviljone da vide poslednja čuda tehnike.

Na samom otvaranju, više od stotinu aviona preletelo je toranj na Sajmištu, a Tadija Sondermajer, legendarni srpski pilot i avijatičar, sa oduševljenjem je istakao: “Moja je iskrena želja da ta snažna krila služe ideji mira i kulturnog razvitka Kraljevine Jugoslavije i da joj ona obezbede potrebno spokojstvo“.

Diplomatska elita Jugoslavije bila je prisutna, ali valja pomenuti i to da su svoje izaslanike poslale i skoro sve strane države čije su firme izlagale na Sajmu. Naročito su bogato bile zastupljene Čehoslovačka, Italija i Nemačka. Izložile su najmodernije tipove aviona, motora, avionskih instrumеnata i raznog avionskog pribora, ali i Jugoslavija je imala čime da im i te kako parira!

 

[Nina]

Lista jugoslovnskih firmi najbolje svedoči koliko je avio-industrija tada bila razvijena: Knebl i Ditrih — Inđija, Jasenica a. d. — Beograd, Mikron — Beograd, Teleoptik — Beograd, L. Špartalj — Beograd, Avia — Sarajevo, Rogožarski a. d. — Beograd, Ikarus a. d. — Zemun, Zmaj a. d. — Zemun, Industrija motora a. d. — Rakovica—Beograd, Jedriličarska zadruga Utva — Zemun.
Na kraju, brojka je bila skoro nestvarna. Na Prvoj međunarodnoj vazduhoplovnoj izložbi u Jugoslaviji svoje proizvode predstavilo je 146 različitih fabrika iz celog sveta. Bez preterivanje, može se reći – Beograd je bio svet.

 

[Nina]

 

[Nina]

Tadašnja Kraljevina bila je među 13 zemalja tadašnjeg sveta koja je imala svoju avio-industriju.

Rezime perioda između dva rata :

– Projektovano je i izrađeno oko 60 tipova aviona različitih kategorija , od kojih je 16 rađeno u seriji i 13 tipova jedrilica .
– Po stranim licencama izrađeno je 16 tipova aviona i pet tipova motora .
– U preduzećima vazduhoplovne industrije ukupno je od 1923. pa do 1941. proizvedeno preko 1570 aviona , oko 80 jedrilica , 1150 vazduhoplovnih motora i oko 2500 padobrana.

Domaća vazduhoplovna industrija je od samog početka svoje delatnosti bila važan izvor za opremanje vojnog Vazduhoplovstva i Pomorskog vazduhoplovstva. Isporučivani su avioni proizvedeni po stranoj licenci i po originalnim projektima domaćih konstruktora. Do aprila1941. u Kraljevini Jugoslaviji radilo je sedam fabrika za proizvodnju aviona i jedna fabrika jedrilica sa perspektivom prerastanja u proizvođača aviona, kao i dve fabrike motora i mnogo drugih preduzeća za izradu različite vazduhoplovne i prateće opreme i delova.