Prva ljubav

Richard III

Richard III

Domaćin
Poruka
3.892
Pišite ovde o svojoj prvoj ljubavi, da li ste je doživeli, i ako jeste, kako je to izgledalo i u kakvom vam je sećanju ostala. Pišite kako ste se upoznali, na kom mestu, da li je bilo romantično itd.
 
Svoju prvu ljubav sam upoznala u nasumičnoj šetnji. Bio je lep, sunčan dan i pirkao je... povetarac.

To je osoba sa kojom sam izgubila svoju seksualnu nevinost, nekoliko meseci nakon svog 18. rođendana, a zatim bila sa njim još dve godine, kada se završilo burno i dramatično uz mnogo patetike i preslušavanja cele Shade diskografije.
 
Richard III:
Pišite ovde o svojoj prvoj ljubavi, da li ste je doživeli, i ako jeste, kako je to izgledalo i u kakvom vam je sećanju ostala. Pišite kako ste se upoznali, na kom mestu, da li je bilo romantično itd.
Kliknite za proširenje...
Za ljubav je potrebna fizička, emotivna i psihička zrelost.
Treća stavka često izostaje te otud toliki razvodi...


elem, ja u ljubav smatram ono kad se lepo osećaš kad si u blizini osobe koja ti se svidja a koja ti stalno pred očima kad nisi u njenoj blizini...

doduše, još uvek nisam demistifikovao kako se zaljubljujem, ali je jako retko i burno kao kaktus kad procveta jednom u 200 godina...

Naravno,ja ne krivim osobu koja mi se dopada što to moje retko ali burno zaljubljivanje ne razume pa ne bude ništa (šta oće ovaj od mene?)

Takodje je interesantno da kada sam zaljubljen ništa mi nije teško, najbolje ocene, najbolji učinak...
... i obrnuto kada dobijem negativan odgovor ništa ne vidim, nikog ne čujem, zveknuo sam i godinu posle prvih zaredjanih petica... kasnije napustio dve firme... u vojsci posle jednog dobijenog pisma koje sam ceo dan grlio uz sebe i odlagao otvaranje čak do spavanja nakon čitanja poželeo da se zarati i da me zveknu odmah... mislim mogao sam to i sam al onda nije junački...

elem, svašta se desi u meni, nisu čista posla vidite i sami/e kako to mene promeni iz krajnosti u krajnost al' ko zna zašto je to dobro i na svu sreću retko...

Prva ljubav mi bila u osnovnoj školi i malo je zabunila odrasle.
Sve bi bilo lepo ali odrasli su umešali svoje navike u nešto što deca ne rade. I glupa učiteljica i njen tata na kraju... sve su oni "pretpostavljali da mož bude"

Zaljubljen od trećeg razreda, uvek smo sedeli zajedno u klupi sem ako nije imala nešto vrlo važno da ispriča drugarici ili ja drugu pa jedan čas zamenimo mesta al eto već na sledećem smo zajedno...

Jednostavno mi bilo lepo a verujem i njoj čim smo tako sedeli zajedno.
A da se držimo za ruke o pa to je bio vrh sveta...

Naravno, glupa učiteljica nije propuštala priliku da nas kritikuje što stalno sedimo zajedno a biće da je prdela i na roditeljskom. Tako došao tata sa roditeljskog namiguje mi i pita: "kaže učiteljica stalno sediš sa istom devojčicom, zaboravih ime..."

i tako prodjoše treći, četvrti i dodjosmo do petog...

Išao sam na tri njena rodjendana, njen tata seljačina sve vreme stoji uz mene (tada mi bilo nejasno, sad shvatam da je budaletina)... uuu jednom na letnjem raspustu trknuli i da je pozovemo da se igra sa nama ali je njen tata video mene u toj gomili dece pa nešto jeo vnago kako ne može...

pomenuh peti razred
tu je bio mali nesporazum koji je doneo veliku promenu - tata ju je ispisao iz škole i prebacio u sledeću obližnju... najstrože zabranio da priča samnom i preko telefona pa čak iako se drugari o drugarice prvo jave da je traže...

a nesporazum?
pa eto...
možda sam poželeo "pišto smo veliki" da me poljubi u obraz a nisam mogao da izgovorim do kraja želju, šta ti ja znam dečja posla...

"hteo bih da te pitam nešto"
"šta?"
"da li bi htela..."
"šta?"
"pa znaš..."
"reci šta?"
"pa ne mogu..."

ja sam mislio na poljubac u obraz a njen tata kad je saznao za "ono pitanje" preduzeo mere...

poslednji put smo se čuli u srednjoj, bila je zbunjena otkud ja, navodno je imala dečka ali nisam pominjao imala je jednu bolest i ubrzo umrla


kada mi je to javila naša zajednička drugarica (a znala je da je opet u bolnici po ko zna koji put) osećao sam se kao da je odnela deo mene na onaj svet...

bar nek joj tata kreten zadovoljan
to je kad odrasli svoje navike pripisuju drugima pa i deci jer su toliki retardi da ne umeju sebe da vrate u "klinački mod" razmišljanja...


eto...
:heart:
 
Poslednja izmena:
@Mimi-95 a šta je toliko smešno?
evo čitam ponovo šta sam pisao sinoć, vidim da sam propustio koješta a ima i slovnih greški, naravno da može mnogo lepše da se opiše ta dečja i trapava simpatija, ni nalik ljubavi sa više godina ali opet jeste tu nešto... vredelo... a nije se ni zaboravilo iako je premlada napustila svet...
 
Doživeo sam. Nekako preživeo i nakon nje, ali potpuno iskrivljen. Upoznao sam je preko neta, veza na daljinu, trajalo skoro 3 godine. Najlepše vreme mog života za sada, verujem i zauvek, jer evo prošlo skoro 2 godine kako nismo zajedno, a sve sam u većoj depresiji, apatiji.. ali ne zbog toga što mi ona nedostaje, nego sam nekako izneveren u ljude, nije samo ona, već i ljudi oko mene(van porodice) nekako mi ne prijaju. Uglavnom puklo je jer kako ona kaže nisam pružio dovoljno pažnje...
Davao sam ja dovoljno pažnje, bio tu kad je najteže više puta.. ali očigledno nekada koliko god bio dobar, ako ti kao muško nekad prsneš, ona će te ostaviti, makar u tinejdž dobu. Stvarno sve više razmišljam o samoub... Ali sam dovoljno normalan i saosećajan da ne počinim takvu glupost.
 
Прва љубав десила се у основној школи. Већ ми се дуже време свиђала Јелена али нисам имао храбрости да јој то кажем тј приђем. Чини ми се да ми је било мање стресно да се потучем са петорицом него да јој приђем али и то се десило на екскурзији. Ми на Тјентишту, поред споменика, одељење се окупило испред клупе на којој је стајала разредна и махала еуфорично рукама и окретала се лево-десно објашњавајући нам офанзиве и храбру борбу наших народа и народности са неупоредиво јачим непријатељем кога су другови партизани потукли до ногу иако нису имали ни тенк ни топ ни авион а непријатељ свега тога је имао безброј. Стајала је у последњем реду, плава хаљина преко које се до пола леђа спуштала лепа смеђа коса. Боже како је само лепа била. Ја сам отишао до хотела да узмем лопту јер сам знао да ће после бурног часа историје следити предах уз фудбал. Посматрао сам је кратко са леђа и искористио прилику да уживам у њеној лепоти а да ме не види. Одлучио сам да јој приђем. Стао поред ње, погледала ме, благо насмешила и наставила да слуша разредну. Узео сам њену руку у своју и држао је. Благо ме стегла, чисто да ми стави до знања да јој то прија. У мени лом, вулкани, земљотреси, еуфорични, прелепи колапс организма. Чини ми се да су ме питали да ли хоћу да се још мало држимо за руке па после да ме стрељају, рекао бих без размишљања "да". У свој оној еуфорији, док је објашњавала борбу против окупатора, разредна се у једном тренутку зауставила, са левом руком подигнутом у ваздух, тачно у мом правцу. Уследила је драмска пауза и као гром из ведра неба питање "Јесли ли доброоо?!". Потпуно збуњен и на седмом небу нисам ништа одговорио али ме је неки унутрашњи глас упозорио да се то громовито питање односи на мене и да је тај изненадни тајац због мене. "Да. Што?" упитао сам скроз збуњен и слуђен. "Види на шта личиш! Сав си црвен! Да ли имаш температуру?! Теби причааам!". Ја сам се начисто изгубио. Јелена је од страха пустила моју руку. Разредна ми пришла, пипнула ми чело и рекла "полазитеее", идемо да обиђемо партизанске стазе. Некако сам се смирио. јелена је ишла поред мене и гледали смо да будемо последњи. Опет ме је ухватила за руку и насмејала се. Пустио сам да мало одмакну по шуми и само сам је прибио уз себе и пољубио у образ. Поцрвенела је, насмејала се и јако ме загрлила. Тада као да више нисам био људско биће, као да сам био неко бестелесан. Као да сам лебдео.
До краја екскурзије и после у школи користили смо сваку прилику да се држимо за руке и пољубимо у образ. Све до почетка следећг разреда смо били у тој фази и тада је, на самом почетку школске године, био први пољубац. Онако искрен и топао. А јооој како је то лепо било. После још један и још један. Онда је наишао период који је донео прекид свега тога. Били смо у некој фази више од прве симпатије и пољупца али ипак неспремни за праву, класичну љубав. Тада то нисам тако доживљавао али сам касније све схватио. Такво стање није могло да се одржи. У њен живот наишао је један, годину дана старији, дечко и првој љубави дошао је крај. Много сам био тужан. Размишљао сам чак и да побегнем од куће, да одем на пусто острво или у легију странаца (наравно да од тога нема ништа) јер сам био клинац.
Живот је после наставио да тече својим уобичајеним током а моје Јелене сам се дуго сећао.
 
LedeniBGD:
Прва љубав десила се у основној школи. Већ ми се дуже време свиђала Јелена али нисам имао храбрости да јој то кажем тј приђем. Чини ми се да ми је било мање стресно да се потучем са петорицом него да јој приђем али и то се десило на екскурзији. Ми на Тјентишту, поред споменика, одељење се окупило испред клупе на којој је стајала разредна и махала еуфорично рукама и окретала се лево-десно објашњавајући нам офанзиве и храбру борбу наших народа и народности са неупоредиво јачим непријатељем кога су другови партизани потукли до ногу иако нису имали ни тенк ни топ ни авион а непријатељ свега тога је имао безброј. Стајала је у последњем реду, плава хаљина преко које се до пола леђа спуштала лепа смеђа коса. Боже како је само лепа била. Ја сам отишао до хотела да узмем лопту јер сам знао да ће после бурног часа историје следити предах уз фудбал. Посматрао сам је кратко са леђа и искористио прилику да уживам у њеној лепоти а да ме не види. Одлучио сам да јој приђем. Стао поред ње, погледала ме, благо насмешила и наставила да слуша разредну. Узео сам њену руку у своју и држао је. Благо ме стегла, чисто да ми стави до знања да јој то прија. У мени лом, вулкани, земљотреси, еуфорични, прелепи колапс организма. Чини ми се да су ме питали да ли хоћу да се још мало држимо за руке па после да ме стрељају, рекао бих без размишљања "да". У свој оној еуфорији, док је објашњавала борбу против окупатора, разредна се у једном тренутку зауставила, са левом руком подигнутом у ваздух, тачно у мом правцу. Уследила је драмска пауза и као гром из ведра неба питање "Јесли ли доброоо?!". Потпуно збуњен и на седмом небу нисам ништа одговорио али ме је неки унутрашњи глас упозорио да се то громовито питање односи на мене и да је тај изненадни тајац због мене. "Да. Што?" упитао сам скроз збуњен и слуђен. "Види на шта личиш! Сав си црвен! Да ли имаш температуру?! Теби причааам!". Ја сам се начисто изгубио. Јелена је од страха пустила моју руку. Разредна ми пришла, пипнула ми чело и рекла "полазитеее", идемо да обиђемо партизанске стазе. Некако сам се смирио. јелена је ишла поред мене и гледали смо да будемо последњи. Опет ме је ухватила за руку и насмејала се. Пустио сам да мало одмакну по шуми и само сам је прибио уз себе и пољубио у образ. Поцрвенела је, насмејала се и јако ме загрлила. Тада као да више нисам био људско биће, као да сам био неко бестелесан. Као да сам лебдео.
До краја екскурзије и после у школи користили смо сваку прилику да се држимо за руке и пољубимо у образ. Све до почетка следећг разреда смо били у тој фази и тада је, на самом почетку школске године, био први пољубац. Онако искрен и топао. А јооој како је то лепо било. После још један и још један. Онда је наишао период који је донео прекид свега тога. Били смо у некој фази више од прве симпатије и пољупца али ипак неспремни за праву, класичну љубав. Тада то нисам тако доживљавао али сам касније све схватио. Такво стање није могло да се одржи. У њен живот наишао је један, годину дана старији, дечко и првој љубави дошао је крај. Много сам био тужан. Размишљао сам чак и да побегнем од куће, да одем на пусто острво или у легију странаца (наравно да од тога нема ништа) јер сам био клинац.
Живот је после наставио да тече својим уобичајеним током а моје Јелене сам се дуго сећао.
Kliknite za proširenje...
Divno opisano :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Sensei
Dan kada je Stelt umro: Iran postaje prva zemlja koja je uništila avione F-35 u aktivnim borbama
Odgovora
7
Pregleda
321
Sensei
Sensei
Soradze
Princeza Dajana je na vrata oženjenog ljubavnika došla u bundi, a - ispod nije imala ništa!
Odgovora
7
Pregleda
267
skura58
skura58

Back
Top