Прва љубав
Све моје прво везано је за тебе. Од септембарског дана када смо безбрижно стајали у дворишту предшколске установе ради прве заједничке фотографије, ми, генерација 1964.-те. Ти и ја, једно поред другог. Тад си ме први пут узео за руку и стидљиво се насмешио. Није ти сметала граја и задиркивање.
Нисмо знали шта је то ,,нешто,, и куда смо пошли. Годинама смо тражили једно друго. На часовима, одморима, школским игранкама, корзоима. Кроз мале слатке пољупце и прве додире у сумрак. Љубоморе и љутње, лексиконе и прве стихове. Писма из армије. Неповерење и страхове. Прве свађе и туге. Растанке и састанке. Страсти, напола доживљене. Средњошколске и студентске дане. Твоје просидбе. Моја одбијања. Твоја праштања.
И још смо лутали онда када си бануо у пола ноћи, дошавши из Београда у Нови Сад да ми кажеш да си мој и ја твоја, до краја. Или онда, годинама касније, када си био спреман за једно моје ,,да,, одрећи се свега, и ње која ти се надала.
Моја прва љубави! Чиста и узвишена. Покисла птицо...
Твоје усне, твој мирис. Недавно смо се срели да обележимо неки догађај. Опет једно до другог. Као да је време стало. И тад смо знали. Изашли смо кратко у летњу ноћ. Звезде у води Дунава. Узео си ме за руку, као некад. Нађосмо се, коначно, дрхтавим уснама, као први пут. Удахнух твој мирис, пуним плућима, заувек.
Волим те, знаш то. Чистотом прве љубави. Несуђене.
Све моје прво везано је за тебе. Од септембарског дана када смо безбрижно стајали у дворишту предшколске установе ради прве заједничке фотографије, ми, генерација 1964.-те. Ти и ја, једно поред другог. Тад си ме први пут узео за руку и стидљиво се насмешио. Није ти сметала граја и задиркивање.
Нисмо знали шта је то ,,нешто,, и куда смо пошли. Годинама смо тражили једно друго. На часовима, одморима, школским игранкама, корзоима. Кроз мале слатке пољупце и прве додире у сумрак. Љубоморе и љутње, лексиконе и прве стихове. Писма из армије. Неповерење и страхове. Прве свађе и туге. Растанке и састанке. Страсти, напола доживљене. Средњошколске и студентске дане. Твоје просидбе. Моја одбијања. Твоја праштања.
И још смо лутали онда када си бануо у пола ноћи, дошавши из Београда у Нови Сад да ми кажеш да си мој и ја твоја, до краја. Или онда, годинама касније, када си био спреман за једно моје ,,да,, одрећи се свега, и ње која ти се надала.
Моја прва љубави! Чиста и узвишена. Покисла птицо...
Твоје усне, твој мирис. Недавно смо се срели да обележимо неки догађај. Опет једно до другог. Као да је време стало. И тад смо знали. Изашли смо кратко у летњу ноћ. Звезде у води Дунава. Узео си ме за руку, као некад. Нађосмо се, коначно, дрхтавим уснама, као први пут. Удахнух твој мирис, пуним плућима, заувек.
Волим те, знаш то. Чистотом прве љубави. Несуђене.