- Poruka
- 129.144
Imala sam 17 godina kada me je trener jahanja u Konjičkom klubu MBM Miloš Đukić (68) silovao. Legao je preko mene i primoravao me da radim stvari koje nisam želela – kaže u ispovesti za „Blic“ Katarina Šolaja (29).
Naša sagovornica sa 15 godina prešla je sa Hipodroma gde je do tada trenirala u Konjički klub MBM koji je najpre bio u Rušnju, a potom je preseljen u Lipovačku šumu gde se i danas nalazi.
Prešla sam u taj klub kada sam imala 15 godina tokom priprema za balkanski šampionat u daljinskom jahanju na Tari. Tamo sam upoznala trenera Miloša Đukića koji je tada bio vlasnik kluba. To je bio prvi put da mi neko kaže da dobro jašem, a dali su mi i njihovog konja da jašem. Dobila sam vetar u leđa, podsticaj i podršku, to mi je tada mnogo značilo. Odlučila sam da promenim klub iz tog razloga – navodi Katarina Šolaja.
Te 2009. godine, trener Miloš Đukić je prvi put, kaže, nasrnuo na nju u klubu koji se tada nalazio u Rušnju.
- Ostali smo sami, i tada me je iznenada napao gurnuvši me, zatim legao preko mene. Uspela sam da pobegnem. Mesecima posle toga, Miloš Đukić, kako tvrdi naša sagovornica, pravio se kao da se ništa nije dogodilo. Nije pričao o spornom događaju, i najnormalnije se ponašao prema njoj. Nastavila sam sa treninzima. Sve je izgledalo potpuno normalno. Oboje smo uslovno rečeno zaboravili na to. Međutim, godinu dana kasnije, nastavio je. Počeli su, kaže, lascivni komentari.
- „Moraš da sv*šiš na konju, ako hoćeš dobro da jašeš“, govorio mi je. Stalno mi je upućivao rečenice seksualne konotacije, odvratne stvari je izgovarao, a ja sam se samo sklanjala i ponašala kao i ostali članovi kluba koji nisu reagovali na taj tip komentara kao na neki problem, te sam rešila da ih i ja ignorišem. Te rečenice je izgovarao svim devojkama, i svi su to znali – kaže Katarina Šolaja.
Treniranje jahanja podrazumeva naporan rad, ne samo kada su u pitanju treninzi, već i bavljenje konjima. Krajem 2010. godine imala je večernji trening, a kako je sledećeg jutra čekao još jedan, odlučila je da prenoći u klubu, što je bila uobičajena stvar za jahače u ovom klubu, i žene/devojke i muškarce.
Došao je, počeo da me masira, pa da me primorava na užasne stvari. Pokušala sam da se izmigoljim, međutim on me je držao, u tom trenutku shvatila sam da sam ostala potpuno sama s njim u Lipovičkoj sumi u sred noći, i da nema ko da mi pomogne, da nemam koga da zovem, niti kuda da bežim. Poznato je da je strog čovek veoma preke naravi. Uplašila sam se da ću ga rabesneti i da će me još više povređivati. Onda sam utrnula i samo sam želela da se završi, da prođe. Vratile su mi se i slike prvog nasrtaja, i već sam krivila sebe što sam ostala tu da noćim, kao da sam zaboravila šta se dogodilo pre godinu dana… Kada je prošlo, pravila sam se da spavam u nadi da je to sve i da me tokom noći više neće dirati – navodi Katarina Šolaja koja je krajem te 2010. godina imala samo 17 godina.
Samo mesec dana nakon silovanja, Đukića su, početkom 2011. druge dve devojke tužile za seksualno uznemiravanje.
- Videla sam kada je jednu ljubio u usta mimo njene volje. One su ga tužile, ja sam ćutala, priveli su ga, pa pustili. Kasnije me je molio da svedočim u njegovu korist. Odbila sam, naravno, međutim, nisam se osmelila da kažem šta mi je uradio – kaže Katarina Šolaja.
Silovanje i zlostavljanje na nju su ostavili užasne posledice. Od prošle godine ide na terapije i kaže, „sada je OK“.
Mislila sam da sam ja kriva, kriva sto sam se vratila, i što ćutim. Mislila sam da ako prijavim, nikada više neću moći da jašem. Iako se u trenutku samog silovanja jednostavno boriš za život iznutra i čini ti se kao da nikada neće proći, kasnije se osećaš kao da si platio preveliku cenu da bi odustao tako lako od onoga što najviše voliš i čemu si posvetio ceo život, i tako počinje taj začarani krug zlostavljanja. Takođe sam bila ubeđena, da ću se u nekoj sledećoj situaciji, ako se ponovi, odbraniti i oderagovati u skladu sa svojim karakterom. Nikada me više nije silovao, ali, ljubio me je u usta na silu, sa ili bez veštačke vilice. Bilo mi je odvratno, ali ništa nisam uradila, trpela sam. Posle silovanja zapravo toliko mrziš i gubiš sebe, da kada se slično ponovi, potpuno se slediš i nemaš snage da se braniš. Misliš se, možda nečim sve ovo i zaslužujem – kaže Katarina Šolaja.
https://www.blic.rs/vesti/hronika/i...ovest-katarine-solaje-29-dugogodisnje/6n0hsyl
Naša sagovornica sa 15 godina prešla je sa Hipodroma gde je do tada trenirala u Konjički klub MBM koji je najpre bio u Rušnju, a potom je preseljen u Lipovačku šumu gde se i danas nalazi.
Prešla sam u taj klub kada sam imala 15 godina tokom priprema za balkanski šampionat u daljinskom jahanju na Tari. Tamo sam upoznala trenera Miloša Đukića koji je tada bio vlasnik kluba. To je bio prvi put da mi neko kaže da dobro jašem, a dali su mi i njihovog konja da jašem. Dobila sam vetar u leđa, podsticaj i podršku, to mi je tada mnogo značilo. Odlučila sam da promenim klub iz tog razloga – navodi Katarina Šolaja.
Te 2009. godine, trener Miloš Đukić je prvi put, kaže, nasrnuo na nju u klubu koji se tada nalazio u Rušnju.
- Ostali smo sami, i tada me je iznenada napao gurnuvši me, zatim legao preko mene. Uspela sam da pobegnem. Mesecima posle toga, Miloš Đukić, kako tvrdi naša sagovornica, pravio se kao da se ništa nije dogodilo. Nije pričao o spornom događaju, i najnormalnije se ponašao prema njoj. Nastavila sam sa treninzima. Sve je izgledalo potpuno normalno. Oboje smo uslovno rečeno zaboravili na to. Međutim, godinu dana kasnije, nastavio je. Počeli su, kaže, lascivni komentari.
- „Moraš da sv*šiš na konju, ako hoćeš dobro da jašeš“, govorio mi je. Stalno mi je upućivao rečenice seksualne konotacije, odvratne stvari je izgovarao, a ja sam se samo sklanjala i ponašala kao i ostali članovi kluba koji nisu reagovali na taj tip komentara kao na neki problem, te sam rešila da ih i ja ignorišem. Te rečenice je izgovarao svim devojkama, i svi su to znali – kaže Katarina Šolaja.
Treniranje jahanja podrazumeva naporan rad, ne samo kada su u pitanju treninzi, već i bavljenje konjima. Krajem 2010. godine imala je večernji trening, a kako je sledećeg jutra čekao još jedan, odlučila je da prenoći u klubu, što je bila uobičajena stvar za jahače u ovom klubu, i žene/devojke i muškarce.
Došao je, počeo da me masira, pa da me primorava na užasne stvari. Pokušala sam da se izmigoljim, međutim on me je držao, u tom trenutku shvatila sam da sam ostala potpuno sama s njim u Lipovičkoj sumi u sred noći, i da nema ko da mi pomogne, da nemam koga da zovem, niti kuda da bežim. Poznato je da je strog čovek veoma preke naravi. Uplašila sam se da ću ga rabesneti i da će me još više povređivati. Onda sam utrnula i samo sam želela da se završi, da prođe. Vratile su mi se i slike prvog nasrtaja, i već sam krivila sebe što sam ostala tu da noćim, kao da sam zaboravila šta se dogodilo pre godinu dana… Kada je prošlo, pravila sam se da spavam u nadi da je to sve i da me tokom noći više neće dirati – navodi Katarina Šolaja koja je krajem te 2010. godina imala samo 17 godina.
Samo mesec dana nakon silovanja, Đukića su, početkom 2011. druge dve devojke tužile za seksualno uznemiravanje.
- Videla sam kada je jednu ljubio u usta mimo njene volje. One su ga tužile, ja sam ćutala, priveli su ga, pa pustili. Kasnije me je molio da svedočim u njegovu korist. Odbila sam, naravno, međutim, nisam se osmelila da kažem šta mi je uradio – kaže Katarina Šolaja.
Silovanje i zlostavljanje na nju su ostavili užasne posledice. Od prošle godine ide na terapije i kaže, „sada je OK“.
Mislila sam da sam ja kriva, kriva sto sam se vratila, i što ćutim. Mislila sam da ako prijavim, nikada više neću moći da jašem. Iako se u trenutku samog silovanja jednostavno boriš za život iznutra i čini ti se kao da nikada neće proći, kasnije se osećaš kao da si platio preveliku cenu da bi odustao tako lako od onoga što najviše voliš i čemu si posvetio ceo život, i tako počinje taj začarani krug zlostavljanja. Takođe sam bila ubeđena, da ću se u nekoj sledećoj situaciji, ako se ponovi, odbraniti i oderagovati u skladu sa svojim karakterom. Nikada me više nije silovao, ali, ljubio me je u usta na silu, sa ili bez veštačke vilice. Bilo mi je odvratno, ali ništa nisam uradila, trpela sam. Posle silovanja zapravo toliko mrziš i gubiš sebe, da kada se slično ponovi, potpuno se slediš i nemaš snage da se braniš. Misliš se, možda nečim sve ovo i zaslužujem – kaže Katarina Šolaja.
https://www.blic.rs/vesti/hronika/i...ovest-katarine-solaje-29-dugogodisnje/6n0hsyl
