Prva i Druga, Srbija.

момоа

Stara legenda
Poruka
78.882
Nakon sto sam probio himen sa gej paradom, zeleo bih da otvorim jos jednu pandorinu kutiju od temcuge.

Naime, ovo je moja omiljena tema za neobavezno caskanje, podbadanje ljudi medj rebra i unosenje hipertenzicne atmosfere. Iskonska podela u Srba na prve i na druge, koja postoji jos od Vince i Lemurije, ali se zvanicno profilisala tokom 90ih, kada se deo intelektualaca "odvojio" i izdao knjigu pod nazivom "Druga srbija" zeleci da se na taj nacin ogradi od Miloseviceve politike koju su oni peripirali kao nacionalisticku. Oni koji nisu pripadali tom nacinu razmisljanja, a to je vecina Srbije, proglasili su ih izdajnicima, a pogrdno ih nazvavsi "drugosrbijancima". Tako sa jedne strane imamo drugosrbijance kojih aproksimativno, po mojoj slobodnoj proceni, a zasnovanoj na pracenju anketa i analiza, ima oko 20-25%, dok cemo za potrebe ovog razgovora, one koji tu ne pripadaju, dakle vecinski deo srpskog naroda svrstati pod folder "prvosrbijanci".

Imate li vise naklonosti prema prvima ili drugima i mislite li da jedni mogu bez drugih? Da li mislite da je ova podela ispravna ili je mozda previse kruta i rigidna? Do koje mere je normalno da postoje podele, a kada to prerasta u preteranu polarizaciju i opasnost za drustvo?

Ponovo bih zamolio da, ako je to ikako moguce, rasprava prodje bez ujedanja i niskih udaraca. Hvala i prijatno.

P.S. Iskreno se nadam cetvorocifrenom broju komentara
 
6a00d834520b4b69e2011570629a7b970b-400wi

Подела друштва на либералне и конзервативне елементе су сасвим нормална, у већим државама постоје читави региони који важе за једно или друго.

Немогуће је имати друштво које има апсолутни консензус по било ком питању, јер људи због околности свог живота увек нагињу на једну или другу страну.

Узмимо пример који ће ти бити близак- Нпр. Права геј популације.

Свако ко није хетеросексуалан зна каква је то унутрашња борба, борба са самим собом, превазилажење свог основног програмирања из родитељске куће, страхова, гриже савести, пре него што човек себе прихвати. А затим каква је то борба, некад непремостива, да се очувају добри односи са породицом, пријатељима, људи који су битни. Уз то мораш да се паралелно бориш против сопствених страхова од старости и преостале унутрашње хомофобије у виду повремено перзистирајућих мисли о грижој савести, али и против површности и оптерећености плочицама унутар геј заједнице. Ако то успеш све да пребродиш, и у друштву које те константно назива болесним первертидом постанеш успешан човек, онда видиш себе као успешног борца и имаш на шта да поносан. И није немогуће да лгбт мучен свм својим мукама помисли "Види ове бридере, благо њима, њих воли њихова мама" кад види младу породицу.

С друге стране, свако ко има малу децу зна шта је за њих жртвовао. Финансијски, непроспаване ноћи, личну слооду, превремено старење, бриге, наде, тактизирање. Кад имаш бебу не можеш ни да имаш секс скоро никад, јер си одвратан, неиспаван, уморан, јер ти је жена непривлачна, намуњена, бледуњава, испијена, јер беба нон стоп вришти, јер не може да спава, а ни ти не спаваш, а мораш да је нахраниш, а мораш и да радиш да би је прехранио, констано си на послу мамуран, смрдиш на повраћку. И коначно кад се мало опоравиш и кад се коначно опет осетиш секси и успешно онда направиш другог демона и цела прича крене од почетка. Уз то ти таште и свекрве соле памет да не васпитаваш дете како треба и не бринеш се о њему како треба, па покушају да преузму тај посао, па мораш са њима да се свађаш око тога и носиш са њиховим постменопаузалним неурозама. А кад деца мало поодрасту онда им плаћаш енглеки, немачки, фудбал, балет, онда поломе ногу на баскету, или имаш страхове да ће да крену да се крешу са 13 година и вутрају са 14, и да ли ће ти емигрирати и кад емигрирају онда имаш микс среће што су се спасли али туге јер ћеш умрети сам, јер ћеш ти сахранити своју маму након што ти се напије крви и живаца, а тебе ће деца из Чикага или Београда да покопају онлајн и одгледају опело преко скајпа.

И онда помислиш "Види ове педере, благо њима само се ј.ебу у дупе".

Дакле, због различитог живота и унутрашњег и спољашњег постојаће различити људи и идеологије.

Питање је само зашто је у Србији и сличним друштвима несхватљиво да постоје два или више идеолошких праваца, него се стално прича о некој слоги и колективизму.
 
Poslednja izmena:
Podela na dva tabora nije nikakva posebnost Srba, ali ima svoje specificnosti u ovdasnjim okvirima. Naravno da je svako drustvo duboko podeljeno, ali me zanima da se u ovoj temi fokusiramo iskljucivo na tu vrstu podele unutar Srbije.
 
Podela na dva tabora nije nikakva posebnost Srba, ali ima svoje specificnosti u ovdasnjim okvirima. Naravno da je svako drustvo duboko podeljeno, ali me zanima da se u ovoj temi fokusiramo iskljucivo na tu vrstu podele unutar Srbije.
тзв друга србија је секта, толико су и бројни да сви стану у тираж новина Данас
 
Podela na dva tabora nije nikakva posebnost Srba, ali ima svoje specificnosti u ovdasnjim okvirima. Naravno da je svako drustvo duboko podeljeno, ali me zanima da se u ovoj temi fokusiramo iskljucivo na tu vrstu podele unutar Srbije.

Да, али људи у Србији су зачуђени чињеницом да постоје другачија мишљења.

Па све неистомишљение проглашавају за Издајнике и Несрбе.
 
6a00d834520b4b69e2011570629a7b970b-400wi

Подела друштва на либералне и конзервативне елементе су сасвим нормална, у већим државама постоје читави региони који важе за једно или друго.

Немогуће је имати друштво које има апсолутни консензус по било ком питању, јер људи због околности свог живота увек нагињу на једну или другу страну.

Узмимо пример који ће ти бити близак- Нпр. Права геј популације.

Свако ко није хетеросексуалан зна каква је то унутрашња борба, борба са самим собом, превазилажење свог основног програмирања из родитељске куће, страхова, гриже савести, пре него што човек себе прихвати. А затим каква је то борба, некад непремостива, да се очувају добри односи са породицом, пријатељима, људи који су битни. Уз то мораш да се паралелно бориш против сопствених страхова од старости и преостале унутрашње хомофобије у виду повремено перзистирајућих мисли о грижој савести, али и против површности и оптерећености плочицама унутар геј заједнице. Ако то успеш све да пребродиш, и у друштву које те константно назива болесним первертидом постанеш успешан човек, онда видиш себе као успешног борца и имаш на шта да поносан. И није немогуће да лгбт мучен свм својим мукама помисли "Види ове бридере, благо њима, њих воли њихова мама" кад види младу породицу.

С друге стране, свако ко има малу децу зна шта је за њих жртвовао. Финансијски, непроспаване ноћи, личну слооду, превремено старење, бриге, наде, тактизирање. Кад имаш бебу не можеш ни да имаш секс скоро никад, јер си одвратан, неиспаван, уморан, јер ти је жена непривлачна, намуњена, бледуњава, испијена, јер беба нон стоп вришти, јер не може да спава, а ни ти не спаваш, а мораш да је нахраниш, а мораш и да радиш да би је прехранио, констано си на послу мамуран, смрдиш на повраћку. И коначно кад се мало опоравиш и кад се коначно опет осетиш секси и успешно онда направиш другог демона и цела прича крене од почетка. Уз то ти таште и свекрве соле памет да не васпитаваш дете како треба и не бринеш се о њему како треба, па покушају да преузму тај посао, па мораш са њима да се свађаш око тога и носиш са њиховим постменопаузалним неурозама. А кад деца мало поодрасту онда им плаћаш енглеки, немачки, фудбал, балет, онда поломе ногу на баскету, или имаш страхове да ће да крену да се крешу са 13 година и вутрају са 14, и да ли ће ти емигрирати и кад емигрирају онда имаш микс среће што су се спасли али туге јер ћеш умрети сам, јер ћеш ти сахранити своју маму након што ти се напије крви и живаца, а тебе ће деца из Чикага или Београда да покопају онлајн и одгледају опело преко скајпа.

И онда помислиш "Види ове педере, благо њима само се ј.ебу у дупе".

Дакле, због различитог живота и унутрашњег и спољашњег постојаће различити људи и идеологије.

Питање је само зашто је у Србији и сличним друштвима несхватљиво да постоје два или више идеолошких праваца, него се стално прича о некој слоги и колективизму.

Ova zadnja recenica je u sustini kljucna, nemogucnost da se shvati da su podele normalna stvar i da postoje bukvalno na svakom koraku i kolektivisticki kako kazes pristup svemu, kao i pptreba da druge ubedimo u ono sto mislimo, posto smo duboko svesni krhkosti svojih povrsnih stavova te ce nam, ako ubedimo drugog u nas stav, to biti potvrda smo valjda u pravu.
 
Nakon sto sam probio himen sa gej paradom, zeleo bih da otvorim jos jednu pandorinu kutiju od temcuge.

Овде се о томе дискутовало више десетина хиљада пута и леш Друге Србије смо већ одавно истоварили на сметлиште историје. Врло ретро-тема, али то не значи да ниси модеран.
 
Ti si bas klasican primer ovoga o cemu sam govorio u replici na Nosferatov post
па јбг давно би изумрли кад би сви били педери као онај деки коми стамболићевац, типичан представник тзв друге србије
зато што сви знају да су из стамболићевог јајца изгмизали и весна пешић и шиптар горан свилановић
 
Овде се о томе дискутовало више десетина хиљада пута и леш Друге Србије смо већ одавно истоварили на сметлиште историје. Врло ретро-тема, али то не значи да ниси модеран.

Neke teme je potrebno vise puta ponoviti, pogotovo ovako glomazne.
 
даје човек вештачко дисање лешини друге србије, можда буде нешто као чудо невиђено, можда оживи стамболић

Ne znam sto si se zakacio za Stambolica, ovde mi uopste on nije pao na pamet, rec je o sustinskoj podeli izmedju dva nacina razmisljanja i dva nacina gledanja na svet. Naravno da te podele svuda postoje i da je to normalna stvar, ali ovde kao sto kazem, zelim da se fokusiramo na ovdasnje podrucje.
 
подела на исток и запад и битка коју међусобно воде од постанка света је у србији превазиђена још од времена светог саве
ми смо исток западу и запад истоку, ми смо она мала капија која ће западу да ували огромног кинеског змаја
у суштини ништа ново, размена
 
па јбг давно би изумрли кад би сви били педери као онај деки коми стамболићевац, типичан представник тзв друге србије
зато што сви знају да су из стамболићевог јајца изгмизали и весна пешић и шиптар горан свилановић
Fanfekt koji mnogi ne znaju je da je upravo Stambola početkom osamdesetih hapsio Vesnu Pešić ,njenog ex muža Srdju Popovića i recimo Boru Tadića kao "disidente " zajedno sa Kostom Čavoškim i još nekima , doduše nije baš to bila neka strašna robija mesec -dva kopanja krompira u Padinjaku . :lol:
 
Podela na dva tabora nije nikakva posebnost Srba, ali ima svoje specificnosti u ovdasnjim okvirima. Naravno da je svako drustvo duboko podeljeno, ali me zanima da se u ovoj temi fokusiramo iskljucivo na tu vrstu podele unutar Srbije.
Nisu problem podele, vec izbor koji se mora napraviti.
Reci "DA" za EU sa sobom povlaci niz politickih odluka, reci "NE" za EU sa sobom povlaci niz drugih politickih i ekonomskih posledica.
Ne moze i "DA" i "NE", a niko ne zeli da trpi posledice suprotne odluke.
To dovodi do polarizacije drustva i izrazenijih podela nego sto stvarno jesu.
 

Back
Top