Pružio je sve i uzeo živote.

Nekada nas radoznalost navede da probamo nešto novo...
Nekada bunt prema društvu, želja da budemo drugačiji...voljena osoba, problemi u porodici...
Ili samo želimo da pobegnemo od stvarnosti...
Može biti knjiga, muzika, sport, izlasci, alkohol ....
U Veneciji na ulasku u klub nude nam neke pilule...
Posle par pića i čiča glišu smo crtali po šanku....
Sve je to bilo kao hladno predjelo...
Šmrkanje, duvanje, gutanje ...sintetičke droge... ako se ne predoziraš, ništa nije opasno....Sa svega se možeš skinuti....
Osim sa heroina....esencije opijuma... koja um i telo vodi božanskog stanja...
Našeg prijatelja koji nam je uvek davao sve..
Bilo je lepo, dok je um kontrolisao telo....
U izdvojenom separeju, skrivenom od pogleda, slatki opijum je strujao našim venama...prepustili smo se našem božanstvu...
Putovanje počinje... Rim, Prag, Petersburg, Minsk, Moskva .....
Mesec nikada nije bio sjajniji...trava zelenija, voda bistrija....belom lađom smo stigli u svet iza horizonta....
Nikada se nismo vratili, ostali smo da živimo u svetu magije i čuda...

 

[Black_star]

Sveta narkomanska prica

Sveta narkomanska prica,
zaista je prica o trnovoj ruzici
10 bozijih zapovesti,pesmi sirena
i viziji greha
kroz uvo od igle.

Sav splet ljudskih nestvarnih lazi
sazdan u prelepom trnovom grmu
koji za razliku od bozijeg
ne gori...

pravednik ne zna,pokajnik ishte
da prodje kao bogatas i procisti se
kroz iglene usi.

on trazi boga,njegov glas,njegovu zapovest
odlucice da li da je poslusa kad do nje stigne
da je voli.
trnovu ruzicu.skrivenu u nedodirljivoj mistici
svetskog grma lazi koji
za razliku od bozijeg
ne gori.

mojsije je proslost,dosadna prica.
on cuje ciji vapaj,zeli nesto novo.
spasavajuci nju jedina je sansa da spase i sebe

i on hrli ka njoj
bode svoje ruke trnjem
grma lazi,on se ne plasi...
grm ne gori,on zna da je od lazi
ali rumena vatra ruzice je sakrivena
negde...tu...za njega.
i on se bori da je spase,on tone ka njoj
nabadan,izgreban.

da li ju je nasao...?
luta u mraku zbuna.
izgubljeni osvajac,spasilac...
sebe? nema nje...
nema glasa spasa,nema bozijeg uputstva
za njegov spas.

on ne moze da shvati ni
sta je cak pozeleo da spase.
da li je jos napolju,na sigurnom,
van grma? da li je sve vreme
goreo sam,zeleci da zapali plam, da unisti
grm od lazi,ciji je postao deo,time da potvrdi zar...

sada cak ne zeli ni to.on gleda na sebe van grma,
koji ne gori...tamnicasto-plav,spolja,iz istine gledan,
taj grm je pesma sirena...razbuktala laz. da li zbog poklona ili ne
(jer sva laz skupljena na jednom mestu ostavlja predivan prostor okolo
za istinu, kao svez dah...odakle posmatrana izgleda jos lepse)
on pocinje da veruje da je ceo grm bila ruzica sama...
i bas sama.i opet sama...
predivna, iako se bastini sva od lazi (jos je nesto u njoj).
i dalje veruje da predivan brsljen zove njega,
bas njega, u svoje ralje. da je on bio izabran...
da li je ona ta? da li su njh dvoje zajedno?
sve je jedno.sada znas,taj (njen) plan ne uspeva.

jesi li musko,da li ces pokleknuti pod izazov
ove nove romantike-patetike? cemu da se das?
ti znas da sva deca placu,i da nije sve u macu
koji sece tu laz,na sve nacine,dok jednom i sam ne ucuti.

uostalom,gde ti je mac,hrabri prince? da li je ostao u zbunu,
tamo negde, u njoj? tek tada shvatas da nije sve jedno,
da izgubis ono sto nikad nisi ni bio, niti mogao biti.
od toga ne mozes se sakriti,bas tu,u centru nizine,
makar i na obzorju istine,u svezem dahu, koji ti on,grm,
jos ziv i mistican, daje na poklon,
Trnova ruzice...

 

[Soradze]

Nekada nas radoznalost navede da probamo nešto novo...
Nekada bunt prema društvu, želja da budemo drugačiji...voljena osoba, problemi u porodici...
Ili samo želimo da pobegnemo od stvarnosti...
Može biti knjiga, muzika, sport, izlasci, alkohol ....
U Veneciji na ulasku u klub nude nam neke pilule...
Posle par pića i čiča glišu smo crtali po šanku....
Sve je to bilo kao hladno predjelo...
Šmrkanje, duvanje, gutanje ...sintetičke droge... ako se ne predoziraš, ništa nije opasno....Sa svega se možeš skinuti....
Osim sa heroina....esencije opijuma... koja um i telo vodi božanskog stanja...
Našeg prijatelja koji nam je uvek davao sve..
Bilo je lepo, dok je um kontrolisao telo....
U izdvojenom separeju, skrivenom od pogleda, slatki opijum je strujao našim venama...prepustili smo se našem božanstvu...
Putovanje počinje... Rim, Prag, Petersburg, Minsk, Moskva .....
Mesec nikada nije bio sjajniji...trava zelenija, voda bistrija....belom lađom smo stigli u svet iza horizonta....
Nikada se nismo vratili, ostali smo da živimo u svetu magije i čuda...

Doco, sve pohvale za post!
Tema je više nego ozbiljna...
Lana peva kao da je "spuštena" heroinom...
Prosto - nema šta da se kaže...
Bravo!

 

[Susan Sto Helit]

Ja još živim u svetu čuda, i ne cenim to.

 

[Џорџи]

Aaa otud heroina uze nik