Prostitucija u delima umetnika

[Nina]

Svet kurtizana, koketa, prostitutki i ostalih „prijateljica noći“ bio je omiljena tema umetnika u drugoj polovini 19. veka.
Dva muzeja su da joj posvete čitavu izložbu, prvu te vrste,2016.g.pod nazivom „Laki moral. Prostitucija u francuskoj umetnosti 1850-1910“
Bili su to muzeji Orsej u Parizu a nakon Orseja izložba se preselila u Muzej Van Goga u Amsterdamu.

Sama izložba izazvala je veliko interesovanje a kritičari su je nazvali kulturnim događajem.
Na izložbi se nalazi preko stotinu eksponata, od slika i crteža Pikasa (deo slika iz plavog perioda napravio je nakon posete ženskom zatvoru „Sen Lazar“), Degaa, Manea, Van Goga, Munka i Tuluz-Lotreka.Većina prostitutki tog vremena je živela i radila pod skoro ropskim uslovima, ali umetnici su predstavljali romantizovanu verziju, pretvorivši njihovu bedu u proslavu umetnosti i svog ličnog talenta. Društvena istorija je bila užasna, ali slike su fantastične.

Nekoliko slika koje su bile na toj izložbi.

 

[Nina]

Edgar Dega, Naga žena češlja kosu, oko 1877/80

 

[Nina]

Gistav-Adolf Mosa, Ona, 1905.

 

[Nina]

Đovani Boldini, Žurka u Mulen ružu, oko 1889.

 

[Nina]

Anri Evenpul, Kafe Arkur u Parizu, 1879.

 

[Nina]

Anri Žerve, Rola, 1878.

 

[Nina]

Pablo Pikaso, Gospodjice iz Avinjona
Muzej moderne umetnosti, Njujork, platno, 1907.

Ova nasilno fragmentovana scena iz bordela, koja je radikalno izmenila tok istorije umetnosti, smatra se prvom kubističkom slikom.
„Jedno je videti, a nešto sasvim drugo naslikati.“ Ova Pikasova izjava na najbolji način objašnjava suštinu njegovog pristupa umetnosti. Njegova namera nikad nije bila da imitira stvarnost, stoga ni njegove slike nisu realistični prikazi ljudi, predmeta i prostora. Umesto da posmatra predmet iz jedne tačke, on ga istovremeno posmatra iz više uglova i tako ga prikazuje. Ovaj postupak je prvi put primenio upravo na Gospođicama iz Avinjona. Ako pogledamo figuru u desnom uglu prvog plana vidimo da su telo i glava različito oblikovani – istovremeno se vide i leđa i lice. Lica dve žene u središtu su prikazana anfas ( spreda ) dok su im nosevi u profilu. Pikaso je zapravo rasparčavao ono što vidi, potom je te elemente razbacivao, mešao ih, da bi ih na kraju ponovo sastavio u neku novu celinu. Kao dete koje slaže puzzle – a umetnost je za njega, kako je sam rekao, i bila velika igra.

 

[Nina]

Eduar Mane ~ Olimpija ~ 1863.Nalazi se u Muzeju Orse u Parizu.

„Kada nam naši umetnici prikazuju Venere, oni ispravljaju prirodu, lažu. Eduar Mane se zapitao čemu lagati, zašto ne bismo rekli istinu. Predstavio nam je Olimpiju, tu kćer našeg vremena koju srećete po pločnicima, s mršavim ramenima uvijenim u šal od izbledele vune.” Emil Zola ovim rečima pokušava da odbrani jedno od dela koja su izazvala najveći skandal u istoriji umetnosti.

Nakon iskustva u Salonu odbačenih sa slikom „Doručak na travi”, koja je takođe skandalizovala javnost zbog nage žene u prisustvu dva obučena muškarca, Mane je ponovo pokušao da izloži sliku u Salonu, i to ovom slikom, dižući ponovo veliku buku. Prepoznatljiv model (Viktorin Meran), proizvoljna poza, drzak i suguran pogled, istaknuta i nimalo idealizovana nagost, nakit koji je bio u modi, prisustvo crne mačke kraj ženinih nogu, uticali su da delo bude neprihvatljivo za široku publiku i kritiku. Tome bi trebalo dodati i odabir naziva „Olimpija”, što je bilo „umetničko ime” mnogih tadašnjih prostitutki.

 

[Nina]

Vlaho Bukovac, Velika Iza

Slika nastaje 1882,godine, pod inspiracijom tada popularnim bulevarskim romanom Aleksisa Buvijea iz 1879. godine o čuvenoj pariskoj kurtizani, koji je u nastavcima izlazio u časopisu La Monde.Bukovac sliku završava i odnosi je pariskom profesoru Kabanelu na procenu. Nakon dobijanja negativne kritika na račun neproporcionalnosti figure, briše prethodni lik i za novi model uzima devojku iz obližnjeg bordela. Slikar završava sliku za pet dana rada

 

[Nina]

Ežen Delakroa,Žena sa papagajem, 1827, Muzej likovnih umetnosti u Lionu

Delakroa je pretrpeo sentimentalnu ili senzualnu krizu između 1825. i 1827. koja ga je navela da naslika mnoga manje ili više erotska dela – prema njegovom privatnom dnevniku iz tog vremena, završetak slikanja je tako bio isprepleten sa seksualnim zadovoljstvom pre nego što je mlada manekenka otišla.Uzor za ovo delo može biti Mademoiselle Laure, koja se takođe pojavljuje u delima istog umetnika Smrt Sardanapala i Grčka među ruševinama Misolongija, obe datiraju iz istog vremena. Druga mogućnost je Rouz, još jedan od njegovih modela.

 

[Nina]

Tizianova 'Venera Urbina' iz 1538. g.Čuva se u galeriji Ufici u Firenci.

Umetniku je pozirala Anglea del Moro, jedna od najbolje plaćenih kurtizana Venecije.
Smatrana jednim od najvećih remek-dela u istoriji slikarstva, Venera od Urbina oličava savršenu predstavu žene, koja poput Venere postaje simbol ljubavi, lepote i plodnosti. Sve ovo Ticijan daje zahvaljujući veštoj upotrebi boje i njenih kontrasta, kao i suptilnoj igri aluzija i značenja. Slika je, kao i Ticijanovi ženski aktovi, inspirisala i preuzela je od drugih umetnika za svoje reprodukcije ženskih aktova..

 

[Nina]

Francisko Goja –Gola Maja

Maja nije vlastito ime, već označava gizdavu ženu slobodnog ponašanja niže madriske društvene klase
Goja je sliku naslikao između 1797. i 1800. godine. Slika je "prvi, u prirodnoj veličini ženski akt u zapadnjačkoj umjetnosti".

Prvi vlasnik slike bio je tadašnji španjolski premijer, Manuel de Godoy y Álvarez de Farie,pa su mnogi nagadjali da bi žena sa slike mogla biti njegova ljubavnica, Pepita Tudo od Castillo Fiele.Drugi su opet tvrdili da je na slici vojvotkinji od Albe, s kojom je navodno,Goya imao aferu. Nijedna teorija nije potvrđena,

Slika nikad nije javno izložena tokom Gojinog života i bila je u vlasništvu porodice Godoy do 1808. godine kada je celokupno vlasništvo porodice Godoy zaplenio kralj Ferdinand VII nakon pada s vlasti i progonstva, a 1813. god. španska inkvizicija je oduzela sliku vraćajući je tek 1836. godine Akademiji likovnih umetnosti San Fernando u Madridu.

Goya je 1815. godine bio doveden pred španjsku inkviziciju koja je sliku smatrala nemoralnom i pokušali su da saznaju ko je naručio sliku.
Rezultat njihovog istraživanja je nepoznat. Slika se od 1910.nalazi u Muzeju Prado.

p.s. Goja je naslikao i "Obucena Maja" kao pandam slici "Gola Maja"

 

[Nina]

Gistav Kurbe, San, Venera i Psiha, 1864.

Kompozicija oslikava dve nage žene u intimiziranom prostoru. Jedna od njih je u ležećem položaju na krevetu natkrivljenim debelim baldahinom, dok je druga,napola prekrivajući svoje obline belom tkaninom, nagnuta ka njoj. U istoriji umetnosti ova scena je prepoznata kao seksualni čin koji aludira na intimnu vezu između dve devojke, a mitološke reference su sagledane kao sredstvo za kritikovanje buržoaskog morala.

 

[Nina]

Boldinijevi detalji
Tokom Belle Epokue, žene zadovoljstva - tokom dana - često su se oblačile kao druge. Prepoznavala se po malim detaljima, poput krinolina ili ekscentrične čizme ili neobične frizure. Đovani Boldini hvata ove detalje na ovoj slici, koji se ističu i zahvaljujući kontrastu sa ostatkom (siromašnije) slike.

 

[Nina]

Žan-Luj Foren, „Klijent“, 1898

(Cinična) mušterija koju je video Forain
Ironičan i nemilosrdan svetski karikaturista, Forajn hvata prljavi i, na svoj način, groteskni svet iza tržišta seksa:
dame - neke više nisu mlade koje pokazuju svoja tela kao u cirkusu, debelu i ciničnu mušteriju koja izgleda hladno.

 

[Nina]

Feliks Valoton, "Žene u toaletu", 1897

Harem intimnosti
Uz kontrast između trezvenosti slike i prikazane strašne scene, Valoton opisuje jedan od najponižavajućih rituala u svetu prostitutki:
periodične provere zdravlja i higijene plaćenih dama. Ovde, dakle, normalna rutina čišćenja postaje trenutak koliko je neophodan koliko i bolan za devojčice.

 

[Nina]

Anri de Tuluz-Lotrek, „Medicinska inspekcija: plava domaćica“, 1894.

Lotrek je živeo više od godinu dana u bliskom kontaktu sa prostitutkama bordela, slikajući njihove navike, poroke, probleme
ali i male dnevne radosti, poput saučesništva koje se stvaralo između žena koje su delile istu sudbinu.

 

[Nina]

Vincent Van Gog, "Glava prostitutke", 1885.

Tokom perioda svog života, Vincent Van Gogh je delio sudbinu sa prostitutkom.
Pisala je svom bratu Teu o njoj i želji da ublaži njen moralni teret.

 

[Nina]

Žan Bero, "L'Attente", 1880.

Atmosfera Žana Beroa
Ovde ništa nije eksplicitno, ali gledaocu je potrebna mašta. Šta čeka žena koja, kako sam naslov kaže, čeka?
A ko je čovek preko puta? Prostitucija se krije iza ispravno mislećih fasada, čak i u 19. veku.

 

[Nina]

Žan-Leon Žerom, „Grčki enterijer“, 1848.

Oporavak antičkog (i njegovih poroka) u devetnaestom veku
Žan-Leon Žerom - jedan od takozvanih neo-grčkih umetnika koji je iz druge polovine devetnaestog veka
obnovio mnoge teme vezane za antičku Grčku - ovde zamišlja ginecej, deo kuće rezervisan za žene.

 

[Nina]

Fransoa Buše, „Ležeća devojka“, 1751

Nalazimo se u osamnaestom veku, eri raskalašnih zadovoljstava. Koje, međutim, nisu bile uvek i samo plotske: ova ležeća devojka, koju je prikazao Buše, jeste, da, gola i u lascivnom položaju, ali je istina i da pored nje ima otvorenu knjigu. Prema mnogim istoričarima, žena ovde je Mari-Luiz O'Merfi, koja je tri godine bila ljubavnica kralja Luja XV.

 

[Nina]

Rembrant, „Blutni sin rasipa svoje bogatstvo sa prostitutkom“, 1635.

Veliki Holanđanin Rembrant želeo je da se ovde prikaže, zajedno sa ženom koju je voleo, u veoma intenzivnoj alegoriji,
preuzimajući parabolu o Razbludnom sinu koji se zabavlja u kućama za uživanje.

 

[Nina]

Bordeli u Pompeji i slike

Kuće ljubavi drevnih Pompeja su mali slikovni traktat o najamnoj ljubavi. Eksplicitni crteži, puno seksa i jakih boja obeležili su mesta na kojima je zadovoljstvo plaćeno. Ove slike će uticati (više stilski nego sadržajno) na mnoge umetnike prošlog veka, kao što je, na primer, Masimo Kampilji.

 

[Nina]

Bordel(salon) u Rue des Moulins Anri de Tuluz-Lotreka, 1894.

U svojoj dvadesetogodišnjoj umetničkoj karijeri, Tuluz-Lotrek je bio izuzetno plodan, kreirao je 737 platna,
275 akvarela, 363 grafike i postera i najmanje 5.084 crteža - kao i radove od keramike i vitraža.

Prva devojka na ovoj slici je Mirej, jedna od prostitutki iz bordela Rue d'Aboaz - gde je slika, u stvari, smeštena, uprkos naslovu.
To je najpoznatija od desetina slika koje je Lotrek napravio u pariskim bordelima.