Извини ако си помислио да те нападам, то ми није била намјера. Хтједох само скренути пажњу на веома раширену појаву да се нешто ружно назива сељачким. Свели смо ријеч сељак готово на увреду, а све што имамо дугујемо сељаку. Сељак је Србију и хранио и бранио, одвајкада. Зато бих и себи ошајдарио једну преко зуба кад ми излети да употријебим ријеч сељак за опис нечег ружног, а дешава ми се иако сам свјестан тога, толико се увријежило.
Што се самих псовки тиче, оне су дио језика, српски је њима прилично богат (или „богат”, како год). Ако се пријетимо једне од теорија зашто имамо толико псовки која каже да смо их развили у вијековима немоћи под Турцима које смо могли само псовати, то би се могло примијенити и овдје. Не знаш с ким разговараш, не можеш му ништа сем... па наравно, да га испсујеш. Можда је то један од разлога. Наравно, додатно олакшава и то што овако не видиш да нпр. псујеш мргуда од 120 кила кога не би ни попријеко погледао уживо...