Proslost - skrivanje gresaka ili pravo na svoju intimu

[Lollol]

Cesto kada se pomene proslost, ljudi odmah postanu defanzivni, "to je moje licno, intima", i to je u neku ruku tacno.
Nekako mi se cini da ljudi ipak ljudi izbegavaju pricu o proslosti jer imaju nesto cega se stide i ne ponose (a zar nemamo svi u neku ruku).

Zasto je ta proslost toliko tabu tema, da li je to nasa "svetinja", intima, sta vec, ili nesto, svoje neke greske zelimo da prikrijemo, pa koristimo intimu kao izgovor za to?
Imate li vi postovane kolege i koleginice, nesto iz svoje proslosti sto krijete, tj. sto se precutali a time se ne ponosite? Oni malo hrabriji mogu i da iznesu to cime se ne ponose, ukoliko zele.

Gde prestaje granica "to je moja stvar, intima" u nekoj vezi? Da li veza moze da funkcionise lepo, ako neke detalje iz nase proslosti precutimo i koliko toga precutimo? Da li je to ok prema drugoj strani i postoje li neke stvari koje treba precutati?
Kako bi ste vi reagovali, da eto posle, nekog vremena, bilo to 6 meseci, godinu-dve otkrijete nesto o voljenoj osobi? Da li bi bili razocarani time sto je nesto bilo skriveno od vas ili bi ste bili otvorenih shvatanja i postovali to sto vam je voljena osoba nesto precutala?

 

[Џорџи]

Mislim da nemaju sta preterano da sakriju nego ili je nadrk stav u pitanju ili bi da dignu cenu

 

[ZvonkoPiksel]

treba reći ali ne previše detaljno,može se druga osoba opteretiti glupostima bez potrebe ili utripoivati nešto,sumnjati,štaznam.a teško se ja razočaravam,jer negajim očekivanja neznam kakva.možda jesam pre ali više ne.nevredi to ništa samo sjebava

- - - - - - - - - -

svakog dečka i devojku obavezno potam sa koliko ih je bio ili bila.mnogo to govori,nevolim lake momke i devojke

- - - - - - - - - -

ja odmah kažem,nema šta tu da se krije,otvoren skroz

 

[Leon01]

Ima par slicnih tema
A zna se sta je skrivanje a sta intima tako da...

 

[Gost377586]

Cesto kada se pomene proslost, ljudi odmah postanu defanzivni, "to je moje licno, intima", i to je u neku ruku tacno.
Nekako mi se cini da ljudi ipak ljudi izbegavaju pricu o proslosti jer imaju nesto cega se stide i ne ponose (a zar nemamo svi u neku ruku).

Zasto je ta proslost toliko tabu tema, da li je to nasa "svetinja", intima, sta vec, ili nesto, svoje neke greske zelimo da prikrijemo, pa koristimo intimu kao izgovor za to?
Imate li vi postovane kolege i koleginice, nesto iz svoje proslosti sto krijete, tj. sto se precutali a time se ne ponosite? Oni malo hrabriji mogu i da iznesu to cime se ne ponose, ukoliko zele.

Gde prestaje granica "to je moja stvar, intima" u nekoj vezi? Da li veza moze da funkcionise lepo, ako neke detalje iz nase proslosti precutimo i koliko toga precutimo? Da li je to ok prema drugoj strani i postoje li neke stvari koje treba precutati?
Kako bi ste vi reagovali, da eto posle, nekog vremena, bilo to 6 meseci, godinu-dve otkrijete nesto o voljenoj osobi? Da li bi bili razocarani time sto je nesto bilo skriveno od vas ili bi ste bili otvorenih shvatanja i postovali to sto vam je voljena osoba nesto precutala?

pa pazi zavisi sta je precutao,ono zenu decu ne bi oprostila kera bi onda da je serijski ubica mozdaaaa
al ozbiljno sve zavisi od tajne i koju tezinu joj dajemo...
jer moze da se desi da je neko nesto precutao a meni je recimo to totalna glupost i da mu se ismejem sto se kidao u sebi tj cimao dal da mi kaze nesto sto je meni ali totalno nebitno,a opet moze da kaze nesto zbog cega bi se zamislila..
znaci prvo ide procena osobe pa onda iznosenje informacija...
mada opet mozes i bez toga ako ides na foru full iskrenost pa gde puklo puklo..

 

[Ellena01]

Samo mogu da kažem da se na lažima ništa ne gradi...jer kad se istina sazna, a sazna se kad tad, temelji postanu vrlo klimavi.

 

[jolemisa]

Obozavam da pricam o dozivljajima iz decijih dan,pa i iz tinejdzerskih,jer bilo je tu lepih uspomena,bilo je i poneki kiks,normalno,ali rado se secam i volim da pricam o tome,jer nemam sta da krijem.

 

[ISTRAZIVAC9]

Poverenje je osnovna "poluga" u svakoj vezi, a pogotovo u braku.

 

[N3M0N]

Samo mogu da kažem da se na lažima ništa ne gradi...jer kad se istina sazna, a sazna se kad tad, temelji postanu vrlo klimavi.

Mislim da skrivanje prošlosti nije laž, laž bi bila ako je neko lagao o svojoj prošlosti. A ako je skriva ko zmija noge onda to nije laž. Samo govorim svoje mišljenje, neko će to pak protumačiti kao laž, sve zavisi od osobe.

Ovo je malo sjebana tema za diskusiju. Prošlost svi mi imamo i na to ne možemo da utičemo, pogotovo nekih momenata, faza kojih se stidimo i o kojima radije ne bi pričali zbog mnogih razloga. Činjenica je da u tim situacijama gledati stvari iz drugih perspektiva.

 

[Kurcika]

Jaooovooooj,prošlost mi ne pominji,imam nesreću da je nisam skroz zaboravio

 

[Kiyko]

Nemam nikakve mračne tajne u prošlosti ali opet nemam ni potrebu da detaljišem niti ispitujem druge o prošlosti. Zanima me šta je sada kada je neko sa mnom a kada nisam postojala u njegovom životu ni on u mom, nije bitno toliko. Zainteresovana sam za oblik koji je dobio sada a kako i šta ga je oblikovalo me zanima više na nekom drugačijem nivou od konkretnih dogadjaja.

 

[Gost377586]

ne znam po meni osoba nije samo trenutna slika vec citav put koji ju je doveo do trenutne pozicije..sad sto se tice deljenja tih informacija to sam gore opisala...

- - - - - - - - - -

Jaooovooooj,prošlost mi ne pominji,imam nesreću da je nisam skroz zaboravio

bu

 

[ISTRAZIVAC9]

Intuicija ili kako ga popularno zovu 6 culo je cudesna karakteristika nervnih aktivnosti, nasega tela.

 

[Say it right]

Cesto kada se pomene proslost, ljudi odmah postanu defanzivni, "to je moje licno, intima", i to je u neku ruku tacno.
Nekako mi se cini da ljudi ipak ljudi izbegavaju pricu o proslosti jer imaju nesto cega se stide i ne ponose (a zar nemamo svi u neku ruku).

Zasto je ta proslost toliko tabu tema, da li je to nasa "svetinja", intima, sta vec, ili nesto, svoje neke greske zelimo da prikrijemo, pa koristimo intimu kao izgovor za to?
Imate li vi postovane kolege i koleginice, nesto iz svoje proslosti sto krijete, tj. sto se precutali a time se ne ponosite? Oni malo hrabriji mogu i da iznesu to cime se ne ponose, ukoliko zele.

Gde prestaje granica "to je moja stvar, intima" u nekoj vezi? Da li veza moze da funkcionise lepo, ako neke detalje iz nase proslosti precutimo i koliko toga precutimo? Da li je to ok prema drugoj strani i postoje li neke stvari koje treba precutati?
Kako bi ste vi reagovali, da eto posle, nekog vremena, bilo to 6 meseci, godinu-dve otkrijete nesto o voljenoj osobi? Da li bi bili razocarani time sto je nesto bilo skriveno od vas ili bi ste bili otvorenih shvatanja i postovali to sto vam je voljena osoba nesto precutala?

pa nemam sta da krijem,sve sto pita bice receno, nista kod mene nema sto bi trebalo da se sakrije
a mnogo i ne cackam ni po cijem mozgu i proslosti

 

[DebelaBerta]

Cesto kada se pomene proslost, ljudi odmah postanu defanzivni, "to je moje licno, intima", i to je u neku ruku tacno.
Nekako mi se cini da ljudi ipak ljudi izbegavaju pricu o proslosti jer imaju nesto cega se stide i ne ponose (a zar nemamo svi u neku ruku).

Zasto je ta proslost toliko tabu tema, da li je to nasa "svetinja", intima, sta vec, ili nesto, svoje neke greske zelimo da prikrijemo, pa koristimo intimu kao izgovor za to?
Imate li vi postovane kolege i koleginice, nesto iz svoje proslosti sto krijete, tj. sto se precutali a time se ne ponosite? Oni malo hrabriji mogu i da iznesu to cime se ne ponose, ukoliko zele.

Gde prestaje granica "to je moja stvar, intima" u nekoj vezi? Da li veza moze da funkcionise lepo, ako neke detalje iz nase proslosti precutimo i koliko toga precutimo? Da li je to ok prema drugoj strani i postoje li neke stvari koje treba precutati?
Kako bi ste vi reagovali, da eto posle, nekog vremena, bilo to 6 meseci, godinu-dve otkrijete nesto o voljenoj osobi? Da li bi bili razocarani time sto je nesto bilo skriveno od vas ili bi ste bili otvorenih shvatanja i postovali to sto vam je voljena osoba nesto precutala?

nisam defanzinvna,ali smatram da niko ne treba da kopa po tuđoj prošlosti, kao što ne volim ni sadašnjost da dajem na tacni.
moja intima je samo moja intima, znači i u budućnosti.

šta otkriješ? da je serijski ubica?
ne kapiram poentu...

 

[ISTRAZIVAC9]

pa nemam sta da krijem,sve sto pita bice receno, nista kod mene nema sto bi trebalo da se sakrije
a mnogo i ne cackam ni po cijem mozgu i proslosti

Cekaj samo kad ljubaviska proradi, hoces znati i to sve u 16-est

 

[Say it right]

Cekaj samo kad ljubaviska proradi, hoces znati i to sve u 16-est

ma kakvi
valjda toliko mogu nekog da procenim a i uostalom nisam neko ko je ljubomora i valjda sam prerasla neke stvari
nisam klinka i bas toliko bez samopouzdanja

 

[ISTRAZIVAC9]

ma kakvi
valjda toliko mogu nekog da procenim a i uostalom nisam neko ko je ljubomora i valjda sam prerasla neke stvari
nisam klinka i bas toliko bez samopouzdanja

I onda mu udaris ceznju sa ovim :

 

[Vrela Cica]

Cesto kada se pomene proslost, ljudi odmah postanu defanzivni, "to je moje licno, intima", i to je u neku ruku tacno.
Nekako mi se cini da ljudi ipak ljudi izbegavaju pricu o proslosti jer imaju nesto cega se stide i ne ponose (a zar nemamo svi u neku ruku).

Zasto je ta proslost toliko tabu tema, da li je to nasa "svetinja", intima, sta vec, ili nesto, svoje neke greske zelimo da prikrijemo, pa koristimo intimu kao izgovor za to?
Imate li vi postovane kolege i koleginice, nesto iz svoje proslosti sto krijete, tj. sto se precutali a time se ne ponosite? Oni malo hrabriji mogu i da iznesu to cime se ne ponose, ukoliko zele.

Gde prestaje granica "to je moja stvar, intima" u nekoj vezi? Da li veza moze da funkcionise lepo, ako neke detalje iz nase proslosti precutimo i koliko toga precutimo? Da li je to ok prema drugoj strani i postoje li neke stvari koje treba precutati?
Kako bi ste vi reagovali, da eto posle, nekog vremena, bilo to 6 meseci, godinu-dve otkrijete nesto o voljenoj osobi? Da li bi bili razocarani time sto je nesto bilo skriveno od vas ili bi ste bili otvorenih shvatanja i postovali to sto vam je voljena osoba nesto precutala?

To je cesta pojava da ljudi kriju proslost. Ja to ne radim, jer ja sam to sto sam. Najvise mrzim, kada znamo nesto, a pravimo se da ne znamo i o tome pricamo. Retko me je kada zanimala proslost mojih bivsih momaka. Kada me zanima, onda znam da mi je stvarno stalo do njih. Ponekad i ne zelim da ulazim dublje u proslost, jer cu se zaljubiti i vezati, a to ponekad nije pametno.
Ljudi misle da je misterija izazovnija. Kod mene nije.

 

[Ellena01]

Mislim da skrivanje prošlosti nije laž, laž bi bila ako je neko lagao o svojoj prošlosti. A ako je skriva ko zmija noge onda to nije laž. Samo govorim svoje mišljenje, neko će to pak protumačiti kao laž, sve zavisi od osobe.

Ovo je malo sjebana tema za diskusiju. Prošlost svi mi imamo i na to ne možemo da utičemo, pogotovo nekih momenata, faza kojih se stidimo i o kojima radije ne bi pričali zbog mnogih razloga. Činjenica je da u tim situacijama gledati stvari iz drugih perspektiva.

Naša prošlost smo mi, ona nas je izgradila da samo danas to što jesmo...nekih se stvari stidimo, nekima se ponosimo, jer svi smo ljudi, grešna bića. Ako nas netko ne želi i ne može prihvatiti takve kakvi jesmo, zajedno sa našom prošlošću, onda ta osoba i nije za nas...zapravo mislim da je to i svojevrsni test svake veze i svake ličnosti ponaosob.
Slažem se sa tobom kad kažeš da sakrivanje prošlosti nije laž, ali je na neki način svjesna manipulacija partnera kroz stvaranje slike koja u stvarnosti i ne postoji...tako da opet dolazimo do riječi laž...

 

[belazena]

Lično se ježim na savete "ostavi prošlost iza sebe", jer da nije nje, ne bi bilo i nas, ali nekad je stvarno dobro prećutati, pogotovo kad se detaljizuju stvari iz prošle veze ili odnosa, to doživljavam kao samohvalu i ne mogu da poštujem ljude koji si na taj način dižu ego. Treba da se napravi granica između laži i istine koja bi povredila osobu koju volimo. Tako da je dobro navesti svoje iskustvo, ali prećutati ono šta bi drugoga nateralo u nesigurnost i preispitivanje veze. Previše razmišljamo o prošlosti, a čeka nas toliko lepih trenutaka u budućnosti!

 

[Vidana]

Cesto kada se pomene proslost, ljudi odmah postanu defanzivni, "to je moje licno, intima", i to je u neku ruku tacno.
Nekako mi se cini da ljudi ipak ljudi izbegavaju pricu o proslosti jer imaju nesto cega se stide i ne ponose (a zar nemamo svi u neku ruku).

Zasto je ta proslost toliko tabu tema, da li je to nasa "svetinja", intima, sta vec, ili nesto, svoje neke greske zelimo da prikrijemo, pa koristimo intimu kao izgovor za to?
Imate li vi postovane kolege i koleginice, nesto iz svoje proslosti sto krijete, tj. sto se precutali a time se ne ponosite? Oni malo hrabriji mogu i da iznesu to cime se ne ponose, ukoliko zele.

Gde prestaje granica "to je moja stvar, intima" u nekoj vezi? Da li veza moze da funkcionise lepo, ako neke detalje iz nase proslosti precutimo i koliko toga precutimo? Da li je to ok prema drugoj strani i postoje li neke stvari koje treba precutati?
Kako bi ste vi reagovali, da eto posle, nekog vremena, bilo to 6 meseci, godinu-dve otkrijete nesto o voljenoj osobi? Da li bi bili razocarani time sto je nesto bilo skriveno od vas ili bi ste bili otvorenih shvatanja i postovali to sto vam je voljena osoba nesto precutala?

Bolje da sazna od mene nego od drugih.

 

[machinae]

Ne vidim sta bi trebalo biti vredno cutanja? Seks sa prostitutkom? Zena u klincu s dvojicom? Bunga-bunga party?
Sve su to stvari za ljude.
Ali vredno ih je znati kod procene buduceg partnera, jer nisu svi isti i ne mogu isto da se nose sa cinjenicama.

 

[machinae]

I onda mu udaris ceznju sa ovim :

Prestani da nameces svoj los glazbeni ukus.

 

[ISTRAZIVAC9]

Prestani da nameces svoj los glazbeni ukus.

Apsolutno, nije moj ukus, a ti ne obracaj paznju, a mozes i da zaobidjes