Rollo May (američki psiholog): “Očigledan razlog zašto suočavanje sa sadašnjošću stvara anksioznost je taj što nameće pitanje odluke i odgovornosti. Ne može se učiniti mnogo u vezi prošlosti, i veoma malo se može učiniti u vezi daleke budućnosti – kako je prijatno onda sanjati o njima! Koje oslobodjenje od brige, koje olakšanje od mučnih misli šta se treba činiti s vlastitim životom!”
Lao Tzu: “Ako ste depresivni, živite u prošlosti. Ako ste anksiozni, živite u budućnosti. Ako ste u miru, živite u sadašnjosti."
- Lao Tzu je bio izuzetan mislilac. Njegove izreke su i danas popularne i često se citiraju. Ipak, da li se sve treba bezrezervno i nepromišljeno prihvatati ukoliko dolazi od nekog autoriteta? Treba razmisliti o onome što je rečeno, postavljati pitanja, ići dalje i formirati vlastito mišljenje. Samo tako se stvarno uči i napreduje.
Laova izjava je suviše generalizovana. Nije uzela u obzir kompleksnost života i reakcija/ponašanja ljudi. Prošlost ne uzrokuje uvek deprsiju niti budućnost anksioznot. Čest razlog je upravo sadašnjost i situacija u kojoj se nalazi. U slučajevima gde se na nju ne može uticati, prošlost i budućnost posluže kao bekstvo.
Ponekad se uteha pronalazi u smešnim predjašnjim dogodovštinama koje razvesele i unesu malo vedrine. Ili secanja na ranije prebrodjene nevolje i uspehe vrate veru u bolju budućnost. To daje snagu i podstreh da se istraje. Na taj način prošlost i budućnost ublaži bol i učini da neizdrživo postane izdrživo. Bez budućnosti ne bi bilo šire perspektive, nade, cilja i radosnog isčekivanja za ostvarenje želja, zamisli ili projekta na kojem se dugo radilo da bi se poboljšali uslovi života.
Nema sumnje da je prijatno "pustiti mozak na pašu". Medjutim, pitanje da li je korisno? U slučajevima kada se može uticati na promenu okolnosti takav beg je štetan. Njime se nastoji izbeći preuzimanje aktivnog stava i odgovornosti za duhovni rast i razvoj.
On se nikada ne može postići jednom za svagda nego je kontinualan proces koji traje dokle god smo ovde. Različite neprilike, nedoumice i izazovi podstiče dublju samospoznaju. Tako se i dospeva do neiskorišćenog potencijala i radikalnije mudrosti kroz koju se pronadje rešenje i izlaz iz teskoće.
Kada je um sredjen i sabran mirni smo bez obzira da li se osvrćemo na prošla iskustva i pouke ili anticipiramo buduće dogadjaje. Integracija prošlosti i budućnosti u sadašnjosti je neophodna da bi se dobio moment sveobuhvatnog uvida i jasnijeg razumevanja.
Lao Tzu: “Ako ste depresivni, živite u prošlosti. Ako ste anksiozni, živite u budućnosti. Ako ste u miru, živite u sadašnjosti."
- Lao Tzu je bio izuzetan mislilac. Njegove izreke su i danas popularne i često se citiraju. Ipak, da li se sve treba bezrezervno i nepromišljeno prihvatati ukoliko dolazi od nekog autoriteta? Treba razmisliti o onome što je rečeno, postavljati pitanja, ići dalje i formirati vlastito mišljenje. Samo tako se stvarno uči i napreduje.
Laova izjava je suviše generalizovana. Nije uzela u obzir kompleksnost života i reakcija/ponašanja ljudi. Prošlost ne uzrokuje uvek deprsiju niti budućnost anksioznot. Čest razlog je upravo sadašnjost i situacija u kojoj se nalazi. U slučajevima gde se na nju ne može uticati, prošlost i budućnost posluže kao bekstvo.
Ponekad se uteha pronalazi u smešnim predjašnjim dogodovštinama koje razvesele i unesu malo vedrine. Ili secanja na ranije prebrodjene nevolje i uspehe vrate veru u bolju budućnost. To daje snagu i podstreh da se istraje. Na taj način prošlost i budućnost ublaži bol i učini da neizdrživo postane izdrživo. Bez budućnosti ne bi bilo šire perspektive, nade, cilja i radosnog isčekivanja za ostvarenje želja, zamisli ili projekta na kojem se dugo radilo da bi se poboljšali uslovi života.
Nema sumnje da je prijatno "pustiti mozak na pašu". Medjutim, pitanje da li je korisno? U slučajevima kada se može uticati na promenu okolnosti takav beg je štetan. Njime se nastoji izbeći preuzimanje aktivnog stava i odgovornosti za duhovni rast i razvoj.
On se nikada ne može postići jednom za svagda nego je kontinualan proces koji traje dokle god smo ovde. Različite neprilike, nedoumice i izazovi podstiče dublju samospoznaju. Tako se i dospeva do neiskorišćenog potencijala i radikalnije mudrosti kroz koju se pronadje rešenje i izlaz iz teskoće.
Kada je um sredjen i sabran mirni smo bez obzira da li se osvrćemo na prošla iskustva i pouke ili anticipiramo buduće dogadjaje. Integracija prošlosti i budućnosti u sadašnjosti je neophodna da bi se dobio moment sveobuhvatnog uvida i jasnijeg razumevanja.