Sveti Teofilakt Ohridski
TUMAČENjE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA
SVETOG APOSTOLA PAVLA
ČETRNAESTA GLAVA
1. Držite se ljubavi.
Pokazavši da je ljubav veliki dar, u nastavku ih podstiče da streme ka njoj. Nije rekao "tražite ljubav", nego držite se ljubavi, zahtevajući pojačano staranje. Ona se udaljuje od nas, i moraćemo mnogo da trčimo, ukoliko želimo da je dostignemo.
Starajte se za duhovne darove, a osobito da prorokujete.
Da ne bi pomislili da je uzdigao ljubav s ciljem da omalovaži ostale darove, dodaje starajte se za duhovne darove, a prevashodno za proroštvo. Rekao je to, protiveći se gordosti Korinćana zbog dara jezika.
2. Jer koji govori jezik, ne govori ljudima nego Bogu, jer niko ne razume, pošto on duhom govori tajne. 3. A koji prorokuje govori ljudima za nazidanje, bodrenje i utešenje.
Upoređuje jezike s prorokovanjem i pokazuje da su oni potpuno beskorisni sami po sebi, jer ne govore ljudima nego Bogu. Drugim rečima, ne govore ono što je lako razumljivo i shvatljivo za ljude, nego Duhom Svetim govore ono što je tajanstveno. Kao oni, koji govore od Duha, oni tvore veliko delo; međutim, kako su ljudima beskorisni, oni su niže od proroštva. I ono je od Duha, ali je veoma korisno: izgrađuje kolebljive, savetuje i podstiče nemarne, teši malodušne. Pavle je uvek isticao kao više ono što je korisnije.
4. Koji govori jezik sebe izgrađuje, a koji prorokuje Crkvu izgrađuje.
Mnogi koji su govorili jezicima nisu mogli da objasne ono što su sami govorili. Zbog toga su oni bili od koristi jedino samima sebi. Onaj pak koji prorokuje, koristan je za sve slušaoce. Prema tome, koliko je rastojanje između koristi za jednog i koristi za Crkvu, toliko je rastojanje između jezika i prorokovanja.
5. A hteo bih da svi govorite jezike, a osobito da prorokujete.
Pošto su među Korinćanima mnogi govorili jezike, a da ne bi pomislili, kako on jezike unižava zbog zavisti, kaže: Hteo bih da svi govorite jezike, a ne jedan ili dvojica. Međutim, još više bih hteo da prorokujete, jer je to mnogo korisnije.
Jer je veći onaj koji prorokuje nego onaj koji govori jezike, sem ako i tumači da se Crkva izgrađuje.
Prorok je, kaže, veći, ali je veći od onoga koji samo govori jezike, a ne ume i da protumači. Ako pak ume i da protumači, onda je jednak proroku. Objašnjavajući ono što jezikom nejasno govori, on izgrađuje Crkvu. Tumačenje je takođe bilo dar i davalo se nekima koji su govorili jezike, a nekima ne.
6. A sad, braćo, ako dođem k vama govoreći jezike, šta ću vam koristiti ako vam ne budem govorio ili u otkrivenju, ili u poznanju, ili u proroštvu, ili u pouci?
Hoćete li da znate da su jezici bez tumačenja beskorisni? Neka ja, Pavle, vaš učitelj, govorim jezike. Ni u tom slučaju neće biti nikakve koristi za slušaoce, ukoliko nešto ne objasnim otkrivenjem, tj. kao što obično govore oni koji su dobili otkrivenje od Boga. I to je takođe vid proroštva, kad se u prisustvu mnogih otkrivaju pomisli svakoga.
Ili u poznanju, tj. onako, kao što mogu da govore oni koji imaju znanje i slušaocima tumače tajne Božije.
Ili u proroštvu, tj. onda kad neko govori o prošlosti, sadašnjosti ili o budućnosti. Proroštvo je, dakle, opširnije nego otkrivenje.
Ili u pouci, tj. u vidu učiteljske besede, kada se govori o vrlinama ili o dogmama. I učenje biva od koristi slušaocima. Neki su reč otkrivenje razumevali kao govorenje nečega lako razumljivog, jasnog i očiglednog, a poznanje - ono što je rečeno na takav način, da se može poznati.
7. I bezdušne stvari koje daju glas, bilo svirala ili gusle, ako ne daju razgovetne glasove, kako će se razumeti šta se svira ili gudi?
I zašto, kaže, ja govorim da je nejasno beskorisno, a jasno korisno? Ako na bezdušnim stvarima ne bude bilo razgovetnih Glasova, ne može se raspoznati ni šta sviraju, ni da li se odatle može dobiti naslada i radost.
8. Jer ako truba da nejasan glas, ko će se pripremiti za boj?
Od onoga što nije neophodno prelazi na nužno i kaže da i truba ispušta skladne zvukove, tako da jedne privlači u boj a druge odvlači od njega. Ako bude trubila nejasnim i neodređenim zvukom, vojnici se neće pripremiti, i kakva je onda korist od zvuka?
9. Tako i vi, ako rečete jezikom nerazumljivu reč, kako će se znati šta govorite? Jer ćete govoriti u vetar.
Da ne bi upitali: "Kakve to veze ima sa sviralom i trubom", kaže: "Ukoliko i vi darom jezika ne budete izgovarali razgovetne tj. jasne reči, onda ćete govoriti uzaludno i u vetar, jer vas niko neće razumeti". Sva sila je u tome da dar bude od koristi, jer zašto bi se inače davao? Zar samo zbog toga, da bi od njega imao koristi onaj koji ga je dobio? Ako želi da bude od koristi i drugima, trebalo bi da se moli Bogu i da kroz čist život dobije i dar tumačenja, ili pak da se obrati onome koji može da protumači. Pavle i to govori zato što želi da ih sjedini jedne s drugima, da ne smatraju da su samima sebi dovoljni, nego da kod sebe prime i one što mogu da protumače, jer će tada dar biti korisniji.
10. Ma koliko da je na svetu vrsta glasova, ali nijedan od njih nije bez značenja.
Koliko se jezika pojavilo u svetu: skitski, indijski, trački i jezici drugih naroda, i sva plemena nešto govore, jer niko od njih nije bez jezika.
11. Ako, dakle, ne znam značenje glasa, biću tuđin onome koji govori, i onaj koji govori biće meni tuđin.
Ako ne budem razumeo značenje reči, onda će onaj, koji govori, meni biti tuđin (dosl. varvarin)[1] tj. onaj koji nerazgovetno govori. Takvim ću se i ja pokazati njemu, ali ne zbog slabosti besede, nego zbog našeg nerazumevanja.
12. Tako i vi, budući da ste revnitelji duhovnih darova, trudite se da izobilujete u onima, koji su za izgrađivanje Crkve.
Neki su posle reči tako i vi stavljali tačku, i tumačili ovako: tako i vi, koji nerazgovetno govorite jezicima, slušaocima izgledate kao tuđini, a zatim ponovo počinju i čitaju: revnitelji duhovnih darova...
Međutim, sv. Jovan Zlatousti čita bez razdvajanja. Kako, kaže, revnujete na duhovnim darovima, i ja to želim i prihvatam, kao što sam i pre rekao. Vi se pak starajte da se njima obogatite radi izgrađivanja, tj. radi koristi Crkve. Ja ne samo da vas ne sprečavam da govorite jezicima, nego i želim da se obogatite tim darom, ali samo ako ćete ga upotrebljavati na zajedničku korist.
13. Zato, koji govori jezik, neka se moli Bogu da i tumači.
Ukazuje na način na koji će taj dar postati koristan za mnoge. Kaže: neka se onaj koji govori jezike moli Bogu da dobije i dar tumačenja. Prema tome, oni su sami krivi za to što ne dobijaju dar tumačenja, budući da ga ne traže od Boga.
14. Jer kad se tim jezikom molim Bogu, moj duh se moli a moj um je bez ploda.
U starini su neki, zajedno s darom jezika, dobijali i dar molitve, i izgovarali persijske ili rimske reči, ali njihov um nije razumevao ono, što su govorili. Pavle zato i kaže da se duh moj tj. dar koji pokreće jezik moli, ali da um moj ostaje bez ploda, jer ne razume ništa od onoga što se izgovara. Pogledaj kako je postepeno dokazao da je onaj koji samo govori jezikom beskoristan i za samoga sebe. Tako ovo mesto tumači sv. Jovan. Neki pak razumevaju ovako: ako ja govorim jezikom ali ne tumačim, duh moj, tj. moja duša sama po sebi ima koristi, a moj um ostaje bez ploda, jer ne donosi korist drugima. Oni koji su ovako shvatili tu izreku prema mom mšpljenju su se uplašili Montanove zablude. On je uveo takvu jeres, da proroci uopšte nisu razumevali svoje reči. Međutim, budući obuzeti duhom, oni su nešto govorili, iako nisu razumevali šta govore. Ovde bi to pak bilo neumesno, jer apostol nije rekao da proroci ne razumeju svoje reči, nego oni sa darom jezika, i to ne svi, nego samo neki od njih.
15. Šta treba dakle? Moliću se Bogu duhom, a moliću se i umom; hvaliću Boga duhom a hvaliću i umom.
Šta je, kaže, korisnije? I šta treba tražiti od Boga? To da se molimo duhom, tj. darom, a takođe i umom, tj. mišlju, razabirajući reči molitve. Na sličan način govori i o hvali.
16. Jer ako blagosiljaš duhom, kako će onaj koji zauzima mesto običnog vernika reći amin na tvoje blagodarenje, kad ne zna šta govoriš?
Kada, kaže, uznosiš hvalu, ako budeš blagosiljao duhom, tj. duhovnim darom posredstvom jezika, kako će onaj koji je na mestu običnog vernika, tj. mirjanin, na tvoju molitvu reći amin! Ti si reči u vekove vekova izgovorio nejasno i na njemu nepoznatom jeziku, koji on nije razumeo, i zato od toga nije imao koristi.
17. Jer ti dobro blagodariš, ali se drugi ne izgrađuje.
Da ne bi pomislili kako odlučno unižava dar jezika, kaže: "Ti sa svoje strane dobro blagodariš, ali kako bližnji pri tom nema koristi, i tvoje blagodarenje je beskorisno."
18. Blagodarim Bogu mojemu što govorim jezike više od sviju vas.
Da ne bi pomislili da on taj dar unižava zato što ga on sam nema, kaže: Govorim jezike više od sviju vas.
19. Ali u Crkvi volim reći pet reči umom svojim, da i druge poučim, negoli hiljade reči jezikom.
Umom svojim, tj. razumevajući i shvatajući svoje reči, i budući u stanju da ih objasnim, kako bi i drugi imali koristi. Negoli hiljade reči jezikom tj. kad ne mogu da ih protumačim, jer se i u tom slučaju korist ograničava na mene samog. Pet reči izgovara svaki učitelj, koji prilaže doličan lek za svako od naših pet čula...
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/Tumacenje_prve_poslanice_Korincanima/Lat_14.htm
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/NoviZavet/Lat_NoviZavet22.htm
