Проповед архим. Кирила (Павлова) на празника Успења Пресвете Богородице

[Gedeon]

Архимандрит Кирил (Павлова, 1919-2017)

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Драга браћо и сестре, данас цео хришћански свет свечано и радосно слави дан светле кончине Богородице. Иако се чини да је догађај који се слави тужан, испуњен сузама, јер се овде сусрећемо са смрћу, међутим, Света Црква је сада обучена у одећу тријумфа, радује се и ликује и позива нас да чинимо исто.

Чему бисмо се радовали данас, на дан Успења Богородице? - Зато што сама реч „успење“ показује да је смрт Богородице била изванредна. Био је то сан, који је убрзо праћен радосним буђењем.

Неколико дана пре Успења Пресвете Богородице, јавио јој се арханђел Гаврило са вешћу о њеном скором одласку из овог живота. Испуњена дубоком вером у будући живот, вечно благословен живот, она прихвата ову вест не са страхом и тугом, већ са осећајем најживље радости и највеће захвалности Богу. Истовремено, свемоћна сила Божија окупља апостоле из целе васељене у Јерусалим како би могли да поштују Богородицу и сахране је.

У самом часу њене смрти, необична светлост обасјава храм Пресвете Дјеве, и на отвореном небу присутни виде самог Господа славе са Анђелима и Светима, како излази у сусрет Својој Мајци. Апостол Тома, по посебном Божјем уређењу, појављује се након сахране Пречисте, жели да јој се поклони, ковчег се отвара ради њега, али тело Богородице се више не налази у њему...

У тако чудесној смрти Преблагословене Дјеве Марије, на утеху свих хришћана, посебно се свечано открила сила и величина Господа нашег Исуса Христа, Који је Својом смрћу и Васкрсењем сатро жалац смрти и од страшне и болне учинио је радосном и благословеном за Своје верне следбенике.

 

[Gedeon]

Пре доласка Христовог на земљу, смрт је била веома страшна за човека, јер га је отимала, попут свирепе звери свој плен, неповратно, и није било начина да се она отараси, јер је грех владао људима. Али након појаве Господа у телу и победе коју је извојевао над грехом и смрћу, ужас смрти је нестао, постала је као миран сан, после којег ће доћи радосно јутро општег Васкрсења. Како свако од нас побеђује грех који још увек живи у нама, нестаје и страх од смрти, тако да тријумфални победници греха дочекују га са радошћу и више не умиру, већ заспавају мирним сном. Најочигледнији пример тријумфа над смрћу видимо данас у Успењу Пречисте Дјеве Марије. Она се поклонила у гроб само на кратак одмор. Иза Богородице видимо апостоле, мученике и све свеце који су смрт дочекали са радошћу, као највећег пријатеља који им, у замену за пролазне благослове овог света, његове туге и несреће, дарује вечно блаженство.

Света Црква се труди да у нама усади исту бестрашност према смрти, подстичући нас да одгонимо страх постепеним искорењивањем грехова у себи, а своје мртве назива упокојенима, то јест, као да спавају, јер је бесмртни живот у будућности толико сигуран за хришћанина да он заиста на смрт гледа само као на сан.

Амин.
1961.

Извор: https://3rm.info/main/95417-uspenie-presvjatoj-bogorodicy-propoved-arhimandrita-kirilla-pavlova.html