Прича о сјајним талентима вечитих након 1990. Играли су прву поставу, били фантастични у редовима вечитих, али никада нису потпуно успели са иностраном каријером. Неки од њих због повреда, неки из других разлога. Ово је прича о њима(Партизановац сам за оне који питају).
Пошто ми је текст мало дужи, поделио сам га у два дела, први о пропалим Звездиним, други о пропалим Партизановим талентима.
Пропали таленти Црвене Звезде
Голман Владимир Дишљенковић.
Део сјајне генерације са Видићем, Жигићем, Пантелићем, Перовићем, Марковићем, Шарцем, Витакићем, Ковачевићем, Младеновићем, Јанковићем, Бастом. У шампионској 2003/4 години примио само 13 првенствених голова. Међутим, онда је за ситне паре продат Металургу из Доњецка, где је за 6 година одиграо 90 утакмица, и онда продат Металисту из Харкова, где је одиграо 50 утакмица за 5 година.
Одбрана
Десни бек Иван Дудић
Не мешати га са браћом близанцима Дудић, Иваном и Миланом, који су касније играли за Звезду. Он је био тако добар да је 2000 био део репрезентације која је играла на Еуру(био резерва Бати Мирковићу) и потписао за Бенфику. Онда почиње гори део приче. 20 утакмица у Бенфици за 5 година, једну је био позајмљен Раду, и затим Монс, Бежанија, Залаегершег и Ујпешт, пре пензионисања 2010.
Централни одбрамбени Миливоје Витакић
Годинама одличан играч на позицији централног, и по потреби левог спољњег играча. Међутим, после 2004. отишао у Лил где је за 3 године играо 40 утакмица, и онда шутнут у Гренобл где је играо нешто више- 80 утакмица до 2010. Неко ко је чинио сјајан тандем са Видићем у одбрани је могао више.
Централни одбрамбени Ненад Лалатовић
Био је веома добар заједно са Видаком Братићем, касније и Видићем и Витакићем у периоду од 1999-2002.
Онда 2003. одлази у Шахтјор где одиграва само 10 утакмица, бива позајмљен у Волфсбург где није одиграо ниједну утакмицу, и на крају се враћа у Србију, Земун и завршава је у ОФК Београду 2007. са само 30 година.
Центални одбрамбени Горан Буњевчевић
Он је у Звезди био Видић пре Видића. За 4 године преко 200 утакмица у свим такмичењима. Онда прелази у Тотенхем и у првој сезони бележи 35 првенствених утакмица, бивавши стандардан члан одбране. Онда почиње пад. Наредних 4 године одиграва само 22 утакмице, пре него што бива шутнут у АДО из Ден Хага, где у сезони 2006/7 одиграва 27 утакмица и пензионише се. Могао је више.
Леви бек Иван Гвозденовић.
До 2002. био стандардан играч на овој позицији и успео да буде и позван у репрезентацију. Онда 2002. прелази у Бриж, где за 5 година одиграва само 90 утакмица, и онда почиње да мења клубове као чарапе. Прво бива позајмљен из Брижа у Мец, где одиграва 6 утакмица, па у Динамо Букурешт, где игра 2 утакмице, пре повратка у Звезду. Одатле је отеран после 7 утакмица у Кавалу, па у Тирану, па Скендербег, па Кукеши. Играч који је био резервни леви бек репрезентације краће време је могао боље.
Везни ред
Десни везни Марјан Марковић
Доведен као сјајан таленат из Младог Радника, део оне сјајне генерације из 2003/4 сезоне са Жигићем и Видићем, могао је да игра све по десној страни. Онда почиње пад. За 3 године у Динамо Кијеву одиграо је 50 утакмица, враћа се у Звезду и бива шутнут након 10 утакмица и онда прелази прво у Истру, па Фирст Виену из Беча, па казахстански Каизар, па на Кипар у Аек Ларнаку, па у Либију у Олимпик Азавеју, одакле одлази у Слогу из Петровца на Млави. Грчки Пиерикос га кратко позајмљује, одатле се враћа и данас је члан Слоге из Петровца на Млави.
Полушпиц Небојша Крупниковић
Када вас питају који везни играч Звезде има најбољу статистику после 1991. логичан одговор је Дејан Станковић или Дејан Миловановић, или можда Перица Огњеновић, Бошко Јанковић, Миленко Аћимовић, Рамбо Петковић. Све нетачно. Небојша Крупниковић.
По мени најбољи полушпиц кога је Звезда и наша лига имала после 1991. све до данас.
Његова статистика у Звезди говори боље од њега. У сезони 1994/5. левоноги полушпиц је постигао 24 првенствена гола на 30 мечева, у следећој је имао 19 првенствених голова у 32 меча, тј. 43 гола у 62 меча, на чему му многи нападачи могу позавидети. Разарач, шутирао је и слободњаке, могао да га завуче одакле и како је хтео, а његов гол у 99. дербију полумаказицама многи сматрају најбољим голом дербија икада. Нажалост, никада није играо у репрезентацији, што је и логично-поред Савићевића и Пиксија он није имао места на полутки. Његова каријера је додуше пристојна после Звезде, или бар мало боља од неких других поменутих-Стандард Лијеж 15 утакмица 5 голова, Гамба Осака из Јапана 40 утакмица 10 голова, 10 утакмица за Бастију, 9 голова у 38 утакмица за немачки друголигаш Чемницер, 5 година у прволигашу Хановеру, 120 утакмица и 20 голова, Билефелд, 3 гола у 8 утакмица, јапански Џеф Јунајтед, 5 голова у 25 утакмица и крај каријере у Падерборну, 2 гола у 30 утакмица. Просек клубови, за играча који је могао много више.
Офанзивни везни-Перица Огњеновић
Он је био такав таленат да је Реал за њега одрешио кесу и платио га пет милиона марака. Међутим, онда 12 утакмица за 2 године, и онда мења клубове као чарапе. Каизерслаутерн, кинески Далијен, Динамо Кијев, француски друголигаш Анжер, малезијски Селангор, грчки клубови Ерготелис и Калитеа и крај каријере у Јагодини
Напад
Зоран Јовичић. Нисте чули за овог играча. Штета, он може да се похвали тиме да је дао гол Барселони(1 1 на Маракани), и Аргентини(пријатељска 3 2 за наше 1996). 37 голова у 62 утакмице у Звезди, најбољи стрелац лиге са 21 голом 1997. или 1998. нисам сигуран. Онда прелази у Сампдорију, где за 5 година даје 5 голова у 33 меча, умногоме због повреда, па у француски Каен, где даје 1 гол у 30 мечева, и завршава каријеру у грчком Паниониосу.
Горан Друлић
Сви знамо да је дао 4 гола Селти у 2 утакмице и да је у тој сезони дао 30 голова у свим такмичењима. Онда прелази у Сарагосу за 12 милиона марака, и тамо се повређује на пола године. За 4 године даје 3 гола у 40 мечева, затим одлази у белгијски Локерен, па у Грчку, у ОФИ са Крита, па у Кавалу, па у клубове из Андоре, Ла Муелу, Андору и Сарињењу, где завршава каријеру. Ко зна шта би било да није било повреде.
Душан Ђокић. Колико год га потцењивали и зезали, он је дао 22 гола у 37 мечева за Звезду. Онда иде у Бриж где за 3 године даје 4 гола у 25 мечева, бива позајмљиван у кипарску Омонију, кинески Чонгћинг, румунску Астру, пољско Заглебје, и на крају потписује за саудијски Најран, одакле се враћа у Вождовац, па у Динамо Панчево и данас је у Земуну.
Саша Марковић. Не мешати га са Партизановим фудбалером. После 13 голова у 16 мечева за Железник, Звезда га је довела и дао је 14 голова у 11 мечева у сезони 1997/8. Разарач. Онда одлази у Штутгарт где даје 1 гол у 4 меча и враћа се у земљу где наредних година игра добро у Радничком из Ниша и опет Железнику. Ко зна колико би још голова дао да га Звезда није одмах продала.
Михајло Пјановић. 80 голова у 111 утакмица за Звезду. После тога 3 године грејања клупе у Спартак Москви и крај у Ростову.
.
Пошто ми је текст мало дужи, поделио сам га у два дела, први о пропалим Звездиним, други о пропалим Партизановим талентима.
Пропали таленти Црвене Звезде
Голман Владимир Дишљенковић.
Део сјајне генерације са Видићем, Жигићем, Пантелићем, Перовићем, Марковићем, Шарцем, Витакићем, Ковачевићем, Младеновићем, Јанковићем, Бастом. У шампионској 2003/4 години примио само 13 првенствених голова. Међутим, онда је за ситне паре продат Металургу из Доњецка, где је за 6 година одиграо 90 утакмица, и онда продат Металисту из Харкова, где је одиграо 50 утакмица за 5 година.
Одбрана
Десни бек Иван Дудић
Не мешати га са браћом близанцима Дудић, Иваном и Миланом, који су касније играли за Звезду. Он је био тако добар да је 2000 био део репрезентације која је играла на Еуру(био резерва Бати Мирковићу) и потписао за Бенфику. Онда почиње гори део приче. 20 утакмица у Бенфици за 5 година, једну је био позајмљен Раду, и затим Монс, Бежанија, Залаегершег и Ујпешт, пре пензионисања 2010.
Централни одбрамбени Миливоје Витакић
Годинама одличан играч на позицији централног, и по потреби левог спољњег играча. Међутим, после 2004. отишао у Лил где је за 3 године играо 40 утакмица, и онда шутнут у Гренобл где је играо нешто више- 80 утакмица до 2010. Неко ко је чинио сјајан тандем са Видићем у одбрани је могао више.
Централни одбрамбени Ненад Лалатовић
Био је веома добар заједно са Видаком Братићем, касније и Видићем и Витакићем у периоду од 1999-2002.
Онда 2003. одлази у Шахтјор где одиграва само 10 утакмица, бива позајмљен у Волфсбург где није одиграо ниједну утакмицу, и на крају се враћа у Србију, Земун и завршава је у ОФК Београду 2007. са само 30 година.
Центални одбрамбени Горан Буњевчевић
Он је у Звезди био Видић пре Видића. За 4 године преко 200 утакмица у свим такмичењима. Онда прелази у Тотенхем и у првој сезони бележи 35 првенствених утакмица, бивавши стандардан члан одбране. Онда почиње пад. Наредних 4 године одиграва само 22 утакмице, пре него што бива шутнут у АДО из Ден Хага, где у сезони 2006/7 одиграва 27 утакмица и пензионише се. Могао је више.
Леви бек Иван Гвозденовић.
До 2002. био стандардан играч на овој позицији и успео да буде и позван у репрезентацију. Онда 2002. прелази у Бриж, где за 5 година одиграва само 90 утакмица, и онда почиње да мења клубове као чарапе. Прво бива позајмљен из Брижа у Мец, где одиграва 6 утакмица, па у Динамо Букурешт, где игра 2 утакмице, пре повратка у Звезду. Одатле је отеран после 7 утакмица у Кавалу, па у Тирану, па Скендербег, па Кукеши. Играч који је био резервни леви бек репрезентације краће време је могао боље.
Везни ред
Десни везни Марјан Марковић
Доведен као сјајан таленат из Младог Радника, део оне сјајне генерације из 2003/4 сезоне са Жигићем и Видићем, могао је да игра све по десној страни. Онда почиње пад. За 3 године у Динамо Кијеву одиграо је 50 утакмица, враћа се у Звезду и бива шутнут након 10 утакмица и онда прелази прво у Истру, па Фирст Виену из Беча, па казахстански Каизар, па на Кипар у Аек Ларнаку, па у Либију у Олимпик Азавеју, одакле одлази у Слогу из Петровца на Млави. Грчки Пиерикос га кратко позајмљује, одатле се враћа и данас је члан Слоге из Петровца на Млави.
Полушпиц Небојша Крупниковић
Када вас питају који везни играч Звезде има најбољу статистику после 1991. логичан одговор је Дејан Станковић или Дејан Миловановић, или можда Перица Огњеновић, Бошко Јанковић, Миленко Аћимовић, Рамбо Петковић. Све нетачно. Небојша Крупниковић.
По мени најбољи полушпиц кога је Звезда и наша лига имала после 1991. све до данас.
Његова статистика у Звезди говори боље од њега. У сезони 1994/5. левоноги полушпиц је постигао 24 првенствена гола на 30 мечева, у следећој је имао 19 првенствених голова у 32 меча, тј. 43 гола у 62 меча, на чему му многи нападачи могу позавидети. Разарач, шутирао је и слободњаке, могао да га завуче одакле и како је хтео, а његов гол у 99. дербију полумаказицама многи сматрају најбољим голом дербија икада. Нажалост, никада није играо у репрезентацији, што је и логично-поред Савићевића и Пиксија он није имао места на полутки. Његова каријера је додуше пристојна после Звезде, или бар мало боља од неких других поменутих-Стандард Лијеж 15 утакмица 5 голова, Гамба Осака из Јапана 40 утакмица 10 голова, 10 утакмица за Бастију, 9 голова у 38 утакмица за немачки друголигаш Чемницер, 5 година у прволигашу Хановеру, 120 утакмица и 20 голова, Билефелд, 3 гола у 8 утакмица, јапански Џеф Јунајтед, 5 голова у 25 утакмица и крај каријере у Падерборну, 2 гола у 30 утакмица. Просек клубови, за играча који је могао много више.
Офанзивни везни-Перица Огњеновић
Он је био такав таленат да је Реал за њега одрешио кесу и платио га пет милиона марака. Међутим, онда 12 утакмица за 2 године, и онда мења клубове као чарапе. Каизерслаутерн, кинески Далијен, Динамо Кијев, француски друголигаш Анжер, малезијски Селангор, грчки клубови Ерготелис и Калитеа и крај каријере у Јагодини
Напад
Зоран Јовичић. Нисте чули за овог играча. Штета, он може да се похвали тиме да је дао гол Барселони(1 1 на Маракани), и Аргентини(пријатељска 3 2 за наше 1996). 37 голова у 62 утакмице у Звезди, најбољи стрелац лиге са 21 голом 1997. или 1998. нисам сигуран. Онда прелази у Сампдорију, где за 5 година даје 5 голова у 33 меча, умногоме због повреда, па у француски Каен, где даје 1 гол у 30 мечева, и завршава каријеру у грчком Паниониосу.
Горан Друлић
Сви знамо да је дао 4 гола Селти у 2 утакмице и да је у тој сезони дао 30 голова у свим такмичењима. Онда прелази у Сарагосу за 12 милиона марака, и тамо се повређује на пола године. За 4 године даје 3 гола у 40 мечева, затим одлази у белгијски Локерен, па у Грчку, у ОФИ са Крита, па у Кавалу, па у клубове из Андоре, Ла Муелу, Андору и Сарињењу, где завршава каријеру. Ко зна шта би било да није било повреде.
Душан Ђокић. Колико год га потцењивали и зезали, он је дао 22 гола у 37 мечева за Звезду. Онда иде у Бриж где за 3 године даје 4 гола у 25 мечева, бива позајмљиван у кипарску Омонију, кинески Чонгћинг, румунску Астру, пољско Заглебје, и на крају потписује за саудијски Најран, одакле се враћа у Вождовац, па у Динамо Панчево и данас је у Земуну.
Саша Марковић. Не мешати га са Партизановим фудбалером. После 13 голова у 16 мечева за Железник, Звезда га је довела и дао је 14 голова у 11 мечева у сезони 1997/8. Разарач. Онда одлази у Штутгарт где даје 1 гол у 4 меча и враћа се у земљу где наредних година игра добро у Радничком из Ниша и опет Железнику. Ко зна колико би још голова дао да га Звезда није одмах продала.
Михајло Пјановић. 80 голова у 111 утакмица за Звезду. После тога 3 године грејања клупе у Спартак Москви и крај у Ростову.
.
