I kako onda SRS da koristi pare ruske i iračke mafije.?
03-01-2007
INTERVJU VLADIMIRA GLIGOROVA, AUTORA EKONOMSKOG PROGRAMA LDP: PREDIZBORNO JAČANJE DINARA / Izvor: Glas javnosti
Inflacija je poslednjih nekoliko meseci iz više razloga usporena, pa jačanje dinara postaje problem. Zbog toga treba očekivati da se smanje kamatne stope. Narodna banka Srbije je bila prestroga u monetarnoj politici, a pogrešila je iz opreza. U septembru je krenula s preoštrim merama, zato što je prelazila na režim ciljane inflacije, pa nije znala koju kamatnu stopu će prihvatiti tržište, a koja bi bila u skladu s postavljenim ciljevima - kaže Vladimir Gligorov, iz bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije, komentarišući popuštanje u restriktivnoj monetarnoj politici.
Da li je inflacija nasilno zaustavljena tako što je odloženo poskupljenje struje i drugih roba i usluga?
- To je učinjeno zbog izbora. Ako se inflacija posmatra onako kako treba, a to je godina na godinu, ona je još blizu 13 odsto i ne znam zemlju koja ima tako visoku inflaciju. To ukazuje da još postoje inflatorni pritisci koji su delimično vezani za odmrzavanje cena pod državnom kontrolom. Prilagođavanje tih cena je neophodno, i to će se desiti verovatno na proleće, zbog čega će se pojačati inflatorni pritisci. Privrednici računaju sa inflacionim očekivanjima i to ugrađuju u cene, a ne samo mesečnu inflaciju. Zbog toga oni računaju s inflacijom od više od deset odsto. Iz tog razloga se odustalo od jačanja dinara, ali je sada zatišje i videćemo kako će se stvari odvijati i da li će se održavati taj nivo relativno usporenog jačanja dinara.
Šta će se desiti u 2007. godini, hoće li inflacija buknuti?
- Ne mora da znači. Kada zemlja pati od visoke nezaposlenosti i ne koristi valjano kapacitete, to deluje deflatorno. U takvoj situaciji nema pritisaka na plate, koje su, bar u privatnom sektoru, pokrivene produktivnošću, pa inflacija ne bi trebalo da predstavlja problem. Ona je posledica, pre svega, ekspanzivnog i nepredvidljivog fiskalnog sektora. To znači da država dosta troši i to na nepredvidljiv način. Svaki čas se izmisli neki investicioni plan i to rađa inflatorne tenzije, tu su i plate, koje su u javnom sektoru rasle brzo i diktirale povećanja i u drugim oblastima. Može se očekivati da se inflacija od oko desetak odsto zadrži i narednih godina. Sve u krajnjoj liniji zavisi da li će se potrošnja držati u okvirima koji ne utiču na snaženje inflacije.
Koliko štete imaju izvoznici od jakog dinara?
- To je ozbiljno pitanje. Jak dinar ne mora da donosi štetu ako preduzeće može to da nadoknadi produktivnošću ili ako je konjunktura na svetskoj pijaci tako dobra, pa može da se postigne dobra cena robe. U tom slučaju jak dinar ne mora da šteti. On je problem zato što poskupljuje rad svakom investitoru iz inostranstva koji želi da uloži u Srbiju. Drugi problem je da, ako je dinar jak, tada je i rad skuplji, pa investitori traže metode kako bi uštedeli na radu i to sve u zemlji gde je visoka nezaposlenost. Posledica toga je da će nezaposlenost i dalje rasti. Kada se kurs ne utvrđuje na slobodnom tržištu deviza, pa je dinar jak, sve ovo su posledice kao i visok spoljnotrgovinski deficita.
Kako će se kretati kurs?
- Ukoliko se nastavi ova monetarna politika ciljane inflacije, što bi bilo dobro, značajan priliv sredstava iz inostranstva mogao bi da se iskoristi za relativno relaksiraniju monetarnu politiku, odnosno spuštanje kamata. One bi mogle bitno da se smanje ako ostane ovako niska inflacija, kao u poslednjih četiri-pet meseci. U tom slučaju kurs bi mogao da se formira na nešto slabijem nivou jer ne bi bilo tih pritisaka na njegov rast, koji proističe iz činjenice i da dinara ima malo, zato što su kamate velike, pa se oni povlače ili se strani novac ne pretvara u dinare, već se odmah vraća u inostranstvo kao rezerva. To bi dovelo do slabljenja kursa dinara, odnosno do njegovog prirodnijeg formiranja, a što između ostalog zavisi i od cena koje se administrativno određuju, a mislim da one moraju da idu gore i tada će rasti inflatorni pritisci. Ako vlada bude slaba, pa mora da ispuni sva obećanja, da deli kapom i šakom, monetarna politika mora biti stroga. Tada će biti jak evro, koliko može da se izdrži, a može zato što se tim visokim kamatama, s jedne strane, daje visoka zarada, onima koji mogu da daju pozajmice. Visokim kamatama se obara i cena imovine, pa se isplati ulaganje u nju, što je dodatni pritisak da se unesu sredstva iz inostranstva.
Da li će se nastaviti s ovom monetarnom politikom?
- To zavisi šta će nova vlada uraditi s centralnom bankom. Ko će biti guverner, koji će zadatak dobiti, kao i od pritisaka korekcije cena pod državnom kontrolom. Ukoliko je fiskalna politika populistička, a monetarna stroga, dinar jak i visoka javna davanja, to na duži period postaje neodrživo. Treba se ozbiljno zamisliti šta se tada može dogoditi.
Kako će ovakva relaksirana monetarna politika uticati na banke, hoće li biti više kredita?
- To se može očekivati. Visoka obavezna rezerva i kamate privlačile su banke da ulažu u vrednosne papire centralne banke. Ako se smanje obavezne rezerve i kamate, banke će više kreditirati, što je dobro i potrebno. U Srbiji je malo para i malo kredita.
Banke se kritikuju da se okreću građanima, a manje privredi?
- Zašto bi to bilo važno. Ako banka racionalno razmišlja, a većina to čini, pozajmicu daje i očekuje da građanin koji je uzima računa da će imati prihode iz kojih će moći da je vrati. To znači da bankari veruju da će privreda napredovati.
Kako finansirati privredu?
- Nedovoljno finansiranje privrede je posledica velikog državnog sektora, koji nije restrukturiran i privatizovan i ne garantuje da će vratiti pozajmice. S druge strane, bankama je teško da finansiraju nove preduzetnike jer za njih ne postoji kreditna istorija i uglavnom nemaju imovinu kojom bi garantovali vraćanje. To je problem u privredama kao što je srpska. Činjenica da postoji spremnost banaka da finansiraju građane pokazuje da banke imaju poverenja u građane i da će u sledećoj fazi i privreda doći na red.
Da li se može očekivati pad kamata?
- Smanjenje kamate centralne banke za nekoliko procenata i inflacija od 5-6 odsto nagoveštava da bi one mogle da padaju. Međutim, postoji drugi problem, a to je da je još velika koncentracija u bankarskom sektoru, zbog čega nema dovoljne konkurencije. Država još ima udela u više banaka i treba da ih proda kako bi se povećala konkurencija, ali treba omogućiti i da se krediti uzimaju u inostranstvu. Ako je kamata velika u Beogradu, nije u Beču.
To znači, dozvoliti građanima da iznose pare napolje?
- Da. I da ulažu i građani i preduzeća ako im je to od koristi. Ako im je to onemogućeno, njihove finansijske transakcije su skuplje, što znači da obezvređuju imovinu.
Da li treba menjati guvernera i kadrovski pojačati Savet i Monetarni odbor?
- Nije toliko važno ni jedno ni drugo. Ključno je da vlada i skupština budu spremni da prihvate nezavisnu poziciju centralne banke. To treba regulisati zakonom, kao i funkciju NBS, po kojoj je prioritetni zadatak da održava stabilnost cena. Rukovodstvo centralne banke zakonom treba zaštititi od formalnih i neformalnih uticaja, garantovati mu da ne može biti smenjeno, osim u slučaju ako ispusti inflaciju iz kontrole. U tom kontekstu treba ojačati funkciju guvernera i ojačati Savet. Ostanak sadašnjeg guvernera nije pitanje da li je on bio dobar. Inflacija je u Srbiji još visoka, oko 13 odsto, pa se ne može reći da je banka radila bogzna kako. Ipak, centralno pitanje je da li guverner u sadašnjoj konstalaciji snaga ima samostalnost da obavlja svoj prioritetni zadatak, a to je da brine o inflaciji.
