Promene

[Bogart]

Ако се мењамо или ограничавамо себе то треба да чинимо добровољно и без "задњих намера".
А треба се мењати, ограничавати себе и прилагођавати се. Без тога не може да опстане ниједна веза.
Али, непоштено је од партнера очекивати признање и камате на рачун тога.
И не само од партнера већ од било кога коме смо нешто лепо пружили.
Захвалност је велики терет за сваког човека нарочито ако се силом наметне или, не дај Боже, натрља на нос...

Нису то задње намере нити очекивање признања у смислу неког користољубља... него ако ја волим да радим нешто што теби смета, а волим и тебе и однос који имам са тобом вреднујем далеко више... ту нема избора, ту се праве компромиси било на једној или на друго страни, где ће неко морати да попусти. Наравно, под тиме не мислим на одрицање од друштва или самозакључавање у кухињу... то је већ она лењост о којој су говорили други и сваљивање кривице са себе на другога.

А признања и камате стижу и то је поента свега. Само се не наплаћују на исти начин као материјалне ствари, нити се захтевају или траже. Волиш некога, па га волиш још више ако и он тебе воли... ако ти не узвраћа љубав, своју такође повлачиш... Хтео сам да кажем како је све заправо трговина, али "трговина" је ружна реч... некако је поистовећујемо са похлепом, преваром и манипулацијом... боља реч је размена добара.

 

[sinnke]

Слажем се.
Писала сам раније о овоме, па рекох да се не понављам.
А што се тиче твоје прве реченице, зар нисам и ја то исто рекла?

Cek moram pogledat.

 

[black.dragon]

Cim ljubav trazi zrtvu, ona nije ljubav. Ljubav retko ko dozivi u zivotu.

bas mi je drago sto si je ti dozivio.

 

[sinnke]

bas mi je drago sto si je ti dozivio.

Nisam je dozivio i ne racunam na to, jer to bi bilo kao da ocekujem dobitak na loto-u.

Ja jesam optimista ali nisam covek koji veruje u iluzije.

 

[gost 124731]

Svi se menjamo kada smo u nekoj ozbiljnoj vezi. Svesno/nesvesno prihvatamo neka pravila igre koje jedno drugom nametnemo, opet svesno ili nesvesno. Zanima me zašto su neki ljudi skloni tome da krivicu zbog sopstvene promene, promene načina života, svaljuju na tu drugu osobu? Uvek postoji izbor. Ako ne voliš da se menjaš, napusti svoju ljubav. Ako ne možeš da napustiš, ćuti. Užasavam se parova koji jedan drugog optužuju da su im na neki način uništili život, promenili ga. Užasavam se ljudi koji svoju nesposobnost objašnjavaju tuđom greškom. Ne smatraju da time što napadaju svoju ljubav, napadaju sebe. Sebe predstavljaju kao slabića

Eh, zasto? Nisam sigurna.
Ali znam mnogo takvih primera.
Ljudi se isprva prilagodjavaju nekome zato sto ga vole, ili misle da ga vole.
Kasnije kada se veza pocne "ljuljati", onda dodje do prica - sta sam sve uradio/la zbog tebe i slicno.
Ta nabijanja na nos su mi oduvek isla naznatesta.
Ja sama nisam sklona prevelikom prilagodjavanju. Tj, sada nisam.
Banalan primer - jednom sam godinu dana krila od momka da pusim, zato sto mu je to smetalo. Znaci, on dodje kod mene ili se vidimo negde, nebitno, i ja po 3-4 sata ne zapalim cigaretu pa onda samo jedva cekam ledja da mu vidim.
E, to je bilo kad sam imala nepunih devetnaest.
Danas, pitala bih - Smeta ti? Ok. Izacicu na terasu i zapaliti cigaretu, toliko mogu da se prilagodim. Ali da prestanem, necu.
Izvini, duso, volim te, ali volim i nikotin.

Samo roditelji mogu da nekome "unište" život. Oni nas formiraju onda kada ne možemo sami i verujemo im u potpunosti. Kasnije smo za sve krivi mi i roditelji koji su nas napravili takvima kakvi jesmo.

A ovo je vec mnogo ozbiljnija tematika.
Prvo da iscitam sta ste sve pisali, da se slucajno ne bih ponavljala.
A i da budem u toku. Pa cemo da vidimo.

 

[QueenOfClubs]

Нису то задње намере нити очекивање признања у смислу неког користољубља... него ако ја волим да радим нешто што теби смета, а волим и тебе и однос који имам са тобом вреднујем далеко више... ту нема избора, ту се праве компромиси било на једној или на друго страни, где ће неко морати да попусти. Наравно, под тиме не мислим на одрицање од друштва или самозакључавање у кухињу... то је већ она лењост о којој су говорили други и сваљивање кривице са себе на другога.

А признања и камате стижу и то је поента свега. Само се не наплаћују на исти начин као материјалне ствари, нити се захтевају или траже. Волиш некога, па га волиш још више ако и он тебе воли... ако ти не узвраћа љубав, своју такође повлачиш... Хтео сам да кажем како је све заправо трговина, али "трговина" је ружна реч... некако је поистовећујемо са похлепом, преваром и манипулацијом... боља реч је размена добара.

Ја сам упознала и превише људи који се понашају баш онако како сам навела.
Чини ми се да су људи све склонији пребацивањима и набацивањем кривице другима, као и томе да превиде да су те камате стигле. И то све зарад храњења сопственог ега.

 

[sinnke]

Eh, zasto? Nisam sigurna.
Ali znam mnogo takvih primera.
Ljudi se isprva prilagodjavaju nekome zato sto ga vole, ili misle da ga vole.
Kasnije kada se veza pocne "ljuljati", onda dodje do prica - sta sam sve uradio/la zbog tebe i slicno.
Ta nabijanja na nos su mi oduvek isla naznatesta.
Ja sama nisam sklona prevelikom prilagodjavanju. Tj, sada nisam.
Banalan primer - jednom sam godinu dana krila od momka da pusim, zato sto mu je to smetalo. Znaci, on dodje kod mene ili se vidimo negde, nebitno, i ja po 3-4 sata ne zapalim cigaretu pa onda samo jedva cekam ledja da mu vidim.
E, to je bilo kad sam imala nepunih devetnaest.
Danas, pitala bih - Smeta ti? Ok. Izacicu na terasu i zapaliti cigaretu, toliko mogu da se prilagodim. Ali da prestanem, necu.
Izvini, duso, volim te, ali volim i nikotin.



A ovo je vec mnogo ozbiljnija tematika.
Prvo da iscitam sta ste sve pisali, da se slucajno ne bih ponavljala.
A i da budem u toku. Pa cemo da vidimo.

Naravno, tog si trebala odmah sterat u ku-rac. Pa zato i je veza da bi ljudi prihvatili ono drugo sa svim negativnim i pozitivnim. Kad smo vec toliko komplikovani i ne pustimo da kita i pi,ca upravljaju svime, bilo bi puno jednostavnije.

 

[Bogart]

Ја сам упознала и превише људи који се понашају баш онако како сам навела.

И ја сам... и не волим то.
Мада не верујем ни да они воле, а опет су упали у то. :|

 

[QueenOfClubs]

И ја сам... и не волим то.
Мада не верујем ни да они воле, а опет су упали у то. :|

Шта мислиш, како неко упадне у то. Ја никако да разрешим мистерију.
Значи, не мислим на људе који су одувек такви, неко, баш тако ... упали.
И да ли је уопште могуће да неко постане такав временом?
Или то ипак само избије у прави план у неком тренутку?

 

[Џорџи]

Нису то задње намере нити очекивање признања у смислу неког користољубља... него ако ја волим да радим нешто што теби смета, а волим и тебе и однос који имам са тобом вреднујем далеко више... ту нема избора, ту се праве компромиси било на једној или на друго страни, где ће неко морати да попусти. Наравно, под тиме не мислим на одрицање од друштва или самозакључавање у кухињу... то је већ она лењост о којој су говорили други и сваљивање кривице са себе на другога.

А признања и камате стижу и то је поента свега. Само се не наплаћују на исти начин као материјалне ствари, нити се захтевају или траже. Волиш некога, па га волиш још више ако и он тебе воли... ако ти не узвраћа љубав, своју такође повлачиш... Хтео сам да кажем како је све заправо трговина, али "трговина" је ружна реч... некако је поистовећујемо са похлепом, преваром и манипулацијом... боља реч је размена добара.

samo sto neki imaju toliko kompleksa pa idu toliko u krajnost cak i sa svojim stavovima..idealizuju sve oko sebe i ne priznaju sebi da zive pored takve osobe

 

[korali]

Svi se menjamo kada smo u nekoj ozbiljnoj vezi. Svesno/nesvesno prihvatamo neka pravila igre koje jedno drugom nametnemo, opet svesno ili nesvesno. Zanima me zašto su neki ljudi skloni tome da krivicu zbog sopstvene promene, promene načina života, svaljuju na tu drugu osobu? Uvek postoji izbor. Ako ne voliš da se menjaš, napusti svoju ljubav. Ako ne možeš da napustiš, ćuti. Užasavam se parova koji jedan drugog optužuju da su im na neki način uništili život, promenili ga. Užasavam se ljudi koji svoju nesposobnost objašnjavaju tuđom greškom. Ne smatraju da time što napadaju svoju ljubav, napadaju sebe. Sebe predstavljaju kao slabića.
Samo roditelji mogu da nekome "unište" život. Oni nas formiraju onda kada ne možemo sami i verujemo im u potpunosti. Kasnije smo za sve krivi mi i roditelji koji su nas napravili takvima kakvi jesmo.
Ovo je tema o promenama u vezama i braku. Zašto se dešavaju i zašto se dopuštaju, ako ćemo se kasnije žaliti?

Prvo treba shvatiti i prihvatiti sebe , svoje frustracije i ogranicenja , a tek onda raditi projekcije na svet oko sebe.
U suprotnom , projekcija nastala iz krivih temelja , nema puno sanse da bude ispravna,

Ili projekcija nastala iz krivih temelja uvijek će okončati predrasudama. Tako će onaj koji

sudi drugome uvijek u njemu će osuđivati sebe.

Budući da se ne želi prihvatiti takvime kakav je, sklon je smesta potisnuti sve što nije u skladu s njegovim preteranim očekivanjima (od sebe sama).

Tako će ono što potiskuje vrlo rado zamijetiti kod drugih.

Naravno, čitav proces prepoznavanja u drugima odvija se nesvesno. Pojedinac se postavlja u položaj drugih, poistovjećuje s njihovim situacijama, vidi kako bi u određenim slučajevima sam reagirao, i na temelju toga donosi subjektivno motivirane zaključke o drugim pojedincima.

Ljubomora i osjećaj manje vrijednosti proizlaze upravo odavde. U drugima se zamjećuje vlastita sklonost nevjerstvu, vlastita oholost, vlastite slabosti; da, sve skrivene mane iz vlastita hrama tada se projiciraju na druge.


Svatko će o tome moći suditi na temelju vlastitih životnih iskustava.

 

[Bogart]

Шта мислиш, како неко упадне у то. Ја никако да разрешим мистерију.
Значи, не мислим на људе који су одувек такви, неко, баш тако ... упали.
И да ли је уопште могуће да неко постане такав временом?
Или то ипак само избије у прави план у неком тренутку?

Нисам о томе претерано ни размишљао... лењост, уљуљканост, несвесност о пролазности... интересантно је да људима то почне да смета тек када примете да нису више оно што су били, али не у смислу тих промена, него у смислу времена које их сустиже и побеђује. Све је то повезано. Сетих се сад филма Америчка лепота... ко је ту за шта крив што су троје људи направили сра.ње од своје породице где је свако пропао, свако незадовољан и свако криви ово друго двоје...

 

[korali]

Svi se mi trudimo uljepšati svoju fasadu prema van, no prema unutra nitko ništa ne mijenja. Oni koji misle da mijenjaju, čine to samo naizgled. Jer - čovek je izvana promjenjiv, lako mjenja dlaku, ali iznutra on je fiksan, nepromjenjiv, i zato njegova ćud ostaje uvijek istom.
Kada ista ćud, nakon neke razmirice ili svađe izbije u prvi plan, tada se oni koji su inače navikli na mnoge njegove maske čude: "Pa to nije on...ja ga ne poznajem takvoga!"
Ali to jest - ON!
On ispod svih maski.
ON onakav kakav jest!
Mnogi tada, kad se suoče s njegovim pravim "ja", odjednom bježe glavom bez obzira. Ili se makar tresnu rukom posred čela: "Gdje li sam samo gledala (ili gledao)?"

 

[Gost118]

Cijeli svijet pociva na interesu... Nema nista izvan toga... Ili skoro nista...
Cak je i roditelj spreman da se okrene od svog djeteta, ako ono ne isouni njegova ocekivanja...
A, ja licno ne vjerujem da postoji veca ljubav od roditeljske...

Ajd sad uvjerite me da grijesim i da nije sve tako crno...

 

[gost 101840]

uh...aj neću...

 

[korali]

Cijeli svijet pociva na interesu... Nema nista izvan toga... Ili skoro nista...
Cak je i roditelj spreman da se okrene od svog djeteta, ako ono ne isouni njegova ocekivanja...
A, ja licno ne vjerujem da postoji veca ljubav od roditeljske...

Ajd sad uvjerite me da grijesim i da nije sve tako crno...

Ne grešiš, takvi smo svi licemjer do licemjera takva nam je priroda,jer PRIRODNO imamo jedna mjerila za sebe, a druga za druge.

Ako netko ne zna, čekaju ga mnoga gorka iskustva da to nauči.
Svi se iz petnih žila trude ostaviti dobru sliku o sebi i nad njom se samozadovoljavati, nad njom cvasti, a možda se i rasplakati od sreće. Čovek je u ovu kočiju upregnuo sve konje što ih ima na raspolaganju.

I zato je pričati o nekoj iskrenosti jako relativno. Sama naša priroda je previše pokvarena, previše sračunata i sebična da bi se ostvario bilo koji od zacrtanih ideala. A i iskrenost je jedan od njih!

 

[sinnke]

Cijeli svijet pociva na interesu... Nema nista izvan toga... Ili skoro nista...
Cak je i roditelj spreman da se okrene od svog djeteta, ako ono ne isouni njegova ocekivanja...
A, ja licno ne vjerujem da postoji veca ljubav od roditeljske...

Ajd sad uvjerite me da grijesim i da nije sve tako crno...

Pa puno si u pravu, ali opet u jednom gresis. Ima i vece ljubavi od roditeljske a i sve roditeljske ljubavi nisu bas uvek ispravne, ima tu odsta i patologije.

Evo recimo ja, ja kad volim volim do ludila. Samo sto svi misle da nije tako, zato sto se ja ne dam nekom zayebavat.

Svet je 10 % crn od sebe, a 90 % od tebe (nas).

Ne mozes ocekivati samo bogatog decka i kad ga dobijes bez icega drugog u tom paketu za to kriviti ceo svet. Trazi nekog ko ti pase, pa ako je i bogat uz to sve to mu je plus.

U bukvalnom prevodu glasi ovako.

Ne trazi tocak ako zelis imati auto.

 

[Hellen]

Ако се мењамо или ограничавамо себе то треба да чинимо добровољно и без "задњих намера".
А треба се мењати, ограничавати себе и прилагођавати се. Без тога не може да опстане ниједна веза.
Али, непоштено је од партнера очекивати признање и камате на рачун тога.
И не само од партнера већ од било кога коме смо нешто лепо пружили.
Захвалност је велики терет за сваког човека нарочито ако се силом наметне или, не дај Боже, натрља на нос...

Потроших све боне на овој теми, и сад ми није остала ниједна за тебе. Ал' запамтићу!

Слажем се са овим што си написала.
Често се, на жалост, дешава да неко учини нешто без задњих намера, без очекивања неке захвалости, него зато што је то у интересу везе, па самим тим и њега самог...а онда, после неког времена, када веза почне да пуца или дође до неких проблема, онда крену пребацивања:''Учинио сам то само због тебе!''

Е, то је баш ружно!

 

[Mr.D4sty]

Svi se menjamo kada smo u nekoj ozbiljnoj vezi. Svesno/nesvesno prihvatamo neka pravila igre koje jedno drugom nametnemo, opet svesno ili nesvesno. Zanima me zašto su neki ljudi skloni tome da krivicu zbog sopstvene promene, promene načina života, svaljuju na tu drugu osobu? Uvek postoji izbor. Ako ne voliš da se menjaš, napusti svoju ljubav. Ako ne možeš da napustiš, ćuti. Užasavam se parova koji jedan drugog optužuju da su im na neki način uništili život, promenili ga. Užasavam se ljudi koji svoju nesposobnost objašnjavaju tuđom greškom. Ne smatraju da time što napadaju svoju ljubav, napadaju sebe. Sebe predstavljaju kao slabića.
Samo roditelji mogu da nekome "unište" život. Oni nas formiraju onda kada ne možemo sami i verujemo im u potpunosti. Kasnije smo za sve krivi mi i roditelji koji su nas napravili takvima kakvi jesmo.
Ovo je tema o promenama u vezama i braku. Zašto se dešavaju i zašto se dopuštaju, ako ćemo se kasnije žaliti?

Normalno je da se ljudi u vezi menjaju,pre bih rekao prilagodjavaju.Naravno,svako normalan pri tome treba da sachuva samog sebe ali da koriguje neke svoje navike koliko je to moguce.
Medjutim,u praksi je to chesto drugachije.Ljudi se posvete parneru do te mere da zanemare sami sebe,svoje prijatelje,porodicu...
Iskusni,pametni ljudi znaju da ako se totalno promene i postanu neko ko ce da ispunjava hirove svog partnera,prestaju da budu ona osoba u koju se njihov partner na pochetku zaljubio.Otud poznati sluchaj:"Pa zashto me je ostavila,pa radio sam sve shto treba,prestao sam da idem na fudbal sa drugarima,ne idem vishe u kafanu,ne idem na pecanje vishe,ni jednom se nisam posvadjao sa njom...??!"
Po meni recept je - Volim te,ali ja sam ja.

 

[sinnke]

Normalno je da se ljudi u vezi menjaju,pre bih rekao prilagodjavaju.Naravno,svako normalan pri tome treba da sachuva samog sebe ali da koriguje neke svoje navike koliko je to moguce.
Medjutim,u praksi je to chesto drugachije.Ljudi se posvete parneru do te mere da zanemare sami sebe,svoje prijatelje,porodicu...
Iskusni,pametni ljudi znaju da ako se totalno promene i postanu neko ko ce da ispunjava hirove svog partnera,prestaju da budu ona osoba u koju se njihov partner na pochetku zaljubio.Otud poznati sluchaj:"Pa zashto me je ostavila,pa radio sam sve shto treba,prestao sam da idem na fudbal sa drugarima,ne idem vishe u kafanu,ne idem na pecanje vishe,ni jednom se nisam posvadjao sa njom...??!"
Po meni recept je - Volim te,ali ja sam ja.

Osoba koja ispunjava hirove svog partnera je osoba koja nema postovanja prema sebi a tada ni prema drugome. To je osoba koja nikad nikom ne pomaze, niti je prijatelj.

Koliko mi se cini izgleda da su zene kod nas casnije od muskaraca, jer retko koja daje da im muski seru po glavi i ne trpe tako nesto, dok u obrnutom slucaju toga ima na pretek.

 

[Mr.D4sty]

Na zalost,debelo si u pravu.....

 

[Mr.D4sty]

Cijeli svijet pociva na interesu... Nema nista izvan toga... Ili skoro nista...
Cak je i roditelj spreman da se okrene od svog djeteta, ako ono ne isouni njegova ocekivanja...
A, ja licno ne vjerujem da postoji veca ljubav od roditeljske...

Ajd sad uvjerite me da grijesim i da nije sve tako crno...

Uveravam te da si apsolutno u pravu,sve je crno kao crnci u tunelu....

 

[NovaIsta]

Svi se menjamo kada smo u nekoj ozbiljnoj vezi. Svesno/nesvesno prihvatamo neka pravila igre koje jedno drugom nametnemo, opet svesno ili nesvesno. Zanima me zašto su neki ljudi skloni tome da krivicu zbog sopstvene promene, promene načina života, svaljuju na tu drugu osobu? Uvek postoji izbor. Ako ne voliš da se menjaš, napusti svoju ljubav. Ako ne možeš da napustiš, ćuti. Užasavam se parova koji jedan drugog optužuju da su im na neki način uništili život, promenili ga. Užasavam se ljudi koji svoju nesposobnost objašnjavaju tuđom greškom. Ne smatraju da time što napadaju svoju ljubav, napadaju sebe. Sebe predstavljaju kao slabića.
Samo roditelji mogu da nekome "unište" život. Oni nas formiraju onda kada ne možemo sami i verujemo im u potpunosti. Kasnije smo za sve krivi mi i roditelji koji su nas napravili takvima kakvi jesmo.
Ovo je tema o promenama u vezama i braku. Zašto se dešavaju i zašto se dopuštaju, ako ćemo se kasnije žaliti?

promene se desavaju i nezavisno od neke osobe. mi se menjamo i uperiodima kad smo sami, daklen, niko nikakvu odgovoronost ne snosi utom smislu. to su prirodni procesi, sazrevanje isl. mentalno retardirani ostaju na istomstupnju.
promene su procesi u nama samima koji bi se desavili i da zivimo sasvim sami na pustom ostrvu. niko tu drugi nema sta da sizi.

 

[neizreciva]

kad ljudi pocnu da shvataju da su njihovi postupci samo njihove odluke, svima ce biti lakse.....pa nismo deca.....kao da ja mogu nekom da naredim (to vec ne mogu ni mom sinu od 9 god) da nesto preduzme...stojati iza sebe i svojih postupaka...e nedostizne li iluzije....

 

[rile_laki_oblak]

Ma ne. Ona sinnketova tema me je podstakla. Kao tip zaboravi na ortake, učauri se, ne pije toliko, ne skita, postane papučar, a za sve to su krive žene i njihove zle metode menjanja jadnog muškarca. Pa pošto ima i žena koje kukaju kako su ih muževi pretvorili u debele krave koje ne izlaze iz kuhinje, ja pokrenula temu.

ha haha... promene... znaci... da se ne lazemo... mene ta moja neka buduca zena da promeni bas toliko nece... i necu pokleknuti! he...
a, nesto bas razmisljam... niko ne moze da nas promeni osim ako to i sami jednim svojim delom, il' celim svojim bicem, necemo... ima dosta osobina kod mene, sad, koje ce se sigurno promeniti kad pocnem da zivim sa tom nekom buducom... i nadam se da ce biti tako... i drago mi je zbog toga... jer znam da ce me to uciniti boljom osobom... boljom za nju... jer ce mi to biti jako bitno... i nema tu nicije krivice... niti greske... sami smo uvek za sve krivi... kao sto smo sami i zasluzni za dobre stvari... i uvek trebamo da stojimo iza svojih odluka... jer mi posle zivimo sa njima... nekog drugog optuzuju samo slabe osobe... i njima je 'neko drugi' ionako uvek kriv za sopstvene neuspehe... sve je to stvar vaspitanje... osecaj... samoprekora... nazovite to kako god zelite... al', nije bas najbolja osobina... jer, optuzivati nekoga za nase neuspehe nas nikako nece uciniti boljim osobama... jer nas nikad nece navesti na to da se upitamo gde smo pogresili i sta mozemo bolje...