Prolećni šafran

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Nina

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
389.330
prolecni-safran-biljka.jpg.pagespeed.ce.8oSmdXFHOU.jpg


Prolećni šafran (lat. Crocus vernus (L.) Hill) je jedna od vrsta pravog šafrana (lat. Crocus sativus) i trajna je biljka koja pripada porodici perunika, šafrana i gladiola (lat. Iridaceae).

Karakteristike
Jedan od prvih predznaka proleća, koji cveta već u februaru vireći kroz sneg. Biljka je visoka 10 - 15 cm i otvara se tokom dana po sunčanom vremenu, a traje ukupno 3 - 4. Cvet se nalazi na stabljikama bez lišća koje se razvija posle i sastoji od 6 latica bele i ljubičaste boje. U sredini se nalaze 1 tučak i 3 prašnika. a plod je tobolac sa prizemnim semenkama.

Stanište
Prirodno raste u celoj Evropi. Nalazimo ga u većim grupama gde raste na vlažnom zemljištu, u prozračnim i svetlim šumama, travnjacima, voćnjacima i livadama. Takođe ima puno sorti i gaji se kao ukrasna biljka. Prolećni šafran je medonosna biljka i jedan je od prvih cvetova koje očele posećuju zbog ranog cvetanja.

Poreklo
Latinsko ime roda Crocus potiče od grčke reči krokos, koja označava žutu boju i cvet kako su ga zvali stari Grci, a verovatno se odnosi na tučak i antere koji su cenjeni kao začin u pravom šafranu. Ime vrste vernus potiče iz latinske reči ver koja u prevodu znači proleće. Na stranim jezicima nazivi su

Poreklo šafrana opisano je u grčkoj mitologiji. Postoji nekoliko verzija mita, a svima im je zajedničko jedno - Krokus, mladi smrtnik, koji je iz ljubavi prema šumskoj nimfi Smilaks, na kraju pretvoren u cvet. Prva verzija pominje Krokusa kada ga je Smilak zavela u šetnji šumom. Bio je toliko opijen njenom lepotom da ju je često posećivao, ali jednog dana jednostavno joj je dosadilo i pretvorila ga je u mali cvet.

Drugi mit je da je Smilaks umrla i bogovi su, videvši Krokusovu bol, odlučili da ga pretvore u lepi cvet, i Smilak u tetiviku (lat. Smilax aspera). Treća verzija je da je bio ljubavnik Hermes (rimskog pandana Merkura) i slučajno je ubijen u igri bacanja diska. Hermes ga je od tuge pretvorio u cvet.

(biljka.rs)
 
Poslednja izmena:
Imam žuti prolećni šafran, divan cvetak. :)
Žao mi je što nemam ljubičasti, beli i šatirani, iako prodaju kao miks boja ali ispadne samo žuti. Ova sorta nema one crvene niti koje se koriste kao začin.

Letos sam posadila lukovice jesenjeg ljubičastog začinskog šafrana, koji nikako nije hteo da izbije. I jedno jutro, samo tek, vidim desetak cvetova, nisam ni primetila kad su iznikli.
 
Vrste šafrana

Šafran se svrstava u četiri kategorije kvaliteta:
Mancha šafran se odlikuje izrazito crvenom bojom; smatra se najkvalitetnijim na tržištu;
Coupe je izuzetno redak i nema ga u prodaji u nekim značajnijim količinama;
Rio i Sierra šafrani su svetlije boje, slabije arome i ukusa, pa su stoga manje cenjeni.
Ukoliko se odlučite za proizvodnju šafrana, morate znati da za sadnju ovih biljaka birate blago senovita ili sunčana mesta.
 
Razmnožavanje

Šafran se razmnožava preko lukovica. Kada kupujete lukovice za sadnju obavezno proverite da li na sebi nemaju neke znake mehaničkih oštećenja ili bolesti.
Lukovice šafrana vrlo dobro podnose niske temperature i brzo se prilagođavaju na novu sredinu, pa se sade u jesen. Mogu se saditi na najrazličitijim mestima: od saksija, preko livada i bašta, ispod drveća i grmlja, pa čak i u kamenjarima.
Razmak između lukovica kod sadnje iznosi između 2 i 3 centimetara. Dubina na koju sadite lukovice zavisi od vrste zemljišta.

Zemljište

Šafran je biljka koja zahteva dobro drenirano zemljište. Kod glinovitog zemljišta, lukovice se sade na manjoj dubini. Glinovito zemljište se zbog drenaže pre sadnje mora prekopati i mora mu se dodati pesak. Šafranu naročito pogoduju zemljišta obogaćena nekim organskim đubrivom ili kompostom.

Posle nekoliko godina lukovice se moraju iskopati i razdvojiti. Na ovaj način dobićete materijal za rasađivanje
 
Zemlje proizvođači šafrana

Šafran je kultivisan na područjima od Španije do Indije. Najveći proizvođači šafrana u svetu jesu Španija i Iran, sa preko 80 % svetske proizvodnje. U Evropi se šafran proizvodi gotovo isključivo na području Mediterana. U mnogo manjim količinama proizvodi se u Italiji, na Kritu, u Francuskoj i u Kini, Turskoj i Indiji.

U kontinentalnoj Evropi već vekovima pokušavaju da uzgoje šafran. Ipak, danas se šafran proizvodi još jedino u Švajcarskoj, u Mundu, malom selu u kantonu Valis, na 1200 metara nadmorske visine. U ovom selu šafran se proizvodi na tradicionalan način, te se godišnje proizvede svega nekoliko kilograma začina.

Najveći proizvođač šafrana definitivno je Iran. U ovoj zemlji šafran zovu ˶crveno zlato˝, jer predstavlja stalan i siguran izvor zarade.

U toku 2018. godine proizvodnja šafrana u Iranu podignuta je na rekordni nivo: proizvedeno je čak 13 tona ovog začina. Na prikupljanju ovog začina u Iranu godišnje učestvuje više od 150 hiljada sezonskih radnika.

Cena šafrana na svetskom tržištu iznosi oko 1500 dolara po kilogramu. Ipak, iako je cena ovoliko visoka, potrebno je vrlo malo šafrana da bi se dobila aroma ili boja jela: samo četvrtina kašičice mrvljenih vlakana obogatiće 4 do 6 porcija pirinča.

Šafran se bere isključivo ručno.
 
Lule:
Imam žuti prolećni šafran, divan cvetak. :)
Žao mi je što nemam ljubičasti, beli i šatirani, iako prodaju kao miks boja ali ispadne samo žuti. Ova sorta nema one crvene niti koje se koriste kao začin.

Letos sam posadila lukovice jesenjeg ljubičastog začinskog šafrana, koji nikako nije hteo da izbije. I jedno jutro, samo tek, vidim desetak cvetova, nisam ni primetila kad su iznikli.
Kliknite za proširenje...
Meni je cvet šafrana jedan od lepših..na žalost ga nemam ali mogu da zamislim koliko je lep u prolece kada iznikne i rascveta se u bašti
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top