Bilo je tmurno..oblaci,kisa...vetar...mislila sam kako prolece nikad nece doci..a i da cemo leta imati veoma malo..jedino sto me podsecalo na prolece je miris ljubicica i zumbula u mom stanu... .Medjutim danas sam se probudila ...probudili su me suncevi zraci..i to je za mene bilo mnogo lepo budjenje...sunce je sijalo..videlo se da su ljudi veoma nasmejani..i zadovoljni zbog prolepsanja vremna..to je bilo mnogo lepo videti...Znala sam da bi bilo steta da budem u kuci dok je ovako lep dan...pa sam pozvala drugaricu da prosetamo..a i moj bart je krenuo sa nama...26 stepeni je..obukli smo laganu garderobu...nismo mogli da verujemo kako je toplo...Dok smo setali i pricali sunce je grejalo nasa lica...i pticice su pevale svoje vesele pesmice...Prolazili smo pored kuca i skoro pored svake zastajali..gledali smo decu koja se igraju..i ucne ljubimce koji skakucu oko njih...Stali smo da bi uzeli sladoled...sve bilo tako lepo..cak je i prodavacica u radnji nekako bila vedrija...Nastavili smo setnju...usput smo sreli i dva tri kuceta...koje sam ja naravno posteno izmazila...Kad sam pogledala na sat..i videla da je vec 19:00 sati..nisam mogla da verujem...vreme nam je jako brzo proletelo..pa smo se vratili kuci...sa veoma lepim utiscima...nadam se da ce vreme ostati ovako lepo...i da cu svaki dan uzivati u ovako lepim setnjama 