PROLAPS MITRALNOG ZALISKA

P

Panicar97

Početnik
Poruka
6
Dragi moji, videla sam da mnogo ljudi piše o ovom problemu. Naime, nikada nisam imala problema sa srcem, trenirala sam dosta dugo odbojku, dok mi na jednom pregledu nisu rekli da imam aritmije srca zbog kojih sam prestala da radim ono što me je najviše ispunjavalo. Nisam osećala nikakce tegove, ekg i eho su bili u redu. Kontrole po potrebi. Prošlo je godinu i po dana od tada, i letos sam počela sa osećam tegobe, ubrzan rad srca u mirovanju, zatim cim ustanem, kao da sam trcala maraton, napadi panike.. Prolazila sam kroz meni stresan period i sve sam pripisivala stresu.. Tegobe neizdrzive, konstantno razmisljam i njina i dan danas. Napokon sam otisla kod lekara, svadjala se da bi mi dala uput za kardiologa, ubedjujuci me da je sa mojim srcem sve u redu.. Odradila sam i hormone štitaste žlezde, sve u normali.. Na eho srca, dijagnostikovano sledeċe: eho srca u normali, sa parcijalnim prolapsom PMK (prednji m. Kuspis) sa MR 1-2+ u dva mlaza... Pijem mg i propranolol po potrebi, ali se i dalje borim sa anksioznoscu, stalno smaram ljude oko sebe u vezi prolapsa, niko me ne razume. Plašim se šta me sve sa tim čeka. Verujem da postoji neko ko ima isti problem kao ja, nadam se da ce se neki nadovezati na ovo, lakse mi je kad mogu da pricam sa nekim ko ima slicne probleme kao ja.
 
Mislim da Ti je sva greška u glavi,
Naime. ako stalno tako loše misliš
to može stvarmo prouzrokovati tegobe.

A za aritmije, i to, imam sličan problem:
Src e ponekad prolupa, ponekad mnogo uspori,
mada je to kod mene stvarno fizički (a i genetsko)

Danas je medicina napredovala.
Sada, čak samo sa par dana ležanja u bolnici (praćenje)
Ugrade (preko aorte, bez hirurškog otvaranja)
stent, koji da električni udar ako srce stane.
On se najčešće ugradjuje svima koji su operisali srce.
 
Poslednja izmena:
Panicar97:
Dragi moji, videla sam da mnogo ljudi piše o ovom problemu. Naime, nikada nisam imala problema sa srcem, trenirala sam dosta dugo odbojku, dok mi na jednom pregledu nisu rekli da imam aritmije srca zbog kojih sam prestala da radim ono što me je najviše ispunjavalo. Nisam osećala nikakce tegove, ekg i eho su bili u redu. Kontrole po potrebi. Prošlo je godinu i po dana od tada, i letos sam počela sa osećam tegobe, ubrzan rad srca u mirovanju, zatim cim ustanem, kao da sam trcala maraton, napadi panike.. Prolazila sam kroz meni stresan period i sve sam pripisivala stresu.. Tegobe neizdrzive, konstantno razmisljam i njina i dan danas. Napokon sam otisla kod lekara, svadjala se da bi mi dala uput za kardiologa, ubedjujuci me da je sa mojim srcem sve u redu.. Odradila sam i hormone štitaste žlezde, sve u normali.. Na eho srca, dijagnostikovano sledeċe: eho srca u normali, sa parcijalnim prolapsom PMK (prednji m. Kuspis) sa MR 1-2+ u dva mlaza... Pijem mg i propranolol po potrebi, ali se i dalje borim sa anksioznoscu, stalno smaram ljude oko sebe u vezi prolapsa, niko me ne razume. Plašim se šta me sve sa tim čeka. Verujem da postoji neko ko ima isti problem kao ja, nadam se da ce se neki nadovezati na ovo, lakse mi je kad mogu da pricam sa nekim ko ima slicne probleme kao ja.
Kliknite za proširenje...

Koliko imaš godina? 19? Kako znaš da to nije psiha? Poznajem čovjeka koji je u pubertetu imao aritmiju. Nakon puberteta više nema. Tijelo se mjenja u udređenim fazama života. Hormoni djeluju.

Nije to ništa strašno. Ukoliko je anksioznost nisi jedina. Svi smo mi anksiozni. To ti je normalno stanje u jednu ruku.

Npr. u Manualu Navy Sealsa ili SAS jedinica /ne sjećam se/ piše da je anksioznost dobra. Jer bez nje ne bi ništa mjenjali. Živi život. Nije život da umreš sa 90 godina neoštećena. Nego "potrgana" i da kažeš: "What a ride!" Ne boj se. Samo hrabro naprijed. Uspjet ćeš. Mlada si. Svi smo mi nesigurni. Budi strpljiva, uporna i marljiva. Pusti da te anskioznost prožme. Da te prodrma. Da vidiš gdje to vodi. Nemoj se opirati tomu. Moraš imati spoznaju: Ok sada paničarim. S vremenom ćeš si znati pomoći.

Imaš 1000 načina. Nekom pomaže Yoga. Nekom Bog. Nekom autogeni trening. Nekom ljubav.

Što te muči? Jel se bojiš umrijeti?

edit: S tobom je sasvim sve u redu. Nije bolestan pojedinac. Bolesno je društvo.
 
Poslednja izmena:
Pijem magnezijum i propranolol po potrebi kada se javi tahikardija, dobro se osećam kada sam u društvu, ne obraćam pažnju, doktor je rekao da nije ništa strašno, loše mi je samo kad mislim o tome, dan popunjen raznim aktivnostima mi jako pomaže, samo mi treba neko ko takođe ima prolaps, da razgovaram sa njim
 
Sugaenzi:
Imas vrlo ozbiljan problem sa srcem koji nije ni najmanje naivan uzmi se u pamet za pocetak nabavi kvaliettan merac pritiska i redvno kontrolisi puls
Kliknite za proširenje...

Баби моје жене измерили пре неких 10 година притисак 260 са 150. Баба није хтела да пије ништа, само дрмне ракију ујутру. И ено је, има 86 година и још је жива. А ти би да дечко од 19 мери притисак као последњи хипохондар.
 
Stepen regurgitacije koji ti imas na tom zalisku je blag, tako da je mala verovatnoca da ce ti to proizvoditi simptome. Ne znam sta mislis da ces postici razgovorom sa jos nekim ko, eto, ima prolaps, niti mislim da ces sad naici ovde na nekog sa tim problemom. Ako stalno mislis o tome i to ti stvara anksioznost, mozda bi bilo pametno da porazgovaras sa psihijatrom.
 
Panicar97:
Pijem magnezijum i propranolol po potrebi kada se javi tahikardija, dobro se osećam kada sam u društvu, ne obraćam pažnju, doktor je rekao da nije ništa strašno, loše mi je samo kad mislim o tome, dan popunjen raznim aktivnostima mi jako pomaže, samo mi treba neko ko takođe ima prolaps, da razgovaram sa njim
Kliknite za proširenje...
kod većine i nije, kao očigledno i kod tebe - dakle opusti se, redovno se kontroliši i to je to.
nema potrebe da paničiš, plašiš se, brineš i ostalo :)
 
Panicar97, nemoj puno da se opterećuješ razmišljanjem o prolapsu. Danas veoma veliki broj ljudi ima slične probleme. Ja godinama živim sa tim, a nisam sigurna da nije čak i urođeno, jer dr kaže da može biti i urođeno a i stečeno. Imam 57 godina a znam i veoma mlade ljude koji imaju isti problem. Živi normalno, zdravo i povremeno kontroliši stanje, uradi UZ srca i to je to. Meni je trebalo malo vremena da se priviknem i prestanem razmišljati o tome a i ja sam bila možda koju godinu starija od tebe (2-3) kad sam to otkrila. Imala sam dva poroda poslije tog otkrića i nikakve probleme. Znači, vodi računa da zdravo živiš i povremene kontrole i sve će biti dobro. Pretjeranom brigom možeš samo sebi stvoriti ozbiljne probleme. Zabavi se nečim da ne razmišljaš o tome. Imaš previše vremena da razmišljaš tu je sav problem.
Želim ti da što prije uspiješ da savladaš strah, jer on ti ne može donijeti ništa dobrog.
 
Potpuno te razumem. Imam prolaps mitralnog zaliska i anksioznost. Godinama pratim istraživanja i veza između ova dva postoji, tačnije između PMZ i simptoma paničnog poremećaja. Nemoj da te nerazumevanje ljudi u ovoj zemlji obeshrabri. "Ispijanje rakijica ujutru, kakvi zalisci, kakvi bakrači, svi mi imamo anksioznost..." - ovakve komentare samo zanemariš, jer ih je očigledno pisao neko ko ništa o ovim stanjima ne zna. A dosta ih ne zna, čak i zdravstvenih radnika. Nažalost, imala sam prilike da se u to uverim i naiđem na nerazumevanje iako mi je bilo teško da im išta i spomenem, reakcija je bila totalno neprofesionalna i zabrinjavajuća. Uglavnom, ima nas i nisi sama. PMZ treba da kontrolišeš s vremena na vreme, ali nemoj da ti to bude centar života, jer uglavnom ostaje potpuno bezopasno stanje do kraja života, ponekad sa nekim neprijatnim simptomima. A anksioznost moraš i odvojeno da napadneš, postoje mnoge tehnike koje mogu pomoći, od tehnika disanja pa do fizičke aktivnosti. Propranolol koji već piješ po potrebi pomaže za neke simptome paničnih napada. Bitno je za sve nas da znamo koliko smo jaki i hrabri jer se sa ovim borimo svaki dan, a da neko ko to nije iskusio samo na par dana zameni uloge sa nama, ne bi znao šta ga je snašlo. Ispunjen dan, pozitivnost, kretanje među ljudima i suočavanje sa situacijama koje te plaše (terapija izlaganja) takodje zaista pomažu. Samo hrabro i pozitivno napred. :)
 
Koliko sam ja upoznat prolaps mitralne valvule je vise 'kozmeticka" srcana mana , odnosno ne ugrozava opste zdravlje i nema simptome i uglavnom ne zahteva nikakvu intervenciju ili terapiju.
Inace ti si pretpostavljam mrsave i vizljaste gradje (spomenula si i da si bila odbojkasica) a taj prolaps uglavnom imaju ljudi mrsavije i vizljaste gradje i uzeg grudnog kosa.

Inace sudeci po tvom postu ono sto tebe muci je anksiozni i panicni poremecaj i to skolski primer , ti simptomi kao ubrzan rad srca i u mirovanju, te "aritmije" i preskakanja, napetost i uznemirenost, brzo zamaranje, napetost misica su po udzbeniku sastavni deo anksioznog poremecaja , kao i to sto si prestala da se bavis odbojkom zbog navodnih tegoba, sto stalno meris pritisak to sve ukazuje na skolski primer hipohondrije i anksioznog poremecaja. (Nazalost veoma dobro poznajem mehanizam toga jer i sam sklon tome i dosta dugo sam se drndao sa time) , takodje i tvoja dob se uklapa , jer taj poremecaj se najcesce javlja u adolescenciji i u nekom mladalackom dobu (znaci tamo negde recimo od 15te godine pa tamo negde do 35te , 40te).
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top