Prokrastinacija

G

Gost 436569

Domaćin
Poruka
3.572
Osobe koje su sklone prokrastinaciji odlažu razne aktivnosti, počevši od trivijalnih, svakodnevnoh obaveza (kao što je pranje sudova, čišćenje i sl.), pa do učenja, fizičke aktivnosti, aktivnosti vezanih za posao, odlazak kod lekara, aktivnosti vezanih za lično usavršavanje itd.

Više na linku

Ovo je moja najgora osobina koja mi uništava život. Borim se svakodnevno, ali kao da mi se uvukla u karakter. Sve odlažem za poslednji trenutak i onda ludilo i sve na brzinu, pa rezultati ili izostanu ili budu manji nego što bi mogli biti (recimo na ispitima).

Imate li iskustva sa ovim? Ili možda neki provereni savet- da ste probali i uspeli?
 
Svi smo ponekada suočeni sa odlaganjem obaveza i budemo u nekoj fazi ' umrtvljenosti'
Nekada sam 'igrala žmurke' sa takvim stanjima, odlično sam funkcionisala pod pritiskom. Odlažem do poslednjeg trenutka i pod velikim pritiskom odradim sve.
Bila sam mlađa, mogla sam celu noć da radim dok sve ne završim, sutradan sam funkcionisala sasvim normalno.

Sada funkcionišem drugačije, opuštenije.
Napravim listu prioriteta, zapišem u rokovnik i poštujem to.
Odradim prvo najteže i štikliram.
Ako mi ostanu dve - tri stavke sa spiska, obično su neke sitnice koje bih zanemarila, odradim ih zbog štikliranja da precrtam stranicu u rokovniku.
Na ovaj način odlično funkcionišem, sve odradim, imam vremena za sebe i san.
 
Sve je stvar odluke.
Čak se i osećamo onako kako sami odlučimo u najvećem broju slučajeva.
Sebe opominjem da ne padam na razne izgovore i šeme u glavi za lenjost i odlaganje bilo čega što treba da uradim.
U nekom trenutku mi je postalo draže zadovoljstvo i olakšanje koje imam nakon što obaveze i planove ispunim, nego smišljanje kako da ih pomerim za posle, sutra i sl., a da ispadne sve kako treba;

Najgora sam za buđenje. Smejurija i mučenje! Podešen mi je alarm da se oglašava na svakih 10min bar sat i po' pre deadline trenutka, i to sam sposobna da trpim sve dok mi se konačno ne smuči trzanje i gledanje na sat.
 
To sta nam je nametnulo potrosacko drustvo i ne treba da se isprati,zamislimo da zivimo od svog rada bez gazde,ako neke zivotinje zavise od nas nahranimo ih,koliko nam se radi i koliko nam treba toliko se cimamo,a sve gore navedeno je zesca centrifuga potrosackog drustva,mnoge stvari koje sam radio ceo zivot vise ne praktikujem,da li cu se tripovati da se moram aktivirati,necu,srecan sam sto se krecem uopste i sve se vise radujem sitnicama
 
Samsonight:
Sve je stvar odluke.
Čak se i osećamo onako kako sami odlučimo u najvećem broju slučajeva.
Sebe opominjem da ne padam na razne izgovore i šeme u glavi za lenjost i odlaganje bilo čega što treba da uradim.
U nekom trenutku mi je postalo draže zadovoljstvo i olakšanje koje imam nakon što obaveze i planove ispunim, nego smišljanje kako da ih pomerim za posle, sutra i sl., a da ispadne sve kako treba;

Najgora sam za buđenje. Smejurija i mučenje! Podešen mi je alarm da se oglašava na svakih 10min bar sat i po' pre deadline trenutka, i to sam sposobna da trpim sve dok mi se konačno ne smuči trzanje i gledanje na sat.
Kliknite za proširenje...

Ja sve lepo odlučim, čak i isplaniram pa zapišem. I opet čekam poslednji momenat da krenem u akciju 😔
 
georgejune:
To sta nam je nametnulo potrosacko drustvo i ne treba da se isprati,zamislimo da zivimo od svog rada bez gazde,ako neke zivotinje zavise od nas nahranimo ih,koliko nam se radi i koliko nam treba toliko se cimamo,a sve gore navedeno je zesca centrifuga potrosackog drustva,mnoge stvari koje sam radio ceo zivot vise ne praktikujem,da li cu se tripovati da se moram aktivirati,necu,srecan sam sto se krecem uopste i sve se vise radujem sitnicama
Kliknite za proširenje...

Ovo si potpuno u pravu, ovolika jurnjava za samoaktualizacijom nije normalna.
 
Zanimljiva je tema, adrenalin je glavni , tajni pokretacki napitak, koji opet dolazi iz ega i ambicija- ne samo poslovnih nego generalno, tu imamo vrednost , zatim i prikaz sebe a zatim i samopouzdanje odnosno da li smo vredni i sposobni da tu vrednost ostvarimo . Ako je parcijalna prokrastinacija , to je ocigledno vezano samo za tu stvar ali ako je generalna onda svakako ima veze sa nekom depresijom i to nije ta rec .
 
Maeeeestro:
Da, tako nešto, manjkom adrenalina, pada i samopouzdanje, ja nekad i jelo odgađam po 20ak, 25ak minuta, jednostavno puno emocijalno razmišljam o hrpu stvari
Kliknite za proširenje...
A opet iza tog adrenalina i samopouzdanja se nalaze hormoni kao regulatori svega, kao boje u stampacu, koje crtaju zivot . Ono sto je dobro sto te boje se pune same od sebe iznutra, mada je problem taj prikaz sebe , imamo tu strah od neuspeha kao i stid, verovatno dva najjaca efekta bogovske snage, koji mogu da isisaju sve te boje iz stampaca .
 
ekvador7:
A opet iza tog adrenalina i samopouzdanja se nalaze hormoni kao regulatori svega, kao boje u stampacu, koje crtaju zivot . Ono sto je dobro sto te boje se pune same od sebe iznutra, mada je problem taj prikaz sebe , imamo tu strah od neuspeha kao i stid, verovatno dva najjaca efekta bogovske snage, koji mogu da isisaju sve te boje iz stampaca .
Kliknite za proširenje...
Moguće, da, život je ponekad vrlo neshvatljiv.

Puno toga u životu naučimo tek kad se opečemo
 
Paula:
E, našla temu.

Da, povremeno upadnemo u to.
Odlaganje bitnih stvari, i to isključivo onih za koje imam neki dedlajn
A kada ga nema, onda polako.
Možda umor? Treba svakako nešto poduzeti, obično ispišem male ciljeve u notes za taj dan. Male, pa step by step.
Kliknite za proširenje...
I meni se dešava, ali ne povezujem. Ne mogu da uočim šablon. Da, tu je
rok ili neko moranje. Kao, da ne moram nikada to ne bih ni radila..
Prezasićenje.. Krenem u nešto euforično i onda se samo sve ispmumpa
ko balon.. Da bih na kraju shvatila da to i nije bilo nešto moje, nego sam
mislila da tako treba.
Ono što nalazim kao zajedničko u svemu je ''to nisam ja''.
Ali, obavezu sam preuzela ja. Ne mogu sad da kažem ''e ad zdravo, to
ipak nisam ja'' :confused: Očekujem od sebe da završim što sam obećala,
dogovorila ili šta već, pa posle mogu da menjam pravac. A to je tako
teško da boli..
 
Prokrastinacija je najłogićnija navika, meni kao introvertu {po}nekad predstavłja i zadovołjstvo jer me potiće na traźenje odgovora za neka pitanja koja si u reałnijim situacijama vjerojatno ne bih ni postavłjao.



Ponekad se ćovjek naðe na raskrśću, i onda koji god da put izabere, postoji rizik od pogreśaka.
 
Izgleda da svako odlaže nešto drugo.

Za mene su odlasci kod lekara , kontrole i to, nešto što jedva čekam. To je nešto što nikad ne odlažem, već nalazim razne razloge da redovno idem na kontrole :)
I onda je to onaj tas na vagi da se ne osećam kako odlažem bitne stvari :)
Uzgred, primetila sam da sam to prenela na decu, tako da se i oni raduju zubaru, lekaru itd.. Eto barem nešto pozitivno ;)
 
Paula:
Izgleda da svako odlaže nešto drugo.

Za mene su odlasci kod lekara , kontrole i to, nešto što jedva čekam. To je nešto što nikad ne odlažem, već nalazim razne razloge da redovno idem na kontrole :)
I onda je to onaj tas na vagi da se ne osećam kako odlažem bitne stvari :)
Uzgred, primetila sam da sam to prenela na decu, tako da se i oni raduju zubaru, lekaru itd.. Eto barem nešto pozitivno ;)
Kliknite za proširenje...

Super je što se ide na kontrole kod zubara. Tako se deca oslobađaju straha od zubara.

Ja baš odlažem odlaske kod lekara. Trebala sam da radim MR glave-mozga pre 4-5 meseci, još nisam zakazala.
Otkazala sam jednu kontrolu kod psih. Otkazala sam prvi pregled kod kardiologa kod koga mama ide godinama i on joj je omiljeni dr.

Otkazala kod neurologa, kod ortopeda ( i na VMA i privatno )... otkazala fizijatra.

Sledeće nedelje, tačnije za par dana idem kod psih posle 6 ili 8 meseci, ona će me, pretpostavljam, ponovo uputiti kod neurologa zbog nalaza koje treba da odnesem...i neću da gnjavim više. Ne mogu da idem kod neurologa bez mišljenja psih i bez snimka MR.

Komplikovano i zamršeno, baš zato odlažem. Pisala sam već, kada je zdravlje u pitanju, to je kod mene začarani krug i to zbog cp.
 
Gost 436569:
Osobe koje su sklone prokrastinaciji odlažu razne aktivnosti, počevši od trivijalnih, svakodnevnoh obaveza (kao što je pranje sudova, čišćenje i sl.), pa do učenja, fizičke aktivnosti, aktivnosti vezanih za posao, odlazak kod lekara, aktivnosti vezanih za lično usavršavanje itd.

Više na linku

Ovo je moja najgora osobina koja mi uništava život. Borim se svakodnevno, ali kao da mi se uvukla u karakter. Sve odlažem za poslednji trenutak i onda ludilo i sve na brzinu, pa rezultati ili izostanu ili budu manji nego što bi mogli biti (recimo na ispitima).

Imate li iskustva sa ovim? Ili možda neki provereni savet- da ste probali i uspeli?
Kliknite za proširenje...
Za mene bi to bio blagoslov. Ja sve radim juče, osim onoga što radim prekjuče. Oba ekstrema su povezana sa nemogućnošću podnošenja napetosti.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top