volim ovakve inspirativne teme.
Ali razočara me količina nesrećnog detinjstva i loših brakova.
Prosto ne mogu da verujem da potičem iz porodice gde je sve normalno, gde niko nikog nije udarao, ogovarao,ponižavao.
Istina nije ni neprekidno grlio,ljubio i hvalio,pa valjda zato su takvi trenuci i vredniji.
Ali zato, naučena sam da je porodica pre i iznad svega, da uvek slobodno kažem šta mislim,zašto nešto radim i šta osećam.
Takve odnose i sada imam u svojoj porodici.Možda čak i pomalo preterujem (i psima pokušavam da objasnim biranim rečima zašto neke stvari netreba raditi).
Ali ponosna sam što se moja deca ne ustručavaju da nam ispričaju i lepe i ružne stvari i u nas imaju poverenje (a pri tome ne želimo da imbudemo najbolji drug i drugarica) i što međusobno verujemo jedno drugom
! Iskustvo je pored ponavljanja majka ucenja !
e vidis, moji koliko god su bili na ratnoj nozi uvek su razmisljali o porodici, nisu razmisljali o razvodu i bili su verni jendo drugom....i ja sam naivna izasla iz porodice i kad sam naisla na patoloske lazove i egocentrike nisam znala da se snadjem....
