- Poruka
- 869
Novostvorena vrednost je dobit. To je ono što proizvođač stvara. Da li proizvodi maline ili uslugama povećava vrednost postojećoj robi - isto je. Roba i proizvodi uvećavaju vrednost.
Proizvođač, dakle, proizvodi novu vrednost i tako uvećava vrednost celog društva.
Proizvođaču treba pomoći da lakše i povoljnije radi i stvara društveni proizvod, novu vrednost. Evriće.
Pomoć, razumno, proizvođač očekuje od države.
A šta dobija?
Armiju knjigovođa, birokratije koja se zakačila na glavne arterije proizvodnje i bezdušno pije krv.
250 spavača su izglasali (prepisane) kolonijalne zakone kojima se zabranjuje proizvodnja sve dok se ne popune paragrafi stavke obrasci i modeli.
Neko ko proizvodi pvc stolariju realno ima potrebe za svega nekoliko radnika koji seku ramove i staklo.
Sada mora imati na platnom spisku i najplaćeniju osobu u firmi - knjigovođu - koji potpuno blokira nabavku, proizvodnju i prodaju sve dok država nije papirima namirena.
Novcem je država oduvek bila namirena, novac nikada nije bio problem.
Po novom više nema ni papira, firma mora da kupi knjigovođi preskupe i dozlaboga bagovite softvere, windouze, kompjutere, kartice, digitalne ključeve, da obezbedi internet i nesmetanu komunikaciju sa bankom, poreskom upravom,
sa komitentima - kupcima i dobavljačima - koji takođe imaju isti neizdrživi birokratski teret u svojim firmama.
Neizdrživ teret usporava i snažno ometa proizvodnju nove vrednosti. Košta i papirologije i vremena, a i živih para.
Birokratija nije sposobna da proizvodi bilo šta, osim još birokratije.
Birokratija je parazit. Od parazita se čiste čak i kučići, u protivnom umiru u mukama.
Proizvodnju treba očistiti od ove novopečene digitalne birokratije.
Vlasnik firme je sasvim dovoljno sposoban da brine o finansijama firme, a magacioner o stanju robe.
Knjigovođe nisu potrebne firmama, one su prinuda, namet, danak, harač. Oni ne služe proizvođaču nego samo državi.
Pa ako ne služe proizvođaču nego državi, neka ih onda država plaća, da ne parazitiraju na leđima onoga ko stvara vrednost.
Knjigašenje je toliko uzelo maha da su se pojavile armije ešarpa i kravata koji čak organizuju kongrese, dogovarajući kako da dodatno zamrse i zakomplikuju pravljenje izveštaja da bi postali nezamenljivi. Da bi postali skuplji.
Njihove ogromne plate (za rad koji proizvođaču do nedavno nije potreban) ulazi u prosek plata, pa sa istom proizvodnjom radnicima padaju plate da bi nekako nahranili i odobrovoljiti parazita.
Da bi namirio i nahranio parazita, proizvođač mora da podigne cene, tako da mi, građani, na kraju platimo sve.
Umesto hranjenja parazita možda bi ipak trebalo razmišljati o čišćenju?
Proizvođač, dakle, proizvodi novu vrednost i tako uvećava vrednost celog društva.
Proizvođaču treba pomoći da lakše i povoljnije radi i stvara društveni proizvod, novu vrednost. Evriće.
Pomoć, razumno, proizvođač očekuje od države.
A šta dobija?
Armiju knjigovođa, birokratije koja se zakačila na glavne arterije proizvodnje i bezdušno pije krv.
250 spavača su izglasali (prepisane) kolonijalne zakone kojima se zabranjuje proizvodnja sve dok se ne popune paragrafi stavke obrasci i modeli.
Neko ko proizvodi pvc stolariju realno ima potrebe za svega nekoliko radnika koji seku ramove i staklo.
Sada mora imati na platnom spisku i najplaćeniju osobu u firmi - knjigovođu - koji potpuno blokira nabavku, proizvodnju i prodaju sve dok država nije papirima namirena.
Novcem je država oduvek bila namirena, novac nikada nije bio problem.
Po novom više nema ni papira, firma mora da kupi knjigovođi preskupe i dozlaboga bagovite softvere, windouze, kompjutere, kartice, digitalne ključeve, da obezbedi internet i nesmetanu komunikaciju sa bankom, poreskom upravom,
sa komitentima - kupcima i dobavljačima - koji takođe imaju isti neizdrživi birokratski teret u svojim firmama.
Neizdrživ teret usporava i snažno ometa proizvodnju nove vrednosti. Košta i papirologije i vremena, a i živih para.
Birokratija nije sposobna da proizvodi bilo šta, osim još birokratije.
Birokratija je parazit. Od parazita se čiste čak i kučići, u protivnom umiru u mukama.
Proizvodnju treba očistiti od ove novopečene digitalne birokratije.
Vlasnik firme je sasvim dovoljno sposoban da brine o finansijama firme, a magacioner o stanju robe.
Knjigovođe nisu potrebne firmama, one su prinuda, namet, danak, harač. Oni ne služe proizvođaču nego samo državi.
Pa ako ne služe proizvođaču nego državi, neka ih onda država plaća, da ne parazitiraju na leđima onoga ko stvara vrednost.
Knjigašenje je toliko uzelo maha da su se pojavile armije ešarpa i kravata koji čak organizuju kongrese, dogovarajući kako da dodatno zamrse i zakomplikuju pravljenje izveštaja da bi postali nezamenljivi. Da bi postali skuplji.
Njihove ogromne plate (za rad koji proizvođaču do nedavno nije potreban) ulazi u prosek plata, pa sa istom proizvodnjom radnicima padaju plate da bi nekako nahranili i odobrovoljiti parazita.
Da bi namirio i nahranio parazita, proizvođač mora da podigne cene, tako da mi, građani, na kraju platimo sve.
Umesto hranjenja parazita možda bi ipak trebalo razmišljati o čišćenju?
