Moralna i filozofska rasprava o grešnici Malus Pumili i svetici Beti Vulgaris - autor: Alium Cepa
Saučesnici moralno filozofske rasprave:
- Edenski vrt
- Bradati Baštovan
- Eva i Adam
- Kalenić pijaca
- Borac za prava životinja
- Jabuka - Malus Pumila
- Cvekla - Beta Vulgaris
- Papaja - Carica Papaya
- Smokva - Ficus Carica
- Višnja - Pronus Avium
- Breskva - Prunus Persica
- Pasulj (grašak i boranija) - Phaseolus Vulgaris
- Kupine - Rubus Fructicosus M
- Maline - Rubus Fructicosus K
- Bundeva - Cucurbita Pepo
- Kukuruz - Zea Mays
- Banana - Musa Paradisiaca
- Grejpfrut - Citrus Paradisi
i
- ALIUM CEPA - crni luk
Dok je Alium Cepa boravio u Edenskom vrtu užasavale su ga tri stvari: venac belog luka oko vrata bradatog Baštovana, njegove latinske poslovične psovke kojima je od svitanja do sumraka surovo pokrštavao horde paganskih sadnica i nadevao im apsurdna latinska imena, kao i bestidnost Adama i Eve. „Na rajskoj zemlji gologuzi, moliću lepo!“ - uzdisala je neutešna dres-kod Carica Papaya.
Užasavala ga je i strava koja se odigravala pod njom. Pod rajskom zemljom bilo je hladno i mračno, i činilo se da lukav pogled Aliuma Cepe tu nije naročito vredeo. Odozgo je dopirala huka moćne edenske reke, čulo se jezivo šištanje jedne seksualno izopačene zmije, vapaji grešnice Malus Pumile koji su cepali srce: „Gricni me, Adame, gricni me!“ - i tresak Baštovanovog srebrnog ašova o rajsko kamenje. Buka je bila tako užasna da je gotovo zaglušila Aliuma Cepu, i kad je viknuo nešto glas mu je odjeknuo na metar i po, lupio u ašov svom snagom i odbio se natrag u njegova ljutita usta.
Na trenutak Alium Cepa je osetio strah. Nedaleko od njega bila je ogromna Ficus Carica, veća od ostalih. Koren joj je bio obrubljen crvenim komšijskim izmetom Prunus Aviume. Bila je to carica svih edenskih smokava, sa crvenom krunom od trešnjinog soka na svom moćnom korenu. Alium Cepa krenuo je da se kotrlja ka njoj. Odjednom je sve pod njegovim okruglim telom počelo da se pomera, u hitrom ljigavom kretanju nečega što se uvija i gamiže. Zadržao je dah, prevrnuo se na peteljku, sagnuo svoju veliku glavicu i pokušao da razazna šta je to. Phaseolus Vulgaris! Beta Vulgaris! Rajska zemlja je bila živa, vrvela je od paganskih plemena Pasulja, Boranije, Graška i alfe i omege povrtarske nekulture – Betice Cvekle Vulgaris! Alium Cepa se toliko prestravio da mu se glavica umalo nije oljuštila od straha! Buka odozgo nije bila ništa u poređenju s lupanjem njegovog srca.
Naslonio se na Smokvu Caricu s osećanjem da je prvi koji je to ikad uradio, prekrio ljuskama lice i ostao tako sve dok strah nije iščezao. Kada je sklonio ljuske mogao je da vidi kroz pomrčinu – bilo je mračnobraon i tamnocrveno hladno, kao u nekom podzemnom svetu, u nekom paklenom, napuštenom mestu a ne u Edenu, pobogu! Prvi put je pažljivije osmotrio to što je živelo pored, ispod i iznad njega. Krupne Cucurbita Pepe bile su veličine Sizifovog kamena – neme i okrutne. Ležale su pored zlatokosih divova, Zea Maysa. Njihove preteće tikvaste okrugline povijale su se kao pozadine karnevalskih lepotica, a drške su im bile tvrde i grebuckave. Bilo je mnogo više sitnijih stvorova veličine Alium Cepe embriona, koji su se kotrljali po edenskoj zemlji dok su njihovi snažni Rubus Fructicosus M korenovi istovremeno vodili ogorčenu rajsku podzemnu bitku sa žilavim i zamršenim Rubus Fructicosus K korenjem, boreći se za što čvršću poziciju u raju. Dobro su se provodili.
Odrastati sa nekim koga Latini zovu Musa Paradisiaca a pagani Bananamen, u Edenu, ravno je igri sa Citrus Paradisijem usred Dženeta ili krstarovski rečeno - skoku sa Brankovog mosta, ali naš Alium Cepa priviknut na edenski vašar taštine, privučen igrom i naoružan ljutitim osmehom taman je započeo svoje bezazleno lukavo kotrljanje prema Musi, kad krenu grmljavina, lomljava i čupanje! Umoran od onolikog sađenja i zgrožen žestinom Adamovih sladostrasnih ugriza kojima su sočnom dupencetu Betice Vulgaris nanesene ozbiljne Jonatan povrede, Big Daddy bez ikakvog upozorenja ili prethodne objave grmljavine, lomljave i čupanja, svojim beskonačno velikim baštovanskim šaketinama na gorepomenuti način, zgrabi sve jestivo i nejestivo i pobaca iz Edena.
Život više nije mogao da se zamisli u edenskom svetu. Dok su putovali kosmičkim Seobe-prostranstvima, Alium Cepa i nepregledna migraciona kolona njegovih ex-rajskih drugara Flora-konsenzusom donose odluku da se do Zemljine atmosfere ne razdvajaju, a čim je dotaknu „ko korenom, ko stablom a ko listom i plodom“ - kud koji, mili moji!
Dok je pokušavao da eci-peci-pecom razreši egzistencijalnu dilemu: jugoistočna Azija ili severozapadni Egipat kao svoje buduće stanište, tresnuo je o krov nekakve građevine, probio ga svojom tvrdom glavicom i obreo se na tezgi jedne pijace, koju su Zeleni meštani jednog milosrdnog dana prozvali Kalenić. Još se nije ni pribrao a već ga je prihvatila jedna topla ruka i nežno spustila u ceger krcat njegovom braćom i sestricama, odmah pored jedne preslatke Persice. Prunus Persice. Da je znao da je to bila ruka ljutitog borca za prava životinja i da će uskoro postati svedok najstrašnijeg voćno-povrćno-žitaričnog genocida u istoriji zelene Kalenić pijace, pocepao bi, preskočio rub tog cegera smrti i otkotrljao se što dalje od njega, glavicom bez obzira!
P. S. U drugoj epizodi sage o lukavom i ljutom Aliumu Cepi, gledočitaćete:
- Alium Cepa-Borac za prava biljaka –
- - - - - - - - - -
Čestitke svima i s moje strane, premda sam Pobednika uskratila za bodove. Ali nakupilo se dovoljno za torticu, koja je otisla u prave ruke
.
Nadahnuće za ovu priču bio je snažno, napisao sam je za kratko vreme, a ono čemu nisam posvetio dovoljno pažnje bili su "ukrasi", ovo što sada možeš videti iznad.
... Bogami, razjapiću donju vilicu do pucanja, zaleteću se i zabiću svom silinom svoju pohotnu, debelu njušku u preslatke tange, makar mi to bila poslednja podvezica u životu! A njima šta ostane, ostane, zabole me parče mrežaste čarape za njih!)
)