Професори, ти чудни људи,
Пред таблу изводе, дају задатке,
И стално причају: „Ти миран буди“.
Ми само бројимо изостанке.
Неће господа, таблу да брише,
Само им се по табли пише.
А и то некад да раде неће,
Ал’не бринем се - сазнаће Веће.
Кад неко неку глупост направи,
Разредном се одма’ жале,
А кад ученик грешку пријави,
Кажу да нису они будале.
Стално измишљају чуда нека,
Формуле су им само у глави,
Нико неће с тестом да сачека,
Него мора ученик да се жали.
Тестови тешки, боли глава,
А решења неће да кажу,
Од решавања рука нам буде плава,
А они се само пренемажу.
Скоро сваки дан питају,
А одмах дају оцене.
Онда негде, мало, одскитају,
Да виде у продавници цене.
Безобразлук, него шта је,
Хоћемо петице или четворке.
Ићи ћемо код судије за прекршаје,
Ако нам будете дали двојке.
Двојке нећемо да трпимо,
Тројке нам мало дајте.
Поклоне ми много волимо,
А ви много волите плате.
Све у свему, кад се сабере,
Нису професори толико лоши.
Ал’ кад би дали један за штребере,
Били би као дете на ноши.
Пред таблу изводе, дају задатке,
И стално причају: „Ти миран буди“.
Ми само бројимо изостанке.
Неће господа, таблу да брише,
Само им се по табли пише.
А и то некад да раде неће,
Ал’не бринем се - сазнаће Веће.
Кад неко неку глупост направи,
Разредном се одма’ жале,
А кад ученик грешку пријави,
Кажу да нису они будале.
Стално измишљају чуда нека,
Формуле су им само у глави,
Нико неће с тестом да сачека,
Него мора ученик да се жали.
Тестови тешки, боли глава,
А решења неће да кажу,
Од решавања рука нам буде плава,
А они се само пренемажу.
Скоро сваки дан питају,
А одмах дају оцене.
Онда негде, мало, одскитају,
Да виде у продавници цене.
Безобразлук, него шта је,
Хоћемо петице или четворке.
Ићи ћемо код судије за прекршаје,
Ако нам будете дали двојке.
Двојке нећемо да трпимо,
Тројке нам мало дајте.
Поклоне ми много волимо,
А ви много волите плате.
Све у свему, кад се сабере,
Нису професори толико лоши.
Ал’ кад би дали један за штребере,
Били би као дете на ноши.
