Ovo je plakanje i sudar hrvata sa realnoscu. Skoro cetvrt veka od kada su na poklon dobili drzavu, uz svu pomoc koju su imali, nisu uspeli da naprave nesto sto lici na jednu normalnu civilizovanu tvorevinu. Ranije je bilo lako, oni bi bili Menhetn, samo da nije Srba, bilo u Kraljevini, bilo u SFRJ. Ono, Zagreb radi, Beograds se gradi, sve im se krade, uskracuje, oni su podjarmljeni. Slican pogled su imali naravno i ostale Ex-Ju republike a danas drzave.
Medjutim kako je koja dobila nezavisnost (poslednje dve da uzmemo CG i uslovno Kosovo), oni i dalje nisu ni blizu nekom standardu, ili stanju u drustvu koje lici na normalno, na zapadno (ne racunam Slovence, jedini koji su valjda zbog blizine civilizacije postali ozbiljlnija drzava). Samo sto sada nema Srba da kukaju kako je zbog nas. E to je taj sudar sa realnoscu koju autor ovog teksta dozivljava.
Sada je tu njihovu fantaziju nazvanu "velikosrpstvo" i slicno zamenio drugi veliki protivnik, veliki zli zapad. Da podsetim, isti onaj zapad koji im je bukvalno sve progledao kroz prste za sva moguca sra.nja koja su cinili 90ih, progledao kroz etnicko ciscenje u "oluji", danas oni smatraju zapad novim okupatorom. Odnosno delimicnim okupatorom, ovde kapiram da je ovo pre svega kritika njihove elite koja se ponasa kao neka okupatorska sila. Sustina je ta da nema vise Srba krivaca, mada nas i dalje rado pomenu, vec neuspeh da izgrade drzavu je na njima samima. Jer uspeli su od poklanjanja nezavisnosti da naprave drzavu iz koje se stotine hiljada iselilo i gde su mnogi u redu sa iseljenje.
To malo siri pricu, zasto nijedna, ili skoro nijedna zemlja Balkana nije uspela da napravi nesto sto lici na normalnu drzavu. Iz onog Ex-Ju kontigenta svi su krivili Srbiju. Sada se vidi da su oni bili nesposobni. Mi smo sa druge strane krivili zapad i za razliku od ostalih, mi smo to delimicno i mogli da cinimo, jer smo na najdirektniji nacin (kroz bombardovanje, sankcije i otimanje teritorije) pretrpeli najvecu stetu. A za neke istorijske zablude nismo mi, sa pravom, krivili ni hrvate ni ove ni one, vec nase tadasnje vodje i "vizionare". Iako i mi nekada trazimo nerealan alibi, znamo da budemo samokriticni, nekad i previse samokriticni, ono sto drugima prastamo sebi ne prastamo.
Ovo ne govorim kako bih sad od nas samih napravio neke mudrace, ali definitivno realnije prihvatamo trenutno stanje. Jer imali smo sansu da budemo veliki, da se sami pitamo za mnoge stvari ali smo sopstvenim zabludama dosli do toga da budemo zemlja treceg sveta na Balkanu.
