Lois McMaster Bujold: "Kada birate akciju, birate i posledice te akcije. Ako želite posledicu, onda se potrudite da preduzmete akciju koja će je stvoriti."
*
Rollo May: "Mi mislimo da istaknemo da dokle god individua sama ne afirmiše vrednosti; dokle njena vlastita motivacija, njeno vlastito moralno shvatanje ne predstavlja polazno mesto nijedna diskusija o vrednosti neće mnogo značiti. Moralni sud i odluka mora biti ukorenjena u individuinoj ličnoj moći da proceni. Samo onda kada on sam afirmiše na svim nivoima samog sebe način delovanja kao deo načina kojim on vidi realnost i bira da se odnosi prema njoj tek tada će vrednost imati efekat i ubedljivost za njegov vlastiti život."
*
Chesterton: "Kada ljudi prestanu da veruju u nešto, oni ne veruju u ništa, oni veruju u bilo šta."
***
Sposobnost rasudjivanja neminovno rezultira odlukom da se učini nešto ili ništa. Izbor se ne može izbeći jer je opredeljenje za neizbor takodje izbor. Kada se razmišlja o posledicama vlastitih aktivnosti donose se svesnije, odgovornije odluke kojima se uspešnije postigne ono što se želi i namerava. Ako se deluje impulsivno, nepromišljeno i neodgovorno uslede neželjne posledice. Naravno da ima i komplikovanih, nepredvidljivih situacija čiji se ishod ne može u potpunosti predvideti. Ali, već samo razmišljanje o tome pomogne da se bolje pripremi za neprijatna iznenadjenja.
Ko nema veru u sebe traži nešto spolja da poboljša i osmislili svoj život. Međutim, smisao nije nešto što postoji izvan ljudi, već u njima, u njihovom unutrašnjem potencijalu. Interakcija spoljašnjim svetom im samo omogući da ga aktiviraju. Da li do toga dodje zavisi od opredeljenja. Ako se odaberu sebične strasti ili se orijentiše na spoljašnje vrednosti zapostavi se unutrašnji kapacitet mudrosti i izgubi kontrola nad sobom i sopstvenim razvojem.
Dok se ne pronadje oslonac u sebi ne zna se na šta se oslanja. O tome svedoči i sledeća anegdota koju ću ukratko parafrazirati. Jedan čovek je svaki dan, idući na posao, prolazio kraj prodavnice satova. U izlogu je bio veliki sat koji je uvek pokazivao tačno vreme. On je svoj sat redovno navijao prema tom satu. Jednoga dana njegov sat se pokvario, pa je ušao u tu prodavnicu da kupi sat. Kada ga je prodavac ugledao, uzviknuo je: "Drago mi je da ste došli u moju prodavnicu! Znate, ja svaki dan moj veliki sat u izlogu regulišem prema vama pošto vi svaki dan u isto vreme idete na posao."
Ko nema centar snage i mudrosti u sebi nije svestan vlastite vrednosti. Precenjuje se ili podcenjuje. S obzirom da se spoljašnje vrednosti prosudjuju kroz unutrašnje dodje do pogrešne interpretacije. Javi se preterana zavisnost i okupiranost spoljašnjim svetom. On postaje jedini izvor zadovoljavanja potreba, jer nema duhovnog uvida da se zadovlje iznutra.
Sujetni ljudi nastoje da pokažu svoj značaj svima oko sebe. Njihov mir i sreća zavisi od toga. Sebični interesi, nagoni i strasti pod-ega se uvek razbuktavaju za nečim spolja što navodi na nemoralne i rizične manipulacije. Na taj način se, takođe, ne može postići nezavisan unutrašnji mir i sloboda.
Jedino se stalnim duhovnim rastom uspostavlja srazmeran odnos izmedju unutrašnjeg i spoljašnjeg. Produhovljene osobe doživljavaju sebe, kao i sve oko sebe, podjednako važnim i značajnim. To im omogućava konstruktivno delovanje i funkcionalan odnos s bližnjima. Ukoliko se pojavi konflikt nastoje da ga shvate i usklade rukovodeći se pravdom ili opštim, a ne sebičnim interesom.
Naravno da i oni imaju stremljenja kojima odmeravaju svoju snagu. Ali, to ne proističe iz rivalstva nego želje za usavršavanjem. Ne takmiče se sa drugima, već sobom. Nastoje da obore vlastita ograničenja i prepreke koje ih sprečavaju da razviju svoj puni potencijal. Iako neumorno rade da stignu do cilja uvek poštuju moralne principe. Ukoliko se poduhvat ostvari srećni su zbog toga. Ako ne, znaju da su pokušali sve što je bilo u njihovoj moći i to im je dovoljno. Ne dožive to kao gubitak nego kao nagovešaj da im je predodredjeno nešto drugo i da će im veština koje su razvili biti potrebna za naredno iskustvo.
Tehnološki napredak je drastično izmenio svet u kojem živimo. Fizički radovi su postali mnogo lakši i brži, ljudi imućniji, ali se psihički i društveni život iskomplikovao i postao teži. Došlo je do porasta raznovrsnih proizvoda i većeg izbora. Mada je to dobro, ne treba zanemariti opasnost od neregulisane proizvodnje. Naročito nedovoljno ispitanih produkata čije se posledice pokažu tek kasnije.
Za neke se koriste otrovne hemikalije prilikom preradjivanja. Genetski modifikovana hrana je ruski rulet koji se igra s prirodom iako se zna da ona uvek pobedjuje. Nažalost, takvih primera ima dosta. Što je još gore, njihov broj se stalno povećava. Krajnje je vreme da se preduzmu rigoroznije mere da se to zaustavi i da se počnu praviti svesniji i odgovorniji izbori, ne samo prilikom proizvodnje nego i potrošnje. Velike korporacija neprestano nastoje da svoje artikle predstave kao suštinske potrebe ljudi. Kako izgleda to rade veoma uspešno.
Tehnološki razvoj je omogućio da se lako i brzo dodje do različitih informacija. Kada su u pitanju tačne i edukativne to je veoma dobro i korisno. Nažalost ima dosta i dezinformacija, površnih istina i poluistina. Treba biti oprezan. Ako se nekritički i nepromišljeno prihvataju mogu zavesti.
Ljudi vlastitu vrednost počnu procenjivati kroz promenljivi i površni komercijalni kriterijum zasnovan na materijalnom statusu, poziciji, fizičkom izgledu, vrsti posla itd. Da bi sve to postigli sami sebi nametnu neprirodni, iscpljujući tempo života koji ih zaslepi. Zato ne mogu da shvate da mučnim građenjem uspeha, bogatstva i iluzornog savršenstva izvan sebe polako, ali sigurno, razaraju smisao i sklad u sebi.
*
Rollo May: "Mi mislimo da istaknemo da dokle god individua sama ne afirmiše vrednosti; dokle njena vlastita motivacija, njeno vlastito moralno shvatanje ne predstavlja polazno mesto nijedna diskusija o vrednosti neće mnogo značiti. Moralni sud i odluka mora biti ukorenjena u individuinoj ličnoj moći da proceni. Samo onda kada on sam afirmiše na svim nivoima samog sebe način delovanja kao deo načina kojim on vidi realnost i bira da se odnosi prema njoj tek tada će vrednost imati efekat i ubedljivost za njegov vlastiti život."
*
Chesterton: "Kada ljudi prestanu da veruju u nešto, oni ne veruju u ništa, oni veruju u bilo šta."
***
Sposobnost rasudjivanja neminovno rezultira odlukom da se učini nešto ili ništa. Izbor se ne može izbeći jer je opredeljenje za neizbor takodje izbor. Kada se razmišlja o posledicama vlastitih aktivnosti donose se svesnije, odgovornije odluke kojima se uspešnije postigne ono što se želi i namerava. Ako se deluje impulsivno, nepromišljeno i neodgovorno uslede neželjne posledice. Naravno da ima i komplikovanih, nepredvidljivih situacija čiji se ishod ne može u potpunosti predvideti. Ali, već samo razmišljanje o tome pomogne da se bolje pripremi za neprijatna iznenadjenja.
Ko nema veru u sebe traži nešto spolja da poboljša i osmislili svoj život. Međutim, smisao nije nešto što postoji izvan ljudi, već u njima, u njihovom unutrašnjem potencijalu. Interakcija spoljašnjim svetom im samo omogući da ga aktiviraju. Da li do toga dodje zavisi od opredeljenja. Ako se odaberu sebične strasti ili se orijentiše na spoljašnje vrednosti zapostavi se unutrašnji kapacitet mudrosti i izgubi kontrola nad sobom i sopstvenim razvojem.
Dok se ne pronadje oslonac u sebi ne zna se na šta se oslanja. O tome svedoči i sledeća anegdota koju ću ukratko parafrazirati. Jedan čovek je svaki dan, idući na posao, prolazio kraj prodavnice satova. U izlogu je bio veliki sat koji je uvek pokazivao tačno vreme. On je svoj sat redovno navijao prema tom satu. Jednoga dana njegov sat se pokvario, pa je ušao u tu prodavnicu da kupi sat. Kada ga je prodavac ugledao, uzviknuo je: "Drago mi je da ste došli u moju prodavnicu! Znate, ja svaki dan moj veliki sat u izlogu regulišem prema vama pošto vi svaki dan u isto vreme idete na posao."
Ko nema centar snage i mudrosti u sebi nije svestan vlastite vrednosti. Precenjuje se ili podcenjuje. S obzirom da se spoljašnje vrednosti prosudjuju kroz unutrašnje dodje do pogrešne interpretacije. Javi se preterana zavisnost i okupiranost spoljašnjim svetom. On postaje jedini izvor zadovoljavanja potreba, jer nema duhovnog uvida da se zadovlje iznutra.
Sujetni ljudi nastoje da pokažu svoj značaj svima oko sebe. Njihov mir i sreća zavisi od toga. Sebični interesi, nagoni i strasti pod-ega se uvek razbuktavaju za nečim spolja što navodi na nemoralne i rizične manipulacije. Na taj način se, takođe, ne može postići nezavisan unutrašnji mir i sloboda.
Jedino se stalnim duhovnim rastom uspostavlja srazmeran odnos izmedju unutrašnjeg i spoljašnjeg. Produhovljene osobe doživljavaju sebe, kao i sve oko sebe, podjednako važnim i značajnim. To im omogućava konstruktivno delovanje i funkcionalan odnos s bližnjima. Ukoliko se pojavi konflikt nastoje da ga shvate i usklade rukovodeći se pravdom ili opštim, a ne sebičnim interesom.
Naravno da i oni imaju stremljenja kojima odmeravaju svoju snagu. Ali, to ne proističe iz rivalstva nego želje za usavršavanjem. Ne takmiče se sa drugima, već sobom. Nastoje da obore vlastita ograničenja i prepreke koje ih sprečavaju da razviju svoj puni potencijal. Iako neumorno rade da stignu do cilja uvek poštuju moralne principe. Ukoliko se poduhvat ostvari srećni su zbog toga. Ako ne, znaju da su pokušali sve što je bilo u njihovoj moći i to im je dovoljno. Ne dožive to kao gubitak nego kao nagovešaj da im je predodredjeno nešto drugo i da će im veština koje su razvili biti potrebna za naredno iskustvo.
Tehnološki napredak je drastično izmenio svet u kojem živimo. Fizički radovi su postali mnogo lakši i brži, ljudi imućniji, ali se psihički i društveni život iskomplikovao i postao teži. Došlo je do porasta raznovrsnih proizvoda i većeg izbora. Mada je to dobro, ne treba zanemariti opasnost od neregulisane proizvodnje. Naročito nedovoljno ispitanih produkata čije se posledice pokažu tek kasnije.
Za neke se koriste otrovne hemikalije prilikom preradjivanja. Genetski modifikovana hrana je ruski rulet koji se igra s prirodom iako se zna da ona uvek pobedjuje. Nažalost, takvih primera ima dosta. Što je još gore, njihov broj se stalno povećava. Krajnje je vreme da se preduzmu rigoroznije mere da se to zaustavi i da se počnu praviti svesniji i odgovorniji izbori, ne samo prilikom proizvodnje nego i potrošnje. Velike korporacija neprestano nastoje da svoje artikle predstave kao suštinske potrebe ljudi. Kako izgleda to rade veoma uspešno.
Tehnološki razvoj je omogućio da se lako i brzo dodje do različitih informacija. Kada su u pitanju tačne i edukativne to je veoma dobro i korisno. Nažalost ima dosta i dezinformacija, površnih istina i poluistina. Treba biti oprezan. Ako se nekritički i nepromišljeno prihvataju mogu zavesti.
Ljudi vlastitu vrednost počnu procenjivati kroz promenljivi i površni komercijalni kriterijum zasnovan na materijalnom statusu, poziciji, fizičkom izgledu, vrsti posla itd. Da bi sve to postigli sami sebi nametnu neprirodni, iscpljujući tempo života koji ih zaslepi. Zato ne mogu da shvate da mučnim građenjem uspeha, bogatstva i iluzornog savršenstva izvan sebe polako, ali sigurno, razaraju smisao i sklad u sebi.
