Проблемчићи

Pa dobro, i ja sam čitala "Fani Hil" sa 11 godina.:lol:

Inače, stručna literatura o vaspitanju dece može donekle da pomogne, al može da bude i beskorisna a i kontraproduktivna.
Misim, deca nisu sarme: čak i za sarme postoje različiti recepti.
Osim toga, u poplavi pop psihologije nije uputno verovati svakome ko se deklariše kao "stručnjak".
 
jao Fani :heart:
tu knjigu sam nasla u selu, u staroj ujakovoj kuci, sad joj vidim stranice i fotografiju naslovnice :zaljubljena:

ali, cini mi se da sam bila malo starija.

a sta znam Sodoma mi nije prikladna za nerazvijeni deciji mozak tj za seksualnost koja se tek budi. secam se svog soka posle procitane knjjige. i danas pamtim par scena iz nje, kao da sam ih juce citala. ali bukvalno pamtim i red reci u recenici...
 
Usmeravanje deteta je do 4 godine iza toga deca se vaspitavaju primerom.

Svi trendovi i uticaji mogu da prodju na ovaj ili onaj nacin, ali dete je onakvo kako ga izgradis primerom.

Nevazan je pol, iako je jasno da otac ima veci uticaj na cerke, a majka na sinove,

a njihov odnos na buduci deciji odnos prema suprotnom polu.

Ovo vazi do ekstrema, a onda su primeri na drugim mestima.
 
Boljarin:
Usmeravanje deteta je do 4 godine iza toga deca se vaspitavaju primerom.

Svi trendovi i uticaji mogu da prodju na ovaj ili onaj nacin, ali dete je onakvo kako ga izgradis primerom.

Nevazan je pol, iako je jasno da otac ima veci uticaj na cerke, a majka na sinove,

a njihov odnos na buduci deciji odnos prema suprotnom polu.

Ovo vazi do ekstrema, a onda su primeri na drugim mestima.
Kliknite za proširenje...

Slazem se. :)
 
vitsaveja:
Zasto si to uradio, pobogu gospodine Jovanovicu??
Kliknite za proširenje...

Vido da dete voli

- - - - - - - - - -

Borac za prava zivotinja:
Pa dobro, i ja sam čitala "Fani Hil" sa 11 godina.:lol:

Inače, stručna literatura o vaspitanju dece može donekle da pomogne, al može da bude i beskorisna a i kontraproduktivna.
Misim, deca nisu sarme: čak i za sarme postoje različiti recepti.
Osim toga, u poplavi pop psihologije nije uputno verovati svakome ko se deklariše kao "stručnjak".
Kliknite za proširenje...

Ja sam u vrticu iz protesta prico samo na engleskom

- - - - - - - - - -

Ko kqaže da za decu ima recept reci cu mu da je idiot ili lazov
Svako dete je drugacije
 
Невеница:
Двоје деце, разлика небо земља.Синчић амбиверт-екстроверт, ћеркица интроверт.Са дечаком смо прошли разне фазе био је немиран као беба, па хистеричан, чак је у једном периоду био и стидљив и разне бубице, у свим фазама једино што никако није прихватао да буде сам, увек и обавезно мора неко с њим и око њега и обожава друштво, што више то боље.
Девојчица супротна прича, од рођења мирна, више воли да буде сама, него у друштву. и некако превише осетљива.
Прихватамо их такве какви су и трудимо се да их усмеравамо, да их не спутавамо, да буду оно што и јесу, да буду своји.Мада опет се морају се поставити нека правила, муж је у фазону пусти их сад још су мали.
Питам се како балансирати а да се не погреши негде.Плаши ме много тога, највише то да ће ми замерати нешто једног дана.:(
Мене су родитељи много контролисали, не бих да понављам њихов модел али често поступам исто као и они.:mrgreen:
Мој ћале се сад не петља много, али зато кева не одустају покушава и меша се у неке ствари, нарочито око васпитања деце, само зврнда, звоца нешто, понекад ме излуди и направи проблем.Да додам мада није толико битно, они су у Америци, ми у Србији.

Форумашице, имам много недоумица, како се поставити у разним ситуацијама :dontunderstand: Каква су ваша искуства у чему сте грешили са децом да сте у прилици шта би исправили, урадили другачије ? Копирате ли родитеље?Какав однос имате са мајком, какав однос имате са ћеркицама, какав са синовима?
Kliknite za proširenje...

hhhbt..mnogo si neka dosadna ženska..ta dijaspora uvek ima umišljene probleme :mrgreen:
odnos sa roditeljima imam odličan, u toj meri da mi se ne mešaju u moje fix ideje i ostvarenja istih..
decu nemam, muža nemam..i niko ne sme da mi prigovori na tu temu ništa <333333333
 
kichbran:
Mešaš babe i žabe. Deca uče i imitacijom. Zato je bitno na te napade besa da roditelji odgovaraju smireno, ne još većim napadom besa.U
Kliknite za proširenje...
Jel' ja?! :eek:
Modesti B.:
Naravno da nije normalno, ali za dete postane normalno ukoliko roditelj reaguje na isti nacin, na njegov bes. Onda decja glavica konta - tako treba i mama radi isto. Emotivna ucena - naucena! Napadi besa su psiholoski pokusaji demonstracije moci, a posledica nemoci. Poenta je ne dozvoliti da se ustali kao oblik ponasanja. Nauciti, kao roditelj, da smireno saslusamo gde je problem i ponuditi vise opcija za resavanje. Pa i mi sami, kao matori, daleko relaksiranije resavamo frustraciju ako imamo vise izlaza. Mozda je presudna intuicija u kriticnim momentima, pre svega majke...ni jedna literatura ne moze da podvede u kalup cele generacije jedinki.
Kliknite za proširenje...

Mi, koji imamo punoletnu decu i nemamo neke inspiracije da se ubedjujemo sa mamama sitne dece...jer jednostavno znamo ko je kad u prici bio zec, a ko grm i ko je kada samo glumio zeca dok mu je lisce sustalo...itd itd...ovo je samo nasa dobra volja da pristojno prodiskutujemo o necemu sto dobro znamo; savladano, nauceno, sazvakano i ko hoce da slusa moze besplatno da zlo/upotrebi u svoju korist, ko nece, pa ne mora. Jednog dana samo ce mu se kasti.
-------------------
Mi smo nasu decu potpuno sami odgajali, nema baba, deda, rodjaka i sl (takve su nam bile okolnosti)...predskolske ustanove, skolske, vannastavne aktivnosti, drugari i drugarice su dali svoj doprinos i hvala im na tome. Bilo je svakojakih primera u komunikaciji koji su mojoj deci povremeno razbijali iluziju da su svi na svetu jednako pristojni i da je persiranje zakonom obavezno...tako su naucili da podvuku razlike kod drugih i odstupe od onih odsoba koji im ne prijaju. Nisam birala tralala recnik kad sam im objasnjavala sa cim sve mogu da se susretnu, naprotiv, mozda sam bila i previse gruba u kvalifikacijama, ali za moju decu nije postojao drugaciji izbor, nego taj, grubo protresanje glave da shvate da zli ljudi nisu samo u knjigama i filmovima i da mora da nauce da ukljucuju filtere kod sebe, da ne bi bili stalno povredjivani. pOstali su pozitivni, druzeljubivi, pozeljni gde se pojave, cerka i vrlo poslovno odgovorna, a sinu jos fali ozbiljnost da bi lenjost koju poseduje sveo na minimum. Ma kakva bih majka bila da jos uvek ne kritikujem slabosti koje vidim kod njih. :mrgreen:
 
Modesti B.:
Jel' ja?! :eek:


Mi, koji imamo punoletnu decu i nemamo neke inspiracije da se ubedjujemo sa mamama sitne dece...jer jednostavno znamo ko je kad u prici bio zec, a ko grm i ko je kada samo glumio zeca dok mu je lisce sustalo...itd itd...ovo je samo nasa dobra volja da pristojno prodiskutujemo o necemu sto dobro znamo; savladano, nauceno, sazvakano i ko hoce da slusa moze besplatno da zlo/upotrebi u svoju korist, ko nece, pa ne mora. Jednog dana samo ce mu se kasti.
-------------------
Mi smo nasu decu potpuno sami odgajali, nema baba, deda, rodjaka i sl (takve su nam bile okolnosti)...predskolske ustanove, skolske, vannastavne aktivnosti, drugari i drugarice su dali svoj doprinos i hvala im na tome. Bilo je svakojakih primera u komunikaciji koji su mojoj deci povremeno razbijali iluziju da su svi na svetu jednako pristojni i da je persiranje zakonom obavezno...tako su naucili da podvuku razlike kod drugih i odstupe od onih odsoba koji im ne prijaju. Nisam birala tralala recnik kad sam im objasnjavala sa cim sve mogu da se susretnu, naprotiv, mozda sam bila i previse gruba u kvalifikacijama, ali za moju decu nije postojao drugaciji izbor, nego taj, grubo protresanje glave da shvate da zli ljudi nisu samo u knjigama i filmovima i da mora da nauce da ukljucuju filtere kod sebe, da ne bi bili stalno povredjivani. pOstali su pozitivni, druzeljubivi, pozeljni gde se pojave, cerka i vrlo poslovno odgovorna, a sinu jos fali ozbiljnost da bi lenjost koju poseduje sveo na minimum. Ma kakva bih majka bila da jos uvek ne kritikujem slabosti koje vidim kod njih. :mrgreen:
Kliknite za proširenje...

Ti, ti.... :mrgreen:
Jeste normalno u nekom periodu. Dalje, kako će dete iz tih napada besa kao i svega ostalog učiti od roditelja, koje modele ponašanja, na koji način se odgovaralo na njegove potrebe, (jer dete ne treba da dobije sve što traži, ali ne treba da bude negirano kao ličnost) od toga zavisi njegov dalji razvoj ličnosti, na koju će stranu ići.

Sve vreme to pokušavam da nacrtam jer me nervira naš odnos prema deci kao prema psima koji se prenosi sa kolena na koleno. Dresura. A prema sebi zahtevamo uredno puno poštovanje, iako smo jednako nevaspitani. Nekad i namerno.

A ja sam dosta grešila, grešim još uvek iako znam i gde. A tek gde ne znam. I tek ću. Teško sa svojim slabostima izaći na kraj. Ali borim se da nešto promenim, makar milimetar, pa svaki dan po malo. Kao što se trudim da izbacim predrasude o drugim roditeljima.
Imala sam dosta predrasuda prema roditeljima koji imaju decu koja imaju kašnjenja u razvoju, ili autizam, pa i tu sam se trudila da se informišem.
 
Modesti B.:
Jel' ja?! :eek:


Mi, koji imamo punoletnu decu i nemamo neke inspiracije da se ubedjujemo sa mamama sitne dece...jer jednostavno znamo ko je kad u prici bio zec, a ko grm i ko je kada samo glumio zeca dok mu je lisce sustalo...itd itd...ovo je samo nasa dobra volja da pristojno prodiskutujemo o necemu sto dobro znamo; savladano, nauceno, sazvakano i ko hoce da slusa moze besplatno da zlo/upotrebi u svoju korist, ko nece, pa ne mora. Jednog dana samo ce mu se kasti.
-------------------
Mi smo nasu decu potpuno sami odgajali, nema baba, deda, rodjaka i sl (takve su nam bile okolnosti)...predskolske ustanove, skolske, vannastavne aktivnosti, drugari i drugarice su dali svoj doprinos i hvala im na tome. Bilo je svakojakih primera u komunikaciji koji su mojoj deci povremeno razbijali iluziju da su svi na svetu jednako pristojni i da je persiranje zakonom obavezno...tako su naucili da podvuku razlike kod drugih i odstupe od onih odsoba koji im ne prijaju. Nisam birala tralala recnik kad sam im objasnjavala sa cim sve mogu da se susretnu, naprotiv, mozda sam bila i previse gruba u kvalifikacijama, ali za moju decu nije postojao drugaciji izbor, nego taj, grubo protresanje glave da shvate da zli ljudi nisu samo u knjigama i filmovima i da mora da nauce da ukljucuju filtere kod sebe, da ne bi bili stalno povredjivani. pOstali su pozitivni, druzeljubivi, pozeljni gde se pojave, cerka i vrlo poslovno odgovorna, a sinu jos fali ozbiljnost da bi lenjost koju poseduje sveo na minimum. Ma kakva bih majka bila da jos uvek ne kritikujem slabosti koje vidim kod njih. :mrgreen:
Kliknite za proširenje...

nekad je dobro podici glavu iz knjige i usvojiti savet i iskustvo starijih. nemoguce da su radili toliko pogresno, pa citave generacije normalnih i uspesnih ljudi su podignute bez prevelike filozofije i psihologije.
modesti je odlican primer, ne mora zapravo nista da savetuje i imputira- njena deca, odnosno ljudi u kakve su izrasli, govori za sebe.
niko od nas ne voli da mu se spocitava o rodteljstvu, ali zaista mislim da se preteruje u stavljanju deteta na pijedestal-svuda se pise i govori skoro pa isljucivo o pravima deteta, njihovim tananim emocija i frustracijama, a gotovo nigde o njihovim obavezama.
ja nemam punoletno dete, ali ima 15 godina i mislim da vec moze da se nasluti u kakvog ce coveka da izraste i u sta je izrastao vec sad i vrlo sam ponosna i na sebe i na na nas dvoje kao roditelje.
 
Knjige, one dobre i ozbiljne, daju ideje na koji način još možeš da probaš da radiš sa detetom. Nudi rešenja van onih naučenih kroz odrastanje, daju širinu. Obično kroz opšte smernice, neke konkretne primere. Ne sužavaju opcije. Zašto svi zamišljaju gotove recepte i roditelje koji se drže preporuka neke šund literature o dečijoj psihologiji kao pijan plota...

Niti su one garancija da ćeš zaista nešto korisno usvojiti iz njih. Pročitaš i mnogo toga zaboraviš, opet ostaneš uglavnom na onom što si usvojio kroz model tvoje matične porodice.

Ko isključuje iskustvo drugih roditelja, naročito ako je dobronamerno i odmereno, ne kao platforma za držanje slova o svojim neprikosnovenim roditeljskim veštinama. Jedno je kad pročitaš u knjizi, a drugo kad ti neko ilustruje na svom primeru kako nešto treba ili ne treba da izgleda. To se ureže u svest.
 
Батине ни у лудилу, ако неко на може да без батина да их васпита кад су мали како ће онда кад су старији, још горе батинама се само постиже контраефекат.За све постоји заштита ми смо имали штитнике за утичнице, прозоре, врата, намештај, цвеће смо избацили, и није било никаквих проблема.
Ја сам јединица, муж јединац, моја мајка јединица, мој ћале има сестру и имају баш леп однос и блискост, Често чујем да су родитељи одвајали децу, као више су волели једно дете и тако су стварали љубомору, завист међу децом.Не могу да се начудим како је то могуће :think: исто их волимо само можда на другачије се то показује.
Посебно ме иритира оно форсирање деце нарочито у Америци и онда се испуњавају жеље родитеља а не деце.Девојчица нам је на балету, дечак на пливању мада тренер каже да је више за тимски спорт па кад буде мало старији ватерполо но видећемо, ако им досади сигурно их нећемо форсирати, као мене моја мајка ја сам била на балету и после 7 год презасићење или шта већ, нисам хтела да идем више она ме терала док није укапирала да ми се смучило :confused:
 
Невеница:
Батине ни у лудилу, ако неко на може да без батина да их васпита кад су мали како ће онда кад су старији, још горе батинама се само постиже контраефекат.За све постоји заштита ми смо имали штитнике за утичнице, прозоре, врата, намештај, цвеће смо избацили, и није било никаквих проблема.
Ја сам јединица, муж јединац, моја мајка јединица, мој ћале има сестру и имају баш леп однос и блискост, Често чујем да су родитељи одвајали децу, као више су волели једно дете и тако су стварали љубомору, завист међу децом.Не могу да се начудим како је то могуће :think: исто их волимо само можда на другачије се то показује.
Посебно ме иритира оно форсирање деце нарочито у Америци и онда се испуњавају жеље родитеља а не деце.Девојчица нам је на балету, дечак на пливању мада тренер каже да је више за тимски спорт па кад буде мало старији ватерполо но видећемо, ако им досади сигурно их нећемо форсирати, као мене моја мајка ја сам била на балету и после 7 год презасићење или шта већ, нисам хтела да идем више она ме терала док није укапирала да ми се смучило :confused:
Kliknite za proširenje...

Ponekad ni deca ne znaju sta hoce. Ali kad vec samostalno odaberu neku aktivnost, onda je kontraproduktivno ne poterati ih i kad im se ne ide, jer su birali obavezu koja se placa i moraju da nauce da postuju ta izdvajanja iz kucnog budzeta, radi njih. Pisala sam negde na dip-u, ne secam se teme. Kod nas je uvek bilo - deco, imate 10 dana pre upisa, da razmislite sta cete ove godine. Cerka je volela taj moderni balet i jezike i da je imala vremena ona bi na jos 5 isla. Sin je krenuo u muzicku pre nego u skolu. Izjasni se gos'n da ce i na engleski i negde u trecem razredu, ta njegova grupa, toliko krene da se blesavi, da profesorka jednostavno nije imala drugo resenje nego da bandu rasturi u posebne grupe. Njih 10 podeli u dve grupe. Prvi naredni cas, moj jarac (dupli) kaze - danas ne mogu da idem. Pitam. zbog cega. kaze - ne mogu da pricam o tome. Ok, ostani danas kod kuce. Ispostujem njegov rogati karakter, da ponekad mora da bude po njegovom i uvek mu ostavim lufta (prividno) da je u pravu. Jer znam da je takav, jednostavno mora da izzivi svoje da ne bi vukao frustraciju i prenosio i na druga polja. Dodje naredni cas nakon par dana, on opet - ne mogu ni danas. Pitam, ne mozes, ili neces? Kaze on meni - i jedno i drugo. - Hajde mi lepo kazi zasto ne mozes, a zasto neces? - Necu jer mislim da prof. nije trebala da nas podeli, uvredjen sam time, a ne mogu jer nije interesantno bez celog drustva.
- Posteno, kazem ja, ali, imali ste opomenu od prof. da se smirite ili cete da budete podeljeni, pa sto niste poslusali?
- Mislili smo da se sali.
- I ona je mislila da ste dovoljno veliki da znate da se na casu ne besni sve vreme, pa se zeznula. Znaci 1:1 ste sa njom. A drugare mozes da vidjas kad si slobodan i sve reseno.
Naredni cas...gos'n - ja ne bih na engl....nisam dozvolila da zavrsi recenicu, samo sam mu donela ranac, jaknu, cipele i rekla - polazi! On se oblaci i duri sve vreme, i i ide nogu pred nogu do auta. Uhvatim ga za kapuljacu, maaalo grubo "pozurim", ubacim u auto, ubacim mu ranac i kazem, za ovu godinu si sam odabrao gde ces da ides, sve je placeno i ici ces - cao! (prisutna je bila moja kuma, koja je nakon toga rekla - prijavicu te socijalnoj sluzbi sto prisiljavas dete. sta sam ja na to njoj rekla - bolje da ne znate. :lol:)
I prica ima drugi deo...on je cele godine uredno isao na casove, ali nije zeleo da pise tamo. Kaze prof. - pise samo kad ga pozovem na tablu (i sve zna), a u klupi sve vreme crta i boji, ignorise sve prisutne i mene.
Kad je dosao na red zavrsni test, on je predao prazan test. Zove prof. kaze nije hteo da radi test. Ok , sine Milutine, pa dokle?! :lol: Pitam ga - zasto, kaze, meni je diploma nebitna. - Dobro, ali moras da znas da ako ne doneses tu diplomu (stepen) dzaba smo placali cele godune. Znaci, u sledecem terminu moras da uradis test, ili da mi vratis pare, biraj. A mozes sledece godine na isti stepen, pa sve dok ne polozis, kao Crni Andjelko ici ces u isti stepen, do punoletstva ako treba. :lol:
- Ceri se i kaze - ja nemam toliko para. :lol:
- Imas, imas, prodacu ti celu kolekciju burago autica, lego tematske koje imas, zeleznicu, a bogme i klavir ce da leti.
Nije mu bilo pravo kad je cuo moj plan, ali je muski izdrzao da ne polemise dalje. Ode on na taj zavrsni test, pokusaj dva...zove me prof. da mi kaze, da ga je sve vreme posmatrala sta radi, da je sve vreme nesto prevrtao test i racunao i tek kad je pregledala shvatila je sta je radio. Posto se test prolazi sa 51 poen, on je radio zadatke i zbrajao poene i na tacno 51 ostavio ostalo prazno. Bezobrazno samuvereno stvorenje. :lol:
- Sto nisi uradio ceo test?
- Rekla si da donesem diplomu - evo ti!
- Jeee, neces u isti stepen dogodine, pametno moje dete. :lol:
 
moonja..:
Smor..
Kliknite za proširenje...

Munjo, koliko dece imas? Mozda ti je smor ako si jos na jednom. :lol:
Razlika izmedju mojih je sedam i po godina. Koliko sam bila pod stresom sa cerkom, koja je bila jedno fantasticno dete u svakom smislu, vesela, ziva, razigrana, nasmejana, radoznala, naporna sa bezbroj ludih pitanja u minuti...toliko sam bila relaksirana i ludo se zabavljala sa sinom, koji je susta njena suprotnost i stalno sa njim napeto, jer je karakter koji je lako mogao da sklizne u svasta. A "procitala" sam ga cim se rodio. Iz porodilista kazem muzu nahebasmo sa ovim, samo da znas. Posle me pita sestra - kako znas? Pa lepo ga vidim kako me bezobrazno, izazivacki gleda, kao da je on mene rodio malocas. I jos me na novu godinu uterao u porodiliste, sve zvrcke smislio unapred. :lol:
 
Naleteh, kao da sam trazila za temu:

„Kad bi bilo moguće… nekim okolnim putem ponovo se vratiti u detinjstvo, još jednom imati njegovu punoću i bezmernost – to bi bilo ostvarenje genijalne epohe… Moj ideal je sazreti za detinjstvo. Tek to bi bila prava zrelost.“

Bruno Šulc
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top