Problem ZLA

[UnixUser]

Problem zla odnosi se na izazov pomirenja vere u svemogućeg, sveznajućeg i svedobrog Boga sa postojanjem zla i patnje u svetu.
Problem se može opisati ili iskustveno ili teorijski.
Iskustveni problem je poteškoća u verovanju u koncept voljenog Boga kad se suoče sa zlom i patnjom u stvarnom svetu, kao što su epidemije, ratovi, ubistva ili prirodne katastrofe u kojima nevini ljudi postaju žrtve.
Problem zla je i teorijski, koji naučnici religije obično opisuju i proučavaju u dve vrste: logički problem i dokazni problem

Logički problem​

P1. Ako postoji svemogući, sveznajući, svedobar bog, onda zlo ne postoji.​

P2. Na svetu ima zla.​

C1. Prema tome, svemogući, sveznajući, svedobar bog ne postoji.​

Ovaj argument je oblika modus tollens:
Ako je njegova premisa (P1) tačna, zaključak (C1) sledi iz potrebe.
Da bi pokazali da je prva premisa verodostojna, naredne verzije teže da je prošire, kao što je ovaj savremeni primer:

P1a. Bog postoji.​

P1b. Bog je svemogući, sveznajući, svedobar.​

P1c. Svemoćno biće ima moć da spreči da to zlo nastane.​

P1d. Svedobro biće bi želelo da spreči svako zlo.​

P1e. Sveznajuće biće zna svaki način na koji mogu nastati zlo i zna svaki način na koji bi se ta zla mogla sprečiti.​

P1f. Biće koje zna svaki način na koji zlo može nastati, koje je u stanju da spreči to zlo da postoji i koje to želi, sprečilo bi postojanje tog zla.​

P1. Ako postoji svemogući, sveznajući, svedobar Bog, onda ne postoji zlo.​

P2. Zlo postoji (logička kontradikcija).​

Oba ova argumenta predstavljaju dva oblika „logičkog“ problema zla. Oni pokušavaju da pokažu da pretpostavljene premise vode logičkoj kontradikciji koja ne može biti tačna.

Ako Bogu nedostaje bilo koji od ovih svojstava - sveznanje, svemoć i svemoć - tada se logički problem zla može rešiti.

Evidentni problem zla​

Evidencijski problem zla (koji se naziva i verovatnosnom ili induktivnom verzijom problema) nastoji da pokaže da postojanje zla, iako je logično u skladu sa postojanjem Boga, smanjuje verovatnoću istine teista. I apsolutne verzije i relativne verzije evidentnih problema predstavljene su u nastavku.

1.)

1. Postoje slučajevi intenzivne patnje koju je svemoćno, sveznajuće, svedobro biće moglo sprečiti a da time ne izgubi neko veće dobro ili dozvoli neko zlo jednako loše ili gore.
2. Sveznajuće, potpuno dobro biće sprečilo bi pojavu bilo kakve intenzivne patnje, osim ako to ne bi moglo učiniti a da time ne izgubi neko veće dobro ili dopusti neko zlo jednako loše ili gore.
3. (Stoga) Ne postoji svemoguće, sveznajuće, potpuno dobro biće

2.)

1. Postoje neopravdana zla.
2. Hipoteza o ravnodušnosti, tj. Da ako postoje natprirodna bića ona su ravnodušna prema neopravdanim zlima, bolje je objašnjenje za (1) od teizma.
3. Prema tome, dokazi preferiraju da ni jedan bog, kako to teisti obično razumeju, ne postoji

Problem zla i patnje životinja​

1. Bog je svemoguć, sveznajući i potpuno dobar.
2. Zlo opsežne patnje životinja postoji.
3. Bog obavezno može da aktuelizuje evolutivni savršeni svet.
4. Bog nužno može aktuelizovati evolutivni savršeni svet samo ako Bog aktuelizuje evolucioni savršeni svet.
5. Bog je nužno aktuelizovao evolucijski savršeni svet.
6. Ako je (1) tačno, tada je (2) ili (5) tačno, ali ne oboje. Ovo je kontradikcija, pa (1) nije tačna.

 

[Storage Temptation]

Naravno da bog ne postoji lol

 

[Antihejter]

Problem zla odnosi se na izazov pomirenja vere u svemogućeg, sveznajućeg i svedobrog Boga sa postojanjem zla i patnje u svetu.
Problem se može opisati ili iskustveno ili teorijski.
Iskustveni problem je poteškoća u verovanju u koncept voljenog Boga kad se suoče sa zlom i patnjom u stvarnom svetu, kao što su epidemije, ratovi, ubistva ili prirodne katastrofe u kojima nevini ljudi postaju žrtve.
Problem zla je i teorijski, koji naučnici religije obično opisuju i proučavaju u dve vrste: logički problem i dokazni problem

Logički problem​

P1. Ako postoji svemogući, sveznajući, svedobar bog, onda zlo ne postoji.​

P2. Na svetu ima zla.​

C1. Prema tome, svemogući, sveznajući, svedobar bog ne postoji.​

Ovaj argument je oblika modus tollens:
Ako je njegova premisa (P1) tačna, zaključak (C1) sledi iz potrebe.
Da bi pokazali da je prva premisa verodostojna, naredne verzije teže da je prošire, kao što je ovaj savremeni primer:

P1a. Bog postoji.​

P1b. Bog je svemogući, sveznajući, svedobar.​

P1c. Svemoćno biće ima moć da spreči da to zlo nastane.​

P1d. Svedobro biće bi želelo da spreči svako zlo.​

P1e. Sveznajuće biće zna svaki način na koji mogu nastati zlo i zna svaki način na koji bi se ta zla mogla sprečiti.​

P1f. Biće koje zna svaki način na koji zlo može nastati, koje je u stanju da spreči to zlo da postoji i koje to želi, sprečilo bi postojanje tog zla.​

P1. Ako postoji svemogući, sveznajući, svedobar Bog, onda ne postoji zlo.​

P2. Zlo postoji (logička kontradikcija).​

Oba ova argumenta predstavljaju dva oblika „logičkog“ problema zla. Oni pokušavaju da pokažu da pretpostavljene premise vode logičkoj kontradikciji koja ne može biti tačna.

Ako Bogu nedostaje bilo koji od ovih svojstava - sveznanje, svemoć i svemoć - tada se logički problem zla može rešiti.

Evidentni problem zla​

Evidencijski problem zla (koji se naziva i verovatnosnom ili induktivnom verzijom problema) nastoji da pokaže da postojanje zla, iako je logično u skladu sa postojanjem Boga, smanjuje verovatnoću istine teista. I apsolutne verzije i relativne verzije evidentnih problema predstavljene su u nastavku.

1.)

1. Postoje slučajevi intenzivne patnje koju je svemoćno, sveznajuće, svedobro biće moglo sprečiti a da time ne izgubi neko veće dobro ili dozvoli neko zlo jednako loše ili gore.
2. Sveznajuće, potpuno dobro biće sprečilo bi pojavu bilo kakve intenzivne patnje, osim ako to ne bi moglo učiniti a da time ne izgubi neko veće dobro ili dopusti neko zlo jednako loše ili gore.
3. (Stoga) Ne postoji svemoguće, sveznajuće, potpuno dobro biće

2.)

1. Postoje neopravdana zla.
2. Hipoteza o ravnodušnosti, tj. Da ako postoje natprirodna bića ona su ravnodušna prema neopravdanim zlima, bolje je objašnjenje za (1) od teizma.
3. Prema tome, dokazi preferiraju da ni jedan bog, kako to teisti obično razumeju, ne postoji

Problem zla i patnje životinja​

1. Bog je svemoguć, sveznajući i potpuno dobar.
2. Zlo opsežne patnje životinja postoji.
3. Bog obavezno može da aktuelizuje evolutivni savršeni svet.
4. Bog nužno može aktuelizovati evolutivni savršeni svet samo ako Bog aktuelizuje evolucioni savršeni svet.
5. Bog je nužno aktuelizovao evolucijski savršeni svet.
6. Ako je (1) tačno, tada je (2) ili (5) tačno, ali ne oboje. Ovo je kontradikcija, pa (1) nije tačna.

Ne može se nešto što je duhovno tumačiti logički.

 

[UnixUser]

Ne može se nešto što je duhovno tumačiti logički.

Objasni se. Sto ne bi moglo?

 

[Baby Yoda]

Fino napisano. Čisto. Sad, sa logičke strane je neosporivo sve što si napisao, samo hipokrit može da osporava.
Sa druge strane, koliko je čovek sposoban da kontemplira dela Božija?
Ako je on svemoguć.. bla bla, možda on zna nešto što ja ne znam pa su stvari takve kakve jesu. Prosto ne znam.

Između ostalog, to je verovanje u Boga. Verovati i znati nije isto. Vernici veruju i to je neka slepa strana religije.

 

[UnixUser]

E vidis. Samo, covek razume patnju i bol. Covek razume zlo. Taj deo mu je jasan.
I imas sa strane patnju zivotinje, koje je po meni veci problem nego patnja ljudi

 

[UnixUser]

Ako je on svemoguć

Nek napravi stenu koju ne moze podici

 

[Baby Yoda]

Nek napravi stenu koju ne moze podici

To je kao onaj paradoks. Šta bi se dogodilo kada bi se sudarila dva tela, jedno koje ništa ne može da zaustavi dok se kreće, dugo koje zaustavlja sve što se kreće.

 

[Antihejter]

Ima jedna pesma od grupe Nightwish "Angels fall first" gde uslovno rečeno "anđeo" kaže:
"I'll never understand the meaning of the right
Ignorance lead me into the light"

Jednostavno smo takvi kakvi smo, genetski "dobri" ili "loši".

A šta je to "dobro"? A šta je to "loše"?

Sve dok držeći se "kao pijan ograde" pokušavamo shvatiti išta polazeći od netačnosti, kako onda doći do bilo čega?

Prvo, ne postoji "dobro i loše". Ovako treba početi.

 

[UnixUser]

Prvo, ne postoji "dobro i loše". Ovako treba početi.

Zasto ne postoji? Mislim bas suprotno - de facto postoji dobro i lose. Da li apsolutno - pa moras definisati oblast za koju govoris.

 

[UnixUser]

To je kao onaj paradoks. Šta bi se dogodilo kada bi se sudarila dva tela, jedno koje ništa ne može da zaustavi dok se kreće, dugo koje zaustavlja sve što se kreće.

Je, ali kod stene su sve premise logicki ispravne, te jedina premisa koja moze da otpadne je da je bog svemoguc.

 

[Antihejter]

Zasto ne postoji? Mislim bas suprotno - de facto postoji dobro i lose. Da li apsolutno - pa moras definisati oblast za koju govoris.

Čovek je odredio šta je crno a šta belo.
Ne Bog.

 

[UnixUser]

Čovek je odredio šta je crno a šta belo.
Ne Bog.

Kako je onda Bog svedobar? Ako je covek odredio sta je dobro? (Govorim o hriscanskom bogu, ili pak islam, judeizam)

 

[Antihejter]

Kako je onda Bog svedobar? Ako je covek odredio sta je dobro? (Govorim o hriscanskom bogu, ili pak islam, judeizam)

Bog nije "svedobar" i ja tako nešto nisam napisao nikad.
Bog je Abraksas, on je SVE. Shvatite da ne može da se razdvoji "nokat od prsta".

 

[Baby Yoda]

 

[Antihejter]

P.S. a kada neko govori o individualnom "zlu", ja se samo setim Njegoša:
Niko srećan a niko (za)dovoljan
Niko miran a niko spokojan.

 

[UnixUser]

O kom bogu ti pricas tacnost?

 

[Antihejter]

Pogledajte prilog 938825

E sad ću da zapamtim ko je @UnixUser
Dodajte na slici da sam ja na njegovoj strani

 

[Antihejter]

O kom bogu ti pricas tacnost?

Zar je bitno? Koncept svih "Bogova" je manje-više isti. Ja sam ateista tako da za mene nema razlike koji je Bog.
Abraksas mi je prvi pao na pamet.

 

[Baby Yoda]

E sad ću da zapamtim ko je @UnixUser
Dodajte na slici da sam ja na njegovoj strani

Ovako?

 

[Antihejter]

Kad pre

 

[UnixUser]

Zar je bitno? Koncept svih "Bogova" je manje-više isti. Ja sam ateista tako da za mene nema razlike koji je Bog.
Abraksas mi je prvi pao na pamet.

Ne mogu da se slozim da je koncept svih bogova manje-vise isti. Ako pogledamo Volterovog boga, deistickog, on je moguc.
Problem zla ovde se odnosi na abrahamske religije, koje jasno definisu boga kao svedobrog.

Pritom za dobro i zlo se koriste

Dobro je širok pojam koji se često povezuje sa životom, dobročinstvom, kontinuitetom, srećom, ljubavlju ili pravdom.

Zlo se često povezuje sa svesnim i namernim nepravdama, diskriminacijom koja ima za cilj nauditi drugima, ponižavanjem ljudi dizajniranim da umanji njihove psihološke potrebe i dostojanstvo, destruktivnošću i delima nepotrebnog ili neselektivnog nasilja

 

[UnixUser]

Ja verujem u istog boga kao i Spinoza, ili Ajnstajn. A da, ne veruju u boga.

 

[Antihejter]

Ja verujem u istog boga kao i Spinoza, ili Ajnstajn. A da, ne veruju u boga.

E, sad se počinjemo razumevati.
Dodaj Geteovo viđenje i izguglaj Abraksasa, čisto da još proširiš vidike.
Mi ateisti moramo znati troduplo više od teista. Mi razmišljamo, oni slepo prate i to često nešto što lično pročitali nisu, nego su čuli i izdresirani da "tako treba".
Abraksas se pominje u "Demijanu" Hermana Hesea.

 

[UnixUser]

Mi razmišljamo, oni slepo prate i to često nešto što lično pročitali nisu, nego su čuli i izdresirani da "tako treba".

Fake it till you make it.