Problem slobodnog vremena

[lazar9996]

Imam jedan veliki problem koji traje vec par godina. Taj problem je da kad imam slobodnog vremena, mene hvata nervoza, crne misli i ocaj. To se desava kad god imam duze od jednog sata slobodno. Jedino mi je dobro kad radim svaki dan po 13 sati, tad sam super, ali cim imam malo slobodnog vremena krecu problemi.
Da napomenem, radim dva posla(jedan fizicki tezak), posle radnog dana i na slobodan dan idem u teretanu. Fizicki budem mrtav, ali opet nemam mir da odmaram. Sve ovo mi jako utice na zdravlje, nemam vise snage za rad, a opet ne mogu da odmaram. Pokusao sam da odem na more, izdrzao sam tri dana i vratio sam se. Znam da mi je potrebna pomoc psihoterapeuta, ali trenutno nisam u mogucnosti da potrazim pomoc. Da li neko od vas ima nekih slicnih problema i kako se nosi sa njima?

 

[Jasna]

Ako ne možeš sam da shvatiš od čega bežiš i kako to da rešiš, potraži
nečiju pomoć. Možda bolje sad nego kad se problem pojača.

 

[MudriStoik]

Pa znaš kako, to što ti se dešava je dokaz da se problem nalazi u samom umu, a ne u telu, i da nikakav fizički rad ne može da pomogne. Znam da mnogi zagovaraju radnu terapiju, ali nije to baš tako. Ja ti predlažem da potražiš psihološku pomoć, bilo psihoterapeuta, bilo psihijatra. ali, ja mislim da bi tebi više odgovarao psihijatar. Ja se lečim preko 20 godina. Nekoliko godina sam stabilan, lekovi donekle pomažu. Što se tiče rada na sebi, Stoicizam mi je mnogo pomogao. A zašto kažeš da trenutno nisu mogućnosti da potražiš pomoć?

 

[Džudi S]

Mislim da je najbolje da potražiš pomoć psihologa, za početak.

 

[lazar9996]

Pa znaš kako, to što ti se dešava je dokaz da se problem nalazi u samom umu, a ne u telu, i da nikakav fizički rad ne može da pomogne. Znam da mnogi zagovaraju radnu terapiju, ali nije to baš tako. Ja ti predlažem da potražiš psihološku pomoć, bilo psihoterapeuta, bilo psihijatra. ali, ja mislim da bi tebi više odgovarao psihijatar. Ja se lečim preko 20 godina. Nekoliko godina sam stabilan, lekovi donekle pomažu. Što se tiče rada na sebi, Stoicizam mi je mnogo pomogao. A zašto kažeš da trenutno nisu mogućnosti da potražiš pomoć?

Hvala na odgovoru. Ne znam kakvi su ovi drzavni, nisam cuo neka pozitivna iskustva.
A privatne ne mogu da priustim, cela plata mi ode na ratu za stan

 

[MudriStoik]

Hvala na odgovoru. Ne znam kakvi su ovi drzavni, nisam cuo neka pozitivna iskustva.
A privatne ne mogu da priustim, cela plata mi ode na ratu za stan

Da, privatni su jako skupi, digli su cene. Ja idem državno. Državni se ne trude nešto naročito, ali bolje i to nego ništa. Ja, iskreno, sa privatnim nemam dobra iskustva.

 

[MladenS.]

Opiši malo kakve su to crne misli i očaj koji osećaš. To je možda prvi korak da ti neko pomogne.

 

[lazar9996]

I

Opiši malo kakve su to crne misli i očaj koji osećaš. To je možda prvi korak da ti neko pomogne.

Imam jaku zelju da umrem, ne razmisljam o samoubistvu vec bih zeleo samo da me nema.
Tim danima, kad sam slobodan, ne mogu ni hranu da jedem, jedva izlazim iz kuce, ne mogu da podnesem druzenje sa ljudima. Dok kad provedem ceo dan radeci, raspolozen sam i za drustvo i za sve.

 

[jolemisa]

I

Imam jaku zelju da umrem, ne razmisljam o samoubistvu vec bih zeleo samo da me nema.
Tim danima, kad sam slobodan, ne mogu ni hranu da jedem, jedva izlazim iz kuce, ne mogu da podnesem druzenje sa ljudima. Dok kad provedem ceo dan radeci, raspolozen sam i za drustvo i za sve.

Treba to da podelis sa nekim iskusnim,Mada kod nas ima malo takvih ljudi,koji vise vole da rade,nego da odmaraju.Treba jednostavno da se iskljucis,kada nisi aktivan i da ne razmisljas o nicemu.Tebi je preko potreban odmor.telo to garantovano zahteva,ali tvoj mozak to ne registruje.Kada bude registrovao,oseti ces i umor i potrebu za odmorom.Ne moras kod psihijatra,moze i kod psihologa na razgovor.umeju i oni da se zainteresuju za tako neobicne stvari.

 

[MladenS.]

Zašto imaš želju da umreš? Je l' se bojiš da će ti se desiti neko veliko zlo ako ništa ne radiš? U svakom slučaju moraš da popričaš sa stručnim licem. Ako ćete to malo utešiti gotovo svaki čovek ima neke svoje duševne "demone" koji ga povremeno opsedaju i protiv kojih se manje-više uspešno bori. Ali kod tebe je baš patološki. Zato ti kažem nemoj da se ustručavaš već zakaži razgovor sa psihijatrom.

 

[Peko2]

Nisam psiholog ali i ja bih se tako osećao da mi cela plata ode za ratu za stan. Trendovi su namerno nametnuti da ne mogu da se prate cene stanova su nerealne a mladi ljudi ne vide rešenje. Sve to je deo programa za smanjenje populacije.

 

[buudala]

Alkohol je meni rešio sličan problem.
Mogu slobodno reći efikasno, jer radi evo skoro pola veka.

 

[Lovac Luka ulovio vuka]

Deoresija?

 

[Dingelinge]

Hvala na odgovoru. Ne znam kakvi su ovi drzavni, nisam cuo neka pozitivna iskustva.
A privatne ne mogu da priustim, cela plata mi ode na ratu za stan

Da li ima jos nesto a da nisi napisao?

 

[Dingelinge]

Mislim da ti previse razmisljas o stanu. Verovatno da postoji strah da neces moci da ga oplatis. Ima tu jos stvari koje nedostaju da bi se stvorila kakva takva slika.

 

[Pobednik79]

Uživanje u slobodnom vremenu je suština života

 

[Džudi S]

@lazar9996 Da li radom lečiš tugu, razočaranje? Zašto imaš crne misli?

Psiholozi i psihijatri u državnim ustanovama su dobri, isti kao i oni koji rade u privatnim ordinacijama. Razlika je samo što kod privatnika plaćaš seanse, 3000 ili 4000 dinara košta jedna seansa..a jedna seansa nije dovoljna.

Ukoliko ti jedan psiholog ili psihijatar u nekoj državnoj ustanovi ne uliva poverenje, uvek možeš da potražiš pomoć kod drugoga.

 

[aleksapetrovic2004]

@lazar9996 Da li radom lečiš tugu, razočaranje? Zašto imaš crne misli?

Psiholozi i psihijatri u državnim ustanovama su dobri, isti kao i oni koji rade u privatnim ordinacijama. Razlika je samo što kod privatnika plaćaš seanse, 3000 ili 4000 dinara košta jedna seansa..a jedna seansa nije dovoljna.

Ukoliko ti jedan psiholog ili psihijatar u nekoj državnoj ustanovi ne uliva poverenje, uvek možeš da potražiš pomoć kod drugoga.

Једнако су добри, али нису сви психолози и психијатри уједно и психотерапеути, већ само они који су прошли кроз вишегодишњу обуку за неки од терапеутских праваца. Психотерапија је процес, потребно је састајати се са терапеутом на 7-10 дана (некада и чешће) у трајању од 50-60 минута. Није ни свака психотерапија за сваки проблем, а за депресију је најефикаснији РЕБТ.

Мислим да цена психотерапије зависи и од града у коме терапеут ради. По мањим градовима мислим да је јефтиније од три хиљаде.

 

[Džudi S]

Једнако су добри, али нису сви психолози и психијатри уједно и психотерапеути, већ само они који су прошли кроз вишегодишњу обуку за неки од терапеутских праваца. Психотерапија је процес, потребно је састајати се са терапеутом на 7-10 дана (некада и чешће) у трајању од 50-60 минута. Није ни свака психотерапија за сваки проблем, а за депресију је најефикаснији РЕБТ.

Мислим да цена психотерапије зависи и од града у коме терапеут ради. По мањим градовима мислим да је јефтиније од три хиљаде.

Prvo mora da se razgovara sa psihologom i on daje mišljenje da je potreban psihijatar. Psihijatar, pored prepisivanja lekova za psihičke poremećaje, tokom vremena radi i psihoterapiju ili upućuje kod nekog psihoterapeuta koji sam određuje kakvu će terapiju raditi sa pacijentom.

Osim drugog moderatora na psihologiji koja je psiholog, niko od nas nije psiholog. Ne možemo da dajemo savete vezane za psihoterapeutske pravce.

 

[Sebastian6]

Imam jedan veliki problem koji traje vec par godina. Taj problem je da kad imam slobodnog vremena, mene hvata nervoza, crne misli i ocaj. To se desava kad god imam duze od jednog sata slobodno. Jedino mi je dobro kad radim svaki dan po 13 sati, tad sam super, ali cim imam malo slobodnog vremena krecu problemi.
Da napomenem, radim dva posla(jedan fizicki tezak), posle radnog dana i na slobodan dan idem u teretanu. Fizicki budem mrtav, ali opet nemam mir da odmaram. Sve ovo mi jako utice na zdravlje, nemam vise snage za rad, a opet ne mogu da odmaram. Pokusao sam da odem na more, izdrzao sam tri dana i vratio sam se. Znam da mi je potrebna pomoc psihoterapeuta, ali trenutno nisam u mogucnosti da potrazim pomoc. Da li neko od vas ima nekih slicnih problema i kako se nosi sa njima?

Bežiš od nekog problema, nemaš mir. Verovatno to nije baš ogroman ( očigledan) problem, jer da jeste ti bi tačno znao šta ti je i bio bi okupiran njime.
Dakle, problem iz pozadine. Ali dovoljno prisutan da ti kvari kvalitet života.
Hajde lepo odredi jedno jutro, skuvaj sebi kafu, budi potpuno sam, i razmisli šta te to u stvari muči?
Šta god da skontaš, napisaću još nešto i ovo je istina:
Pod okriljem UN, sprovedena je anketa ljudi koji su socijano izgrađeni a koji su opet na samrti. I svi svesni da su na samrti. Pitaju ih : zbog čega se najviše kajete?
-preko 80% je odgovorilo identično- " kajem se što sam se uopšte nervirao u životu"

 

[aleksapetrovic2004]

Prvo mora da se razgovara sa psihologom i on daje mišljenje da je potreban psihijatar.

Да, клинички психолози су вештији од психијатара у психодијагностици јер могу да користе и тестове.

Psihijatar, pored prepisivanja lekova za psihičke poremećaje, tokom vremena radi i psihoterapiju

Психотерапију могу да раде и психолози и психијатри само уколико су обучени за неки терапеутски правац.

Osim drugog moderatora na psihologiji koja je psiholog, niko od nas nije psiholog. Ne možemo da dajemo savete vezane za psihoterapeutske pravce.

Тачно, то је увек боље да ради психијатар или клинички психолог. Нема ту једног тачног одговора. Мени су рекли да размислим који вид терапије би ми одговарао. Зависи од тога који имамо проблем и шта желимо да постигнемо на терапији. Нас су у школи учили да се депресија најчешће лечи психоанализом и когнитивно-бихевиоралним правцима (најчешће РЕБТ), мада има и других модалитета. Психоанализа је откривајућа терапија, док РЕБТ обично краће траје, сусрети су ређи, јефтинији је и многи га сматрају ефикаснијом врстом терапије, али опет - како за кога.

Најбоље је јавити се психијатру или психологу који је или терапеут или има неког другог искуства у клиничком раду.

 

[Poslušna]

Pa znaš kako, to što ti se dešava je dokaz da se problem nalazi u samom umu, a ne u telu, i da nikakav fizički rad ne može da pomogne. Znam da mnogi zagovaraju radnu terapiju, ali nije to baš tako. Ja ti predlažem da potražiš psihološku pomoć, bilo psihoterapeuta, bilo psihijatra. ali, ja mislim da bi tebi više odgovarao psihijatar. Ja se lečim preko 20 godina. Nekoliko godina sam stabilan, lekovi donekle pomažu. Što se tiče rada na sebi, Stoicizam mi je mnogo pomogao. A zašto kažeš da trenutno nisu mogućnosti da potražiš pomoć?

Od čega se lečiš? Ja sam imala taj problem "bežanja od sebe u rad, posao, putovanja, da se ne bih suočila sa svojim traumama. multitasking obožavala ! E onda su pre 22 god.krenuli panični napadi, pa anksiozno depresivni poremećaj, i pijem klonazepam i antidepresive cca 20 godina ! E sad mi je najgore jer sam se razvela pre 12 godina, a sin otišao pre 2 godine od kuće svojim putem! Depra na maximumu, mada imam psa pa makar šetam s njim. I idem na psihoterapiju tražim smisao života, jer previše razmišljam , naučila malo smiriti um H,oponopono tehnikom, meditacijom, tako i na poslu ! imala 1 partnera prije 1 godinu, skoro prekinuli, teško je uskladiti se u 50.godini, iako ja volim i izlaske i mladje izgledam, on bi bio kući i u mikro svijetu i njemu ne smeta da ništa ne radi. Sa psihologinjom sam rastumačila to:-moram nešto raditi da bih me tako roditelji zavoljeli i pohvalili ! Ceo život gladna ljubavi :-(