samo bih ipak dodala da dobrih ljudi ima.
Ideje, tj, informacije su te koje vladaju svetom. One mogu da imaju značenje Istine ili laži. Istina o postojanju materije, života i Svemira je
samo jedna, a laži, tj. raznih vrsta verovanja, je bezbroj. Što znači da samo onaj ko tu
jednu Istinu zna i po njoj živi, može da bude dobar. A pošto takvih nema, to podrazumeva da ni dobrih ljudi nema. Ima samo onih koji su manje ili vše neuki i zli. Pa oni kji su manje zli, ćini nam se da su dobri.
Njih je malo, ali su tu i imaju misiju da pomognu ostatku nas da postanemo istinski ljudi, a ima i nas koji pocinjemo da razumemo Istinu.
Ima samo onih kkoji pokušavaju da pomognu, ali niko to ne čini na jedini mogući pravi način. Pravi način je isključivo znati i propovedati Istinu, a nju još uvek niko ne zna.
UZ napmenu da je ta Istna sadržana u Božijem i Hristovom zakonu "Ljubi bližnjega kao samoga sebe" ili "Ne čini dugima ono što ne želiš da drugi tebi čine" uli "Svi za jednoga, jedan za sve". I oni koji nam se čine kao dobru, upravo to i propovedaju, ali problem je što niko od njih ne zna pravi i jedini put i način kako da se ta istina praktično u životi sprovede i živi. Jer ovi Božiji i Hristovi Zakoni koje sam pomenuo, imaju dvojako značenje.
Prvo značenje jeste da ljudi treba da izražavaju
osečanje ljubavi jedni prena drugima i to je razlog što svi ljudi, koje smatramo duhovno naprednim i dobrim, propovedaju
ljubav kao osećanje. Tu ljubav kao osećanje propoveda i celo hrišćanstvo, unazad već dve hiljade godina, ali te hrišćanske ljubavi još nikada niko i nigde nije video. U čemu je problem?
Problem je u tome što niko ko propoveda ljubav, pa niti svih 2,5 milijarde hrišćana, pojma nemaju da postoji odrđeni uslov koji ljudi sveta treba da ispune, da bi osećanje ljubavi zavladalo svetom. A o tom taj uslovu koji ljudi treba da ispune još uvek goto niko ništa ne zna i niko niti propoveda, niti zagovara, pa ni hrišćani. O kakvom uslovu je reč?
Da bi zavladalo osećanje ljubavi među svim ljudima sveta, islov je da se svi ujedine i naprave trajni svetski mir. Zatim, jedinstvenu svetsku ekonomsku uniju, u kojoj nikakvih drugih podela be sme da bude - misli se na političke, verske, nacionalne i klasne podele - sem potpuno pravedne podele rada i rezultata rada. Dakle, ta jedinsvena svetska unija ne sme da bude, ni politička, ni verska, ni nacionalna, ni klasna, već samo pravedna ekonomska-ljudska. Kojom bi upravljali isključivo ekonomisti, stručnjaci za pravednu organizaciju rada i raspodele rezultata rada. Oko toga ne treba mnogo da se razmišlja i mudruje, jer u prirodi postoje bezbrojni primeri tako savršeno ekonomskih ekonomskih zajdnica. To su sva tela ćelija, biljaka, životinja i ljudi. Kao i tela aroma, nebeskih tela i galaksija. Ljudi samo treba da prekopitaju princippe po kojima su ta tela napravljena i praktično ih primene i na celo ljudsko društvo. To ne bi bilo teško sprovesti u praksi. Kad su te iste Božije i Hristove principe bile sposobne da primene ćelije prilikom gradnje tela biljaka, životinja i ljudi, zašto sa lakoćom te iste principe ne bi mogli da primmene i ljudi sveta u svojoj organizaciji života i rada?
I upravo u tome i jeste najveći ljudski problem, što mnogi proovedaju ljubav, a niko pojma nema da bez jedinstvenog pravednog svetskog poretka ljubavi među ljudima sveta ne može da bude. I kad se takav svetski poredak uspostavi, ljubav kao osećanje će među ljude da dođe sama od sebe, bez potrebe da je iko propoveda,. A takav poredak još nikome ni na pamet ne pada.
Kazem istinski ljudi, jer ovo sto smo do sada bili je covek u pokusaju.
U svetskim obrazovnim ustanovama i sistemima se uči sve i svašta, kako da ljudi postanu ovo ili ono, ali kako da postanu ljudi, to se još uvek ni u jednoj svetskoj školi ili fakultetu ne uči, Zato jer još uvek niko i ne zna šta,
biti čovek, znači. Još uvek niko ne zna da biti čovek, ne znači samo imati
ljudski lik.
Nas jezik prepoznaje razliku izmedju covek i necovek, pa i u latinskim izrazima humano i nehumano. Mi sve vreme postajemo ljudima, jos to nismo.
Postajemo ljudima veoma sporo, spontano i nesvesno. To postajanjem ljudima se ogledalo kroz naše istorijske društvene i ekonomske poretke. Prvo kroz robovlasništvo, kao najnepravedniji društveni i ekonomski poredak. Zatim kroz naradne poretke koji su bivali sve humaniji i humaniji - feudalizam, kapitalizam i komunizam. Da bi na kraju se setili i usposotavili jedinstveni, potpuno pravedni, svetski društveni i ekonomski poredak - humanizam. Ako ne želimo da naša civilizacija na kraju ne propadne.
