Naime, imam problem sa strahom od smrti, bolesti i sl. Vec par godina. Vec godinu dana me probada sa leve strane,kao da me.boli bubreg. Plasim.se otici lekaru,a uradila sam kks i sve ok. Jedno rebro mi je ispupcenije ili izdignutije od.drugog i to me plasi,jako. Ponekad,kao npr. Danas.osecam bol iapodr rebara,ziganje neko. Takodje i u kostima nogu ponekad,grudima,itd. Sve me.to jako plasi. I odmah.mislim na najgore. Pocelo je sve anksioznoscu i napadima panike i odatle strah od smrti. Svaki dan.me.nesto boli i to je realna bol,zaista ne.laziram simptome tj bolove. Ako neko ima slicnih problema,ili pak neko iskustvo,dragoceno je
Da li je probadanje ispod zadnjeg rebarnog luka sa leve strane ili mozda i sa desne? Ako je sa desne, moze da bude zucna kesa - pesak, mulj, kamencici u njoj....U tom slucaju bi trebalo otici na ultrazvuk kod nekog gastroenterologa-hepatologa.
Definitivno kod tebe postoji blaga psihopatologija, u smislu prisustva neuroticnosti koja ti pravi anksiozne smetnje i psihosomatiku, ali ne treba tako lako odbaciti ni neke mozda fizicke bolesti (iako su i ove psihicke = fizike, jer se radi o patologiji mozga i metabolizma neurotransmitera, ne postoji dusa i duhovno).
Sada ce neko reci - ne povladjuj devojci, za psihijatra je 100%, dakle da slazem se da treba otici i kod njega, ali PRVO, uvek prvo - proveriti stitastu zlezdu i organe na koje se sumnja gde se javljaju najjaci bolovi i gde odgovara simptomatologija hipoteticki nekoj bolesti, pa kada se to iskljuci i utvrdi se da je organ fizicki zdrav, onda se ide kod psihijatra/psihoterapeuta-psihologa po psihoterapiju + farmakoterapiju ako tako misli psihijatar ili psihoterapeut-psiholog.
Jer pazite, uzmimo vecinu psihickih pacijenata te neke neuroticne strukture koji piju anksiolitike i depresive u kombinaciji lecenja svih tih stanja skoro - i pregledajmo im zube, bubrege, zucnu kesu, debelo crevo kolonoskopijom, mokracni sistem, feces, mokracu, zeludac i sl - otkricemo velikom broju neku sitniju patologiju, tipa mulja u zucnoj kesi, peska u bubregu, hiatus herniju, cira na zelucu, helikobakteriju na zelucu, ubrzan ili usporen rad stitaste zlezde, odn visak ili manjak T4 i fT4 hormona, karijes na zubu, i ako smo posteni, shvaticemo da pacijent nije bas za sve tegobe koje smo kolektivno sveli pod "duhovno, umislja", lupetao gluposti nego je nesto i realno osecao.
E sad, uz sve to, naravno da moze biti prisutan panicni poremecaj ili hipohondrija, ili OKP da covek stalno pere ruke jer ima utisak da ce se zaraziti i da je sve prljavo, gadno i grozno, zarazno, ali imati psihopatologiju ne znaci da si imun i na sve organske patologije drugih organa van mozga.
To je ono gde grese strucnjaci.
Previse psihijatrijskih pacijenata se vucara po kardiolozima i trosi resurse, a previse srcanih i endokinoloskih (stitasta zlezda npr, polni hormoni, druge metabolicke boelsti) se kljuka bespotrebno psihijatrijskim lekovima kod psihijatra, a da se psihijatar npr niej ni setio da trazi rezultate stitaste zlezde, ili pak nekom momku povucenom, slabo-maljavom, piskavog glasa, niskog samopostovanja i samovrednovanja - testosteron i ostale androgene hormone. Oni ce im prvo lupiti antidepresiv ko iz vedra neba, a ovo ostalo ako se tek sete.
Tufna, nemas sta da se plasis. Telo je telo i ono sluzi da se kvari. Zapamti te moje reci. Neka ti to bude standarno vidjenje. Sve ono kada se ne kvari, kada radi koliko toliko dobro - nam je bonus i vreme kada treba da skacemo od srece i zivimo punim plucima.
Ne smes imati stav da je nase telo nesto sto je uvek i uvek ce biti perfektno, nesalomivo, idealno, a onda prilikom prvog probadanja da se plasis da zatrazis i osnovnu pomoc.....
Jednostavno shvati da je to neminovnost i da to tako mora. I auto se kvari, i kompjuter i sve sto je slozeno i kompleksno a kamoli covek.
Odi do lekara, npr nekog privatnika interniste, zaobicices guzvu, maltretiranja, sikaniranja, cekanja, i trazi neka ti pregleda ultrazvukom te bubrege. Mozda da odes posle do urologa-ginekologa, da se vidi da nemas mozda neku infekciju donjih puteva, hoce to kod zena cesto.
Ako je sve ok (a i ako nije, nebitno) nadji solidnog psihologa-psihoterapeuta, recimo kognitivno-bihejvioralne terapije, pa probaj da radis sa njim na neutralisanju tvog straha i opsednutosti smrti, bolesti, ako nema napretka, nadji psihijatra, koji je po mogucnosti i ujedno psihoterapeut (isto kao sto je i psiholog samo psihijatar sme da prepisuje i lekove a psiholog psihoterapeut ne), pa ce ti onda psihijatar dati i farmakoterapiju - lekove koji ce ti blokirati te crne misli, trahove, teskobu, preplasenost, ukocenost, katastrofiranje, i ostale kognitivne distorzije koje se javljaju neuroticnim ljudima pa ces onda biti opustena i u mnogo boljem psihickom stanju, a kao takva ces onda bolje reagovati i na psihoterapiju, i kada jednom naucis da imas kontrolu nad svojim zivotom i kontrolu nad dozivljavanjem senzacija svog tela - neces osecati vise ove gadne senzacije. Zapravo, naucices da nemas kontrolu nad zivotom i telom i da ne mozes ni imati, i kada to shvatis i prihvatis ultimativno, metaforicki receno, paradoxalno - "zadobices kontrolu nad sobom".
Prihvatanje neceg neizostavnog kao takvog u svom celom obliku je zapravo - zadobijanje kontrole nad time.
Tako je sa mnogim stvarima pa i strahom. Ne mozes imati kontrolu nad strahom, ali ako prihvatis strah kao takav kakav je i prihvatis ga, zagrlis, prizivas i zavolis - imaces "kontrolu nad njim".
To je kao senka - trcanje i bezanje je bezuspesno, samo se vise umaramo i trosimo, crpimo nase snage i resurse, senka je uvek tu pored nas koliko god brzo trcali. Ali ako stojimo, shvaticemo da i ona stoji i da nas zapravo uopste "ne juri", te da takva i nije opasna po nas, vec da je ona zapravo "ogledalo naseg pogleda na svet i ponasanja, odn nedostatak svetlosti koju pravi nasa figura tela izlozena direktno nekoj svetlosti.
