svetolik trpkovic:
Sunchaser:Srbi su pod Partrijahm Arsenijem dosli sa Kosova i iz Stare Srbije tj. Makedonije ,u vezi narodne poezije malo si pomesao daasnju zapadni Srbiju u kojoj se govorilo nekad ijekavicom kao i Rasku oblast sa BiH bilo je i tamo nacionalno svesnih Srba ali u jako malom broju a Garasanin nije bio budala i znao je sta je pisao .Ne govorim ja o Ducicu i Santicu koji su ziveli pre 100 godine nego o vrememenu koji vek starijem od njihovog.
Рекао сам "добрим делом", не искључиво. Бежање пред Турцима после тог аустријског дебакла захватило је шири српски етнички простор, главнина са самим Патријархом јесте кренула са подручја Старе Србије и КиМ, ту нема спора. И онда је захватала и крајеве са стране и успут. А што се порекла данашњих Војвођана тиче... видети и презимена, између осталог. Код многих се јасно види да су из тог динарског појаса, и то свака старија српска кућа у Војводини зна. Него, гарант сам помешао Рашку и, нпр., ужички крај
, са крајевима 200-500 километара отуд (премда Рашка и западни део данашње Србије чине одувек и географску и менталну целину са околним крајевима у ЦГ и Херцеговини и Босни, него ти пројектујеш АВНОЈ где му време није). И шта хоћеш да кажеш, да су песме о далматинским ускоцима и црногорским и романијским хајдуцима настале у Сјеници? Ја тврдим само то да је присуство - између осталог - и истих јуначких архетипова и песнички обрађених историјских ликова на неком ширем српском простору, одлична илустрација постојања неког српског културног идентитета, јер смо ми били народ много пре касног осамнаестог и читавог деветнаестог века и настанка и развоја "нације" као идеје. У том облику, међу комшијама, исту причу имају ЈЕДИНО Грци, па нека се љути ко год хоће, то је тако и никако другачије. Немам ја ништа против било кога, али ми, за разлику од тебе, не пада на памет да сопствену историју "улепшавам" и да прошлост сопственог народа сводим на ниво неке бесловесне "јужнословенске" масе коју су "посрбили" Вук и Гарашанин, е да бих умањио хрватске комплексе по том питању, македонствујушче да и не помињем, а о "Бошњацима", "Монтенегринима" и сличним турбо-фолк идентитетима да и не причам. И могу до сутра да ти овде наводим историјске изворе о континуитету српског имена међу народом на већем делу западнобалканског простора од средњег века па наовамо (с делимичним изузетком данашње БЈРМ, с нагласком на ово "делимичним"), а ти ћеш и даље да игноришеш све то и понављаш исте фразе. И чак бих отишао корак даље; не само што је тај део којем оспораваш Српство био нека средина тадашњег српског простора, него је управо био МОТОРНА снага развоја српске свести, много пре нација и националних програма. Херцеговина, на пример (укључујући и део данашње ЦГ, Стару Херцеговину до Никшића и около). Затим приморски Срби, рецимо, на целом потезу од Боке до Задра и Книна, Босна такође, и читав појас Војне крајине... Одакле долазе највиђенији српски прваци тог времена, они што иду од руског двора до Мадрида, у доба оног најгорег турског мрака, седамнаести век, рецимо ( и праве разне романтичне проијекте обнове СРТПСКЕ државе)... Одакле су најактивније српске трговачке колоније? Одакле се досељавају највеће групе српског становништва у Шумадију, рецимо, и обнављају тај простор после сваког турског дивљања? А да ли су били Срби или нису, наведох већ неке изворе (а најаутентичнији су они које пишу њихови локални попови у то доба, једва нешто писменији од својих сељака у том периоду турске окупације... осим ако нећеш да ми кажеш да је неки сеоски свештеник или црквењак у седамнаестом веку уствари, кад пише о броју "српских православних душа" у својој парохији у далмацији или Херцеговини, уствари испуњавао Заверенички План САНУ И Милошевића из 1987, пошто су се ови, познато је, времепловом враћали у прошлост не би ли покварили легитимне планове демократских Хрвата
). А погледај мало и стране изворе, од Брокијера и осталих путописаца, до аустријских спискова и демографских процена у том периоду, па како се ко зове и чиме се ко сматра.
И није тачно да је Гарашанин то писао, то су изманипулисали ови дукљани и екипа. Он помиње "православне Бошњаке" (јер је "Бошњак" тадашњи регионални израз за становника Босне, а не СФ-прича Алије Изетбеговића) као део српског народа (ево, консултуј и рад Николе Самарџића и Милана Ст. Протића на ту тему
, с тим што они обојица више идеализују ту "општесрпску" Гарашанинову црту него ја). Уствари, нити је Гарашанин био, у том периоду, некакав неоспорни ауторитет (научни понајмање), нити је то "Начертаније" било ишта осим делимично артикулисаног политичког "предлога за размишљање", у којем су надробљени и разни утицаји тадашњих трендова, од панславизма (пољски пример је Гарашанину био најзначајнији), до традиционалног енлеског добронамерног
саветодавства. И самом Гарашанину је неки деда-прадеда дошао са тог простора западно од Дрине, јер су сви Шумадинци тада вукли мање-више блиску црногорску или херцеговачку варијанту свега колено-два-три уназад.
О етничкој и националној слици Балкана читај веће ауторитете. Цвијић, рецимо, није живео драматично дуго после Гарашанина, а ту је неоспоран. Занимљиво, има и неколицина хрватских историчара и филолога (значајних историчара и филолога!!) из деветнаестог века који о српском присуству на Балкану пишу далеко објективније него њихови каснији сународници, де факто идеолози усташког покоља и балканског дела Холокауста (а поставка о Србима-који-уствари-нису-Срби је баш њихова). Али бесмислено је да сад цитирам, ионако је предугачко.
