PRIZOR

Otu Vajningeru


Videvši sasvim slučajno
U prorezu prozorskog okna zastavši
Izgubljen i uplašen kao dete
U zgusnutoj atmosferi vodene pare
Njene nabrekle bele dojke
Najsavršeniji prizor koji je mogao spoznati
Kao umetniku (ako se mladi filosofi
Mogu podvesti pod tim pojmom)
Ona je postala savršenstvo prirode
Sve je potom bio apsolutni pakao
Pokušao je objasniti taj poriv tela
Spinozinim naturalizmom
Platonovom mimetikom
Ovidijevim metamorfozama
Približiti se tom savršenstvu pola
Bilo je pitanje između pakla i raja
Krenuti u ludilo ili koračaj mržnje
U ropstvo kao zavisnost od čulnih impulsa
Nagona i impulsa očajne strasti
Ili se prepustiti nagomilanoj žudnji
Vreme je rešilo neodlučnost i ubilo ljubav
Popucale su najače zemaljske veze
Na njegove oči palo je modro lišće
Gaseći svetlosnu prazninu proreza na oknu
Ušao je u tamne odaje ljudske duše

 

[lejla.al.dbuni]

Stajati "izgubljen i uplasen kao dete" izmedju razuma, sa jedne i pozude,sa druge strane (ili kako ti kazes,pakla i raja)..cin je ravan Tantalovim mukama.
Opisao si ga veoma plasticnim,recitim stilom.
Ovaj "Prizor" se pamti..i postavlja pitanje:da li se uvek mora krenuti"tamnim odajama ljudske duse"?
Ako je Zena "savrsenstvo prirode",a sve ostalo posle nje postaje "apsolutni pakao",odgovor se sam namece..
Sjajne reci,Fitolendu...

 

[fitolend]

Čitajući Vajningerov "Pol i karakter" upravo mi se nametnula tema raja i pakla kuda je taj mladi filosof krenuo. Suprotnost njegovom paklu, osvedočenog ženomrsca, bila je žena, naga žena, dok dojke u ovom slučaju predstavljaju i atribut apsolutne lepote i atribut majke. Eto u tom lavirintu ili bolje rečeno spirali cepao se njegov duh do tragičnog kraja. Zato je meni ova pesma ušla pod kožu i kada je ponovo čitam nemam šta da dodam ni oduzmem.

 

[spiholog]

Savrseno.I pesma i komentar(i).