(priče o kerećim ljubavima)
PRIVOLETI
Nizaše se dani majski, te 2008. godine....jedan za drugim........kao kad nižeš papriku u venac. Nasmejani dani ispunjeni kevtanjem i pokušajima lajanja malog zvrka. Kako je smešan onako trapav pokušavajući bezuspešno da stigne Mašu koja je kao strela.....čak je i Maza, onako matora, brža od njega nekoliko puta. Nema veze, garavi uporno trči za njima, njuška gde i one, piški gde i one........komšije kažu da kada bude počeo da diže nogu odoše sve moje ruže u legendu. Neće da može.......majka će njega naučiti da se u dvorištu piški kao devojčica a samo kada izadjemo napolje neka diže nogu i izigrava muškarčinu. Svi su se smejali......Maca tvrdi da će i voćke ostati samo na fotografijama......da zaboravim na zelene boje našeg dvorišta. Eh, kako su se prevarili.......Meš je naučen da pravilno piški i naše dvorište je zeleno i šareno i sada kada je on odrastao pas. Jako retko mu se desi da onako, nagonski digne nogu na neku ružu......ako ga vidim samo kažem „Meš, pa šta smo rekli“ i on se posrami, pogleda me onako, glava na dole a oči na gore......nežan pogled diva. Nije bilo teško njega to naučiti, samo je trebalo posmatrati i malo misliti. Dakle, svi štenci piške prvo kao devojčice.....čučnu. Tek kasnije, oko godinu dana ili malo pre prvog rodjendana, muški počinju da dižu nogu. Kada ga prvi put vidite da to radi napolju znači da je došlo vreme da ga posmatrate i u dvorištu. I tako počinjete da posmatrate kada ste kući pa kada prvi put uočite zalivanje voćki ili nekog žbunića treba ga opomenuti strogim glasom, a kada ga vidite da čuči pohvaliti ga. Napolju ga treba samo pohvaliti kada digne nogu. Mislite da je ovo komplikovano za psa......taman posla. Pa oni umeju da misle, smišljaju, planiraju....čim pre to shvatite lakši će vam i svakako veseliji život biti sa psom ili psima. Svaki pas ima svoj sistem shvatanja i učenja, baš kao i ljudi. Ne možete od šteneta psa čuvara tražiti da čuva dvorište ako je star šest meseci, ili od lovačkog psa da vas služi u lovu kada je tako mlad. To bi bilo isto kada bi ste od deteta od dve-tri godine tražili da uči da piše i čita. Sve ima svoje vreme, mesto i razlog pa tako i ponašanje psa a vala i vlasnika. Vlasnik je tu da prati psa u njegovom razvoju i da ga koriguje. Namerno ne koristim frazu da je to isto kao kad vaspitavate dete, jer nije isto......teže je. Ipak ću vršiti uporedjnja sa ljudima. Nije potrebno da vlasnik bude stručan, da bude dreser......taman posla......dovoljno je da posmatra svog psa, da koristi svaki nagoveštaj kada pas nešto učini i sve će mu se samo kazati. Na primer, kada štene dodje do vas i stavi vam šapu na koleno dok sedite ili podigne prednju šapicu ka vama kao da vam daje šapu (a to rade svi štenci nagonski jer to u životinjskom svetu znači „hej,evo me“), nemojte samo uzeti šapicu u ruku i reći kako je to slatko nego izgovorite komandu „daj šapu“ zadržite dve-tri sekunde njegovu šapicu u ruci (to je dovoljno da štene shvati kako je dobro to mlaćenje šapom). Ponovite to ponovo sa keksićem, uzmite sami njegovu šapu u ruku izgovarajući komandu i dajte mu keksić iako ne daje samo šapu.....posle par puta povezaće šaparanje sa nagradom i pohvalom. I eto, začas ste ga naučili da da šapu, ali nije to poenta. Poenta je što je uspostavljen kontakt, način komukacije koji će vam itekako trebati kasnije. Isto je i sa komandom „sedi“. Fazon je da kod štenaca koristite njihove nagonske pokrete i da od njih napravite komandu. Kao kod sasvim male dece....dete nagonski krene da uzme igračku a roditelj sav sretan veselim glasom kaže „uzeo si medu, bravo....a sad mi daj medu“ ili dete koje je tek prohodalo samo malo je ubrzalo korak, više zbog svoje još uvek nestečene stabilnosti nego što svesno vama žuri u zagrljaj a vi kažete „jao, trčiš mami u zagrljaj pile moje“.Ne poznajući pse, njihov govor, značenje, i psihički razvoj ljudi u svojoj umišljenoj savršenosti očekuju previše i normalno bivaju razočarani. Kao posledicu tog razočarenja u svog ljubimca jer ne odgovara adekvatno standardima koje je njegov nemušti vlasnik pred njega stavio, prepametni gazda počinje da se udaljava od svog psa, on mu postaje dosadan, glup, ostavlja ga samog danima bez igre i rada, bez maženja i nežne reči.....postaju asocijalni oboje.......psi zaboravljaju ono što nauče ako to ne koriste, neki brže a neki sporije.....kao i ljudi. Neke karaktere pasa je teže savladati a neke lakše. Savladati je reč koju koristim u smislu mentalnog savladjivanja. Ipak, nije i nemoguće samo treba poznavati svog psa, posmatrati jer u posmatranju je zapravo pravilan način na koji ćete izdati komandu i privoleti svog psa da komandu izvrši. Isto kao kod ljudi.......najlakše je nekog naterati da nešto uradi, ali on tada daje minimum......stvar je u tome da psa ili čoveka privolite da uradi to što želite jer tada svako od njih daje svoj maksimum.
Nije nam bilo lako jer način na koji mozak nemačkog ovčara radi je prilično različit od načina razmišljanja bretonca. E, to nisam znala.......još jedan razlog zašto sam došla ovde na forum svet životinja a sve je komplikovao i život u čoporu. Iako smo više od decenije imali pse i odgajili dva Mazina legla bila mi je potrebna pomoć kada je mali vrag stigao. Pitati i tražiti pomoć nije ništa sramno iako imaš dugogodišnje iskustvo. I dobila sam svu nesebičnu pomoć forumaša. Trebalo je pomiriti sve strasti, dve ptičarske matorke hiper aktivne od kojih je jedna nevidjeni prepametni lopov koja svoju pamet koristi za strategiju lopovluka a druga nevidjena mazulja i ljubomorna princeza na zrnu graška i mali ovčar koji raste kao iz vode i ima u sebi ljubavi i blentavosti za ceo svet. Ta njegova ljubav prema svima je uočena još prvih dana i osnovna je smernica svog njegovog budućeg učenja. Kod Maze to je bila halapljivost i inteligencija i kod nje se komanda mora izgovoriti odsečno inače vas gleda u oči i bukvalno zaebava, a kod Šaše je lepa reč. Ta će tvrdoglava lepotica poslušati komandu ali sva skvrčena i isprepadana ako je izdate grubim glasom (znači daje minimum) ali ako je izgovorite nežno i ne naredbodavno biće izvršena sa radošću (znali daje maksimum). Na primer, ako joj strogim glasom kažete „Šaš, donesi lutkicu“ ona će je doneti sve vukući dupe po betonu, savijenih ušiju i pogleda na dole.....ako joj to isto kažete veselim, nežnim pevajućim glasom doneće lutku sve vrteći dupetom i sretno poskakujući. Različiti karakteri zahtevaju različite pristupe. Ljubomora je trebala da ostane u granicama normalnosti, njegovu urodjenu agresiju je trebalo sputati i usmeriti samo na čuvanje dvorišta a da se pri tome niko od njih ne oseti ugroženim......jer psi pamte, posebno kada im drugi pas nešto nažao učini....e, to ne zaboravljaju baš kao i ljudi svoje rane i povredjenost od strane drugih ljudi.
svaka čast! opet si me oduševila....
