gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Samo iz inostranstva u Srbiju je ušlo 128 milijardi dolara, odnosno nekih 13.000 dolara po svakom od nas, za osam godina, od 2001. do 2009. Gde su te i sve druge, pre svega ovdašnje pare, odnosno kako su nas i ko nas je pokrao? Jedna od najprljavijih privatizacija jugoistočne Evrope odigrala se u Srbiji tokom poslednje decenije. Smišljena da bude visoko koruptivna, umrežila je više državnih institucija, nekoliko konsultantskih firmi i tajkune u velikoj pljački države. Epilog? Visoki konto na računima inostranih banaka onih privatnih lica koja su faktički preuzela imovinu Srbije i postala njeni neformalni vlasnici. I, poništena četvrtina privatizacija, tačnije u 620 slučajeva od ukupno 2.400, nakon što su dodatno urušena, isisanog kapitala i novca prebačenog na druge firme.
Ključnu ulogu u toj tranzicionoj operaciji u kojoj je stradala država, a društvena imovina raščerupana, zakonski i formalno potpuno pokrivenoj, odigrale su Agencija za privatizaciju, Akcijski fond, Komisija za hartije od vrednosti, Ministarstvo finansija.
Sponu između tajkuna i državnih institucija održavale su konsultantske firme kao što su Ces Mekon, Citadel, Dilojt & Tuš, Ekonomski institut, a poentirali su ljudi na njihovim čelnim pozicijama i bogataši poput Vojina Lazarevića, Miroslava Miškovića, Milana Beka, Zorana Drakulića, Miodraga Kostića, Dragana Đurića, Dušana Stupara, Đorđa Nicovića, ali i kontroverzni biznismeni kao što su Radomir Živanić – Baja Plavi, Predrag Ranković Peconi, Jovica Stefanović Nini, Milomir Joksimović, takozvani Miša Omega, kao i narkobosovi Sreten Jocić – Joca Amsterdam, Darko Šarić...
Povezanost državnih institucija i konsultantskih firmi očita je kroz primer aktuelnog premijera Mirka Cvetkovića. I posle imenovanja za direktora Agencije za privatizaciju zadržao je funkciju izvršnog direktora Ces Mekona. Ta direktna veza vidljiva je i kroz put Aleksandra Vlahovića, takođe jednog s liste bogataša Srbije (svoj kapital pravdao je visokom zaradom u konsultantskoj firmi i porodičnom imovinom) koji je direktno iz Dilojta došao na mesto ministra za privredu i privatizaciju.
Za sivu eminenciju privatizacije slovi Danko Đunić, kao vlasnik Ekonomskog instituta, firme koja je u velikoj meri odrađivala konsultantske usluge za državu u procesu privatizacije. Ces Mekon jedan je od onih koji je osmišljavao način privatizacije Beograd filma, na primer, čiji je novi vlasnik, inače bivši službenik Agencije za privatizaciju Nikola Đivanović, uhapšen krajem marta zbog zloupotrebe i izvlačenja novca iz Beograd filma. Osnivač i vlasnik Ces Mekona je Zvonko Nikezić.
„Posao je napravljen tako da je omogućio konsultantskim kućama da sprovode privatizaciju, dok je Agencija samo formalno bila zadužena za taj posao. Konsultantske kuće radile su izveštaje, proračune za Agenciju, utvrđivale procenu vrednosti kapitala, dok su istovremeno njihovi ljudi radili i za zainteresovane kupce. Ta povezanost omogućila je onima ko ih angažuje da izbaci konkurenciju“, kaže za NIN Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije.
Niko nije bio zabrinut zato što je današnji premijer Mirko Cvetković došao na čelo Agencije za privatizaciju iz konsultantske kuće Ces Mekon, niti zato što je nastavio da radi kao izvršni direktor te privatne kuće, ali i direktor državne institucije koja odlučuje o procesu privatizacije.
Finansijske snage starog režima, prema oceni Šukovića, spremno su dočekale privatizaciju i verovatno uticale na model koji će se stvoriti i posebno na to ko će biti glavni konsultanti. Tako su iz igre izbacile najveći broj drugih domaćih kompanija i mahom sve inostrane.
„Namešteno je sve tako da se društvena imovina rasproda što pre to bolje. Nije uopšte dolazilo u obzir ispitivanje porekla novca niti je bilo važno da li je novac čist ili ne, bilo je važno što pre izvršiti privatizaciju“, navodi Šuković.
http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2011&mm=05&nav_id=513647
Da li je moguće da lopovi na vlasti stvarno misle da ništa nisu krivi ili se samo prave blesavi?Izgleda da je sindrom Katarine Rebrače u Srbiji obična,svakodnevna stvar.
Ključnu ulogu u toj tranzicionoj operaciji u kojoj je stradala država, a društvena imovina raščerupana, zakonski i formalno potpuno pokrivenoj, odigrale su Agencija za privatizaciju, Akcijski fond, Komisija za hartije od vrednosti, Ministarstvo finansija.
Sponu između tajkuna i državnih institucija održavale su konsultantske firme kao što su Ces Mekon, Citadel, Dilojt & Tuš, Ekonomski institut, a poentirali su ljudi na njihovim čelnim pozicijama i bogataši poput Vojina Lazarevića, Miroslava Miškovića, Milana Beka, Zorana Drakulića, Miodraga Kostića, Dragana Đurića, Dušana Stupara, Đorđa Nicovića, ali i kontroverzni biznismeni kao što su Radomir Živanić – Baja Plavi, Predrag Ranković Peconi, Jovica Stefanović Nini, Milomir Joksimović, takozvani Miša Omega, kao i narkobosovi Sreten Jocić – Joca Amsterdam, Darko Šarić...
Povezanost državnih institucija i konsultantskih firmi očita je kroz primer aktuelnog premijera Mirka Cvetkovića. I posle imenovanja za direktora Agencije za privatizaciju zadržao je funkciju izvršnog direktora Ces Mekona. Ta direktna veza vidljiva je i kroz put Aleksandra Vlahovića, takođe jednog s liste bogataša Srbije (svoj kapital pravdao je visokom zaradom u konsultantskoj firmi i porodičnom imovinom) koji je direktno iz Dilojta došao na mesto ministra za privredu i privatizaciju.
Za sivu eminenciju privatizacije slovi Danko Đunić, kao vlasnik Ekonomskog instituta, firme koja je u velikoj meri odrađivala konsultantske usluge za državu u procesu privatizacije. Ces Mekon jedan je od onih koji je osmišljavao način privatizacije Beograd filma, na primer, čiji je novi vlasnik, inače bivši službenik Agencije za privatizaciju Nikola Đivanović, uhapšen krajem marta zbog zloupotrebe i izvlačenja novca iz Beograd filma. Osnivač i vlasnik Ces Mekona je Zvonko Nikezić.
„Posao je napravljen tako da je omogućio konsultantskim kućama da sprovode privatizaciju, dok je Agencija samo formalno bila zadužena za taj posao. Konsultantske kuće radile su izveštaje, proračune za Agenciju, utvrđivale procenu vrednosti kapitala, dok su istovremeno njihovi ljudi radili i za zainteresovane kupce. Ta povezanost omogućila je onima ko ih angažuje da izbaci konkurenciju“, kaže za NIN Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije.
Niko nije bio zabrinut zato što je današnji premijer Mirko Cvetković došao na čelo Agencije za privatizaciju iz konsultantske kuće Ces Mekon, niti zato što je nastavio da radi kao izvršni direktor te privatne kuće, ali i direktor državne institucije koja odlučuje o procesu privatizacije.
Finansijske snage starog režima, prema oceni Šukovića, spremno su dočekale privatizaciju i verovatno uticale na model koji će se stvoriti i posebno na to ko će biti glavni konsultanti. Tako su iz igre izbacile najveći broj drugih domaćih kompanija i mahom sve inostrane.
„Namešteno je sve tako da se društvena imovina rasproda što pre to bolje. Nije uopšte dolazilo u obzir ispitivanje porekla novca niti je bilo važno da li je novac čist ili ne, bilo je važno što pre izvršiti privatizaciju“, navodi Šuković.
http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2011&mm=05&nav_id=513647
Da li je moguće da lopovi na vlasti stvarno misle da ništa nisu krivi ili se samo prave blesavi?Izgleda da je sindrom Katarine Rebrače u Srbiji obična,svakodnevna stvar.
